Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде

26/03/2013

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић

Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: ”Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог”.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде ”четнички покрет у потпуности дискредитује”, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије ”Последњи чин”. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)