Албум ђенерала Драже

26/03/2013

Милослав Самарџић:

АЛБУМ ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ

Најбоље Дражине фотографије, први пут на једном месту. Меки повез, 160 страна, већег формата (Б-5), сјајни папир. Књига садржи 250 фотографија и 20 докумената.

ПРЕДГОВОР

Пред вама је до сада највећа позната збирка фотографија Ђенерала Драже Михаиловића. Ова књига садржи 250 одабраних Дражиних снимака, од најраније познатог, из дечачких дана, преко оних насталих на Солунском фронту и у предратно доба, до ратних портрета и фотографија начињених у различитим приликама. Ту је и збирка снимака из комунистичког ропства, као и оригинална фотографија мртвог Ђенерала, којом се комплетира ова специфична животна прича једног од најзнаменитијих Срба 20. века. На самом крају дате су фотографије Дражиних личних ствари, које на жалост још нису нашле место у одговарајућем музеју. Поред фотографија, књига садржи и 25 докумената из Дражиног живота, почев од сведочанства о завршеном четвртом разреду основне школе и сестриног писма из 1914. године, па до немачке потернице од 100.000 рајхсмарака у злату. Међу документима су и копије најважних страница Дражиног предратног персоналног досијеа, односно ”Картона личних и службених података”, који је водило Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије. Овде су сви подаци о Дражином школовању, учешћу у балканским ратовима и у Првом светском рату, о местима службе, чиновима, положајима и одликовањима, као и о његовом здравственом стању и коришћеним одморима. Све фотографије и документа у потпису садрже потребна објашњења – о месту и времену настанка, евентуално о другим особама које су ту, и слично, док је на самом почетку књиге укратко описан Дражин ратни пут од 6. априла 1941. до 13. марта 1946. године. Од свих Дражиних фотографа поуздано се зна име само једног, Александра Симића из Чачка, који је своје радове лично потписивао. У центру пажње су, свакако, Дражине фотографије настале током Другог светског рата. До пре петнаестак година њих је било веома мало, тако да је, у штампи и литератури или на јавним скуповима, доминирало његово мученичко лице из комунистичких казамата. Испоставило се, касније, да Дражиних ратних фотографија ипак има релативно много, а такође и да су их се комунисти с разлогом бојали. Оне, наиме, приказују особу сасвим другачију од наметнутих стереотипа – особу пријатног и добродушног лица, а интелигентног и проницљивог погледа, па још често са народом, који га очигледно обожава. Подсетићемо само да не постоји нити једна ратна фотографија комунистичког вође Ј. Б. Тита са народом. Вођа Југословенског народног покрета ”Збор” Димитрије Љотић усликан је са народом само једном, али се на фотографији, са његове леве и десне стране, виде унезверени телохранитељи са рукама на пиштољима. Председник ”српске владе” генерал Милан Недић сликао се само са одабраним делегацијама, на безбедним местима, обично у затвореном простору. Надамо се да ће ова књига помоћи у процесу сагледавања истине о Горском цару – Ђенералу Дражи.