Un ancien casque bleu francais en ex-Yougoslavie temoigne
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Митрополит Методије: Ако хоћет...

      • 13/11/2025

      Краљево: Помен жртвама нациста...

      • 24/10/2025

      Достојевски о комунистима

      • 14/07/2025

      Мел Гибсон у Хиландару на Видо...

      • 29/06/2025
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeНекатегоризованоUn ancien casque bleu francais en ex-Yougoslavie temoigne

Un ancien casque bleu francais en ex-Yougoslavie temoigne

  • 31/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Un ancien casque bleu francais en ex-Yougoslavie temoigne :
Pourriez vous vous presenter a nos lecteurs :

1V

Mon nom est Nicolas Leroux je suis originaire du Sud est de la France et j’etais Brigadier dans l’armee Francaise. J’ai ete casque bleu a 3 reprises : en 1992-93 dans les Krajinas dans le secteur de Gracac, en 1994 dans la poche de Bihac et en 1995 sur le mont Igman.
Le secteur en Krajina ou nous etions etait un ancien depot de munitions qui s’appelait Sveti-Rok, nous avions des postes d’observation dissemines sur et autour du Mali Alan, mais, helas, ma memoire n’a pas retenue tous les noms. Je ne souhaite pas divulguer le nom de mon ancienne unite et ma specialite par confidentialite et respect envers mes camarades encore en activite. Moi, je n’ai plus de devoir de reserve et rien a cacher.
Notre mission a consiste, entre autres, a noter tous les echanges de tirs et a confisquer les armes de certains calibres qui etaient interdits, mais il ne fallait pas rever.

Pouvez vous nous decrire les photos que vous avez pris ?
Les cadavres sur les photos sont ceux de miliciens Serbes des Krajinas qui se rendaient a notre poste de controle sur le Mali Alan dans le massif montagneux du Velebit ou nous etions une quinzaine d’hommes de la FORPRONU d’ou nous lancions des patrouilles a pied sur le massif pour controler la zone.
Nous rencontrions bien sur des Serbes mais aussi parfois des Croates infiltres ! Il nous y etait d’ailleurs arrive de confisquer un mortier de 120mm aux croates !

Les photos ont ete plus precisement prises sur le col montant vers ce poste, a l’endroit ou les Serbes sont tombes dans une embuscade tendue par des Croates lors des offensives de l’hiver 1992, mais je ne me souviens plus de la date exacte. Ce devait etre en janvier ou fevrier 1993 pendant l’offensive croate sur l’axe Zemunik – Zadar – Velebit. J’avais conserve mes cartes mentionnant tous les endroits ou j’etais mais je les ai egare. Les Croates etaient equipes d’AK74, en calibre 5,45, de lance grenade Heckler&Koch de 40mm. D’ailleurs, les munitions etaient datees de 1991. < Danke Deutschland > !
Ceux qui n’avaient pas ete tues dans l’embuscade ont ete froidement abattus, notamment une infirmiere qui a ete executee sommairement d’une balle dans la tete. Si j’avais pu tout photographier, vous en auriez, helas, beaucoup plus, mais sans etre de mauvais gout, il y a ici suffisamment de preuves de crimes croates.
La personne en tenue camouflee modele 89 de l’armee federale yougoslave etait une infirmiere Serbe. Elle a ete, comme d’autres, executee d’une balle dans la tete. Nous la connaissions car elle venait de temps a autre sur le Mali Alan pour effectuer quelques soins. Elle a ete executee sans avoir pu se defendre puisqu’elle ne portait pas d’armes ; les autres n’ont pas eu le temps de repliquer et, desarmes, eparpilles comme ils l’etaient, il ne fait aucun doute sur ce qui s’est passe : c’etait un vrai massacre. D’ailleurs, certains n’avaient pas d’armes pres de leur corps et les Croates ne se sont surement pas amuses a prendre l’armement des tues, car, a pied dans la montagne, le poids que l’on peut transporter est limite. De cette colonne il n’y a eu qu’un seul rescape. Des elements de mon unite l’ont recupere a Sveti Rok et l’ont transporte a Gracac chez les Serbes.

Pouvez vous nous raconter comment s’est deroule cet evenement ? Je ne suis pas tres connaisseur en uniformes, mais comment savez vous qu’il s’agit d’une infirmiere sur la photo ?
Peu de temps apres le depart des journalistes, les Croates ont lance leurs offensives pour reprendre du terrain sur l’axe Zemunik, Zadar, Gospic et le secteur ou j’etais, sur le Mali Alan. Un peloton de mon escadron a ete pris en otage par les Serbes pour se proteger des tirs de mortier croates. Mais si des casques bleus se faisaient tuer, la riposte aerienne de l’OTAN contre les Serbes etait immediate, c’est pourquoi les renforts Serbes ont pris le col pour epauler leurs collegues harceles par les Croates et sont tombes dans cette embuscade. Les Croates etaient toujours dans le secteur prets a tirer sur les Serbes qui tentaient de recuperer leurs morts. Il fallait donc un cessez le feu mais il aurait ete long a obtenir. C’est pourquoi les Serbes retenaient les casques bleus sur ce poste pour se proteger des tirs croates. Alors de Ruka, plus bas dans la vallee, les casques bleus de mon bataillon (sur les photos) sont montes avec des demineurs pour aller recuperer les depouilles et les ramener a Gracac pour les rendre aux Serbes.

Comment vous et vos hommes avez reagis lorsque vous avez vu la scene du carnage?
Comment reagir ? On se dit tout simplement que c’est la guerre. En plus, aucun renseignement ne nous avait mis en garde ou mis la puce a l’oreille et personne ne s’etait doute qu’une telle chose allait se produire, malgre les frequentes infiltrations croates. Malheureusement, personne ne pouvait empecher cet evenement de se produire.

Est ce que a votre connaissance quelqu’un a tente d’etouffer l’affaire?
Je ne pense pas, mais peut etre en haut lieu, au haut commandement des Nations Unis a Zagreb, c’est possible car a l’epoque le Serbe etait pour le Monde entier le diable en personne.

Mais, il me semble que les casques bleus servaient de “tampon” entre les belligerants, alors que j’ai l’impression que vous etiez au milieu de territoires croate ou serbe ou musulman?
En fait, en 1992-93 en Krajina, nous etions entoures de Serbes, mais sur le Velebit, les Croates s’infiltraient de partout. En 1994, a Bihac, nous etions entoures de musulmans et en limite des Serbes des Krajinas, de Bosnie et des Croates. En 1995, sur le mont Igman, nous etions entoures de musulmans.
Notre mission, entre autres, consistait a confisquer l’armement de certains calibres qui etait interdit. Ce n’est pas pour rien que nous nous faisions souvent tirer dessus par toutes les parties.

Les armes dont vous parlez qu’utilisaient les Croates n’etaient-elles pas utilisees en ex Yougoslavie du temps de l’armee federale?
A ma connaissance, le 5,45 de l’AK74 n’etait pas en service dans l’armee federale, tout comme les lances grenades de 45mm, nous avons aussi retrouve a Bihac en 1994 des douilles de 7,62 pour Kalashnikov avec marquage en arabe. J’ai vu de mes propres yeux, pendant ma mission en Krajina, des MI-24 Hind et des MIG21 stationnes a Zagreb dont la provenance ne pouvait etre que l’ex RDA.
D’ailleurs, des collegues qui faisaient regulierement la liaison avec Zagreb m’ont rapporte que la nuit des C5 Galaxy et des C117 Starlifter de l’US Air Force se posaient en bout de piste en zone militaire de l’aeroport de Zagreb et decollaient avant l’aube pour plus de discretion. Je vous laisse imaginer ce qu’ils devaient transporter ! Tout le monde etait au courant. Tout le monde savait que les Croates etaient armes et finances par les Allemands. D’ailleurs, nous trouvions des douilles de 5,45 d’ex RDA en quantite enorme, mais nous ne pouvions rien prouver.

Tout a l’heure vous avez mentionne des ripostes aeriennes de l’Otan contre les Serbes. Comment reagissiez vous lorsque vous entendiez dans les medias, notamment anglo-saxons, que les casques bleus francais n’etaient pas neutres mais pro-serbes ?
Les anglo-saxons n’ont aucun lien historique ou culturel avec le peuple Serbe et ils relayaient la politique des Etats Unis. Alors ils suivaient et ne posaient pas de questions (comme aujourd’hui d’ailleurs). A Bihac, il nous arrivait d’etre pris a partie par les Serbes et on nous expliquait que c’etait parce que Mitterrand avait donne son accord pour que les Turcs participent aux frappes aeriennes de l’OTAN. Heureusement cela ne s’est jamais produit ! Mais preuve en est, une fois de plus, que le gouvernement socialiste de l’epoque avait deja des idees bien precises sur le rapprochement avec les musulmans, milles fois helas.
Pour ce qui est du relationnel avec les belligerants : c’etait tres difficile avec les Croates, mais la palme revient aux Bosniaques : plus de casques bleus Francais sont tombes sous leurs balles que les autres nationalites et pourtant nous faisions leurs jeux.
Personnellement, j’ai eu les meilleurs rapports avec les Serbes, j’echangeais des cigarettes et autres petites bricoles contre des insignes, etc. Helas, je comprends la position des Serbes car malheureusement nous etions contre eux.
Pour l’anecdote, je garde le souvenir de la mort du Brigadier Chef Dubrulle a Bihac, il a ete abattu par les musulmans bosniaques alors que pendant 6 mois, il leur apportait de l’aide humanitaire, voila un exemple de la mentalite des musulmans. Par la suite, les casques bleus de son unite ont ete releves parce qu’ils voulaient faire un carton sur le 5?corps bosniaque. Ils portaient des tee-shirts representant la faucheuse, la mort, coupant des fleurs de lys, celles representee sur le drapeau bosniaque. C’etait leur facon de montrer ce qu’ils pensaient des Bosniaques.

Avez vous eu connaissance ou ete le temoin de crimes commis par des Serbes durant tous vos sejours en ex-Yougoslavie ?
Je ne tolere pas que l’on parle uniquement des exactions commises par les Serbes. Des crimes ont ete commis par tous les camps, alors pourquoi ne parler que de celles des Serbes ? Les Bosniaques en ont fait bien plus sans parler des Croates, evidement. Verite doit se faire jour contre l’inegalite des medias qui ont pris partie contre les Serbes et ont en quelque sorte signe un pacte avec leurs ennemis.
Pour repondre a votre question, je n’ai jamais ete temoin de la moindre exaction des Serbes envers la population ou des militaires. Nous etions pris pour cible par les Serbes comme nous avons eu des accrochages verbaux, mais tout cela restait correct, c’etait la guerre ! Mais nous faisions, helas, la politique des musulmans ne l’oublions pas !
Par contre, je n’ai malheureusement aucun nom des personnes impliquees dans le massacre dont vous avez maintenant les photos.

Effectivement, des crimes ont ete commis par toutes les parties, mais ne pensez vous pas que seuls les musulmans bosniaques, les croates et les albanais avaient commis ces crimes comme arme politique ?
Chez les musulmans comme chez les croates le sadisme existait : les cadavres avec les yeux arraches ou autres signe de sauvagerie visibles, les oreilles coupees pour avoir des < primes > ou < recompenses > existaient aussi, mais quel journaliste en parlerait ? Je ne crois pas que cette sauvagerie etait le fait de fous en liberte ou d’individus isoles assoiffes de vengeance. Il s’agissait plutot d’incitations systematiques venues < d’en haut >.

Quelle etait votre opinion des differents belligerants et en particulier des Serbes avant de devenir Casque Bleu en ex-Yougoslavie?
Avant d’etre alle en ex Yougoslavie, les Serbes etaient pour moi les seuls qui avaient resiste aux Allemands pendant la Seconde Guerre Mondiale, au contraire des Croates et des Bosniaques qui se sont allies aux SS et commettaient des massacres sur le peuple Serbe. Je n’oublie pas non plus l’alliance de la France avec la Serbie au debut du vingtieme siecle.

Pensez vous etre l’un des rares a etre revenu de mission dans les Balkans revolte de constater la manipulation que relayaient la plupart des medias ? D’ailleurs, je croyais que les journalistes sillonnaient le terrain pendant les guerres?
Je ne veux pas meler mes amis a quoi que ce soit car beaucoup sont encore en activite. Moi je n’ai plus de devoir de reserve, et rien a cacher. Mais, si cela peut vous rassurer, beaucoup de militaires Francais qui etaient entre 1991 et 1995 en Bosnie, en Krajinas, etc. etaient ecoures de cette reaction de l’OTAN et des relations qu’ils ont eu avec les Croates et les musulmans Bosniaques. Croyez bien que beaucoup de soldats sont revenus avec une opinion positive du peuple Serbe, surtout apres les frappes aeriennes de l’OTAN. Cela a renforce notre opinion sur votre peuple.

C’etait different avec les musulmans : le trafic de drogue et la presence d’extremistes musulmans etaient monnaie courante a l’epoque deja. A Bihac, nous trouvions couramment des emballages alimentaires, des cartouches de 7,62 pour AK 47 avec inscriptions en arabe. Quelque fois on tombait sur des tombes avec des drapeaux verts et des ecrits en arabes. J’avais meme recupere un bandeau Bosniaque qu’ils portaient autour de la tete avec des ecrits en arabe. Quelque fois aussi, on tombait sur des types bien bronzes barbus, le Coran dans une main et la Kalashnikov dans l’autre, mais comment faire comprendre le danger qu’ils representaient aux gens. Le pire a ete en 1995 avec les frappes aerienne de l’OTAN sur les forces Serbes, frappes qui n’etaient vraiment pas un exemple de neutralite digne de l’ONU ; mais quand le politique donne des ordres, un soldat se doit de les executer. En resume, tout n’a ete qu’un immense mensonge.
En 1995 j’etais a Bihac lorsque l’offensive avait ete declenchee par les croates et les bosniaques allies, honte aux croates d’avoir pactise avec les islamistes.
Par contre, la seule fois ou j’ai vu des journalistes c’etait dans les Krajinas en 1992-93. Pour eux : < tout le monde il est beau, tout le monde il est gentil >.

Si toutes les parties en presence avaient commis des crimes qu’est ce qui vous a fait devenir pro-Serbe, vous ainsi que vos compagnons, et pourquoi est ce que ca n’a pas ete le cas de vos collegues casques bleus d’autres nationalites ?
Le peuple Serbe defendait SES terres et son identite culturelle, les musulmans extremistes n’avaient pour objectif que de conquerir et soumettre a leur dogme les populations. Comme les Russes en Tchetchenie, ceux-ci essayent de se preserver du danger islamiste a leurs portes.
Je suis pro Serbe et je l’assume, parce que j’ai du respect pour ce peuple qui essaye de se preserver de cette invasion. De plus, l’Histoire ne s’efface pas du jour au lendemain et certaines periodes de l’Histoires qui ont unies nos deux peuples sont, helas, tres peu connues des gens en general : cela fache et decoit.

Est ce que ce que vous avez vu vous a fait changer votre opinion sur les Serbes? Si oui, dans quel sens?
Mon opinion positive sur les Serbes s’est renforcee apres mes trois mandats, comme pour beaucoup de mes camarades. Certains avaient d’abord des doutes sur ce que l’on entendait dans les medias parce qu’on sait que les journalistes qui couvrent ce genre de situation ne disent que 50% de verite et inventent le reste c’etait donc l’aventure.
En plus, a plusieurs reprises nous avons eu la preuve de la presence d’islamistes, d’abord saoudiens pour le financement puis algeriens, syriens, et autres pour les basses oeuvres. Et cela, personne ne l’acceptait.
Pourtant nous avons eu des sacres coups durs avec les Serbes, ils nous tiraient dessus, retenaient nos forces en otage, etc. mais jamais je n’ai perdu un collegue sous leurs tirs ! Je ne peux pas en dire autant des bosniaques. A Bihac par exemple ils s’infiltraient chez les Serbes et en meme temps nous tiraient dessus. Connaissant les islamistes cela ne nous etonnait pas parce qu’ainsi ils auraient voulu qu’on riposte et bombarde les Serbes.

Comment expliquer vous que le General Morillon ne soit pas devenu comme vous pro Serbes?
Morillon etait plus un politicien qu’un militaire, alors en fin de carriere et en plus sous un gouvernement socialiste, il ne fallait surtout pas faire de vagues. Il n’a fait qu’assurer ses arrieres, heureusement les officiers Francais ne pensaient pas tous la meme chose et ont ete ecartes, comme l’officier Francais qui avait soit disant trahis des plans secrets de l’OTAN pour la frappe aerienne sur le Kosovo (Note de la Redaction : il s’agit du commandant Pierre-Henri Bunel, officier de renseignement qui avait, peu de temps avant l’agression de l’OTAN sur la Serbie en Mars 1999, secretement rencontre un haut dignitaire diplomatique yougoslave a Bruxelles), il n’a voulu faire que son devoir d’impartialite, etant d’avis qu’il n’y avait pas que les Serbes qui avaient commis des massacres, cela lui a amene les plus grands ennuis.

Pourquoi avoir attendu plus de 10 ans pour faire publier vos photos?
Je ne me faisais pas d’illusions. En effet, comment expliquer que la verite n’etait pas si evidente a l’opinion publique qui a entendu pendant plusieurs annees que les Serbes etaient des bourreaux et les autres belligerants de pauvres martyrs. Les journalistes ont mentis pour une grande partie, alors pour faire comprendre le contraire a des gens qui n’ont entendu que cela, ce n’etait pas evident.

Vous avez du penser a envoyer vos photos aux medias Serbes ou Russes. Pourquoi ne l’avez vous pas fait?
Il aurait fallu deja que je sache ou trouver des contacts. J’avais bien essaye de contacter l’ambassade Yougoslave a Paris il y a quelques annees pour avoir les coordonnees d’une association, envoyer de l’argent, de la nourriture, des soins, et apporter mon soutien aux Serbes pendant les bombardements du Kosovo mais je n’ai jamais eu de suite : j’attends toujours. J’ai bien quelques amis en Bielorussie, Russie et Ukraine mais cela ne m’a jamais effleure l’esprit parce que je ne voulais pas les impliquer dans une demarche personnelle.

Avez vous fait d’autres photos de scenes de crimes durant vos sejours en tant que casque bleu ?
J’ai pris beaucoup de photos mais malheureusement comme celles-la je n’en ai pas d’autres. J’ai surtout pris du materiel militaire et les paysages en photo. Il faut quand meme dire que c’etait tres difficile de faire des photos de ce genre : apres l’embuscade croate il n’y avait personne sur le lieu du massacre donc aucun probleme, par contre quand il y a des temoins, c’est un coup a se creer des ennuis, a attirer l’attention sur soi.
Pour l’anecdote sur les photos de materiel, il m’est arrive de rencontrer des musulmans Bosniaques a Bihac en 1994, qui appartenaient au 5eme corps d’armee et, je crois, la 511eme brigade, ils avaient deux lance-missiles sol air type SA7 GRAIL. C’etait en circulation deja a l’epoque! Alors maintenant je n’ose meme pas imaginer qui serait en possession de ce genre de materiel parce qu’on nous disait deja en 1994 qu’il y avait des camps ou etaient formes des islamistes egyptiens, syriens, et d’autres originaires du Monde Arabe pour le djihad!!!!
D’ailleurs, j’ai recupere en 1994 un papier format A4. Il s’agit d’un un texte imprime a Cazin, ville Bosniaque dans la poche de Bihac : le < Islamske informativne novine > (NdR : Journal d’Informations Islamiques). Sur une page, trois photos de Alija Izetbegovic avec en arriere plan une personne avec un espece de foulard identique a ceux portes par les arabes dans le Golf Persique comme les Saoudiens. On ne se posera pas de questions sur la presence d’un musulman originaire du Golfe Persique dans les Balkans puisqu’il etait de notoriete publique que les Saoudiens, entre autres, financaient les musulmans bosniaques.

Avez vous eu des informations sur Srebrenica et que pensez vous du role de Radovan Karadzic et de Ratko Mladic comparativement a leurs homologues croates et bosniaques?
Karadzic et Mladic ont defendu et protege leur peuple contre la montee de l’extremisme musulman, c’est tout a fait normal. Mais j’etais dans des endroits ou les gens s’en foutaient royalement et regrettaient Tito. Bien sur cela dependait des endroits !
Quand on sait que Dudakovic, le general du 5?corps d’armee bosniaque a Bihac a commis des exactions contre les Serbes et que maintenant il a un poste au gouvernement de Sarajevo, je suis ecoure que on ne parle meme pas de l’envoyer a La Haye.
Pour Srebrenica, le bruit courait que des extremistes musulmans bosniaques avaient massacre les moderes parce que ceux-ci ne voulaient pas appliquer la Charria (la loi du Coran).
Avec tout ces mensonges relayes par les medias, cette propagande meme, quelque chose m’a beaucoup plu au final : c’est lorsque le F117 de l’USAF a ete abattu (tres beau tir d’ailleurs). Parce que ce la montre bien que malgre tous ces mensonges, les americains n’etaient pas fous ! Ils savaient tres bien que si ils etaient intervenus au sol ils auraient eu beaucoup de pertes humaines! !

Seriez vous pret a temoigner devant le TPI de La Haye si on vous le demandait ? Dans le cas ou votre nom ne serait connu du seul tribunal ?
Mon avis est que ce tribunal est contraire a la Justice, que meme si toutes les preuves etaient apportees de l’innocence ou de la culpabilite de quelqu’un ils n’en tiendront pas compte parce qu’il a ete construit pour finir ce que les islamistes, les communistes et autres criminels ont entrepris par la guerre: eradiquer l’existence et l’identite du peuple Serbe.
Meme si mon nom etait certifie comme secret et connu des seuls juges, tout finit par se savoir. Ne croyez pas que ce tribunal soit fait pour rendre justice parce que c’est un tribunal politique. Ce tribunal est une farce puisque la plupart des accuses et des condamnes sont Serbes depuis le debut. Par contre pour les autres, il regne comme une interdiction meme pour inculper les criminels !
Mais avec les derniers evenements (NdR : les attentats de Madrid en mars 2004), j’espere que cela va changer parce que je pense que les politiques Occidentaux, Americains en tete, ont eu suffisamment l’occasion de prendre conscience avec les attentats, des dangers qui menacent notre existence en tant que Nations et peuples.
Quand on pense que les americains ont demande aux Serbes un bataillon de 800 hommes pour l’hiver alors que quelques annees plus tot ils bombardaient les infrastructures economiques serbes, et qu’en plus, l’Espagne va retirer ses contingents d’Irak avant l’ete, comment combler ce vide pour les USA ? Il n’est pas exclut que certains pays se rapprochent politiquement de la Serbie. Esperons.

(Interview realise fin mars 2004)

Бивши припадник плавих шлемова:
Зовем се Никола Леру , пореклом сам са југоисточне Француске и био сам десетар у Француској војсци. Потписао сам уговор да приступим мировним мисијама у оквиру Уједињених Нација 3 пута, те сам сва три пута био у бившој Југославији. 1992-93 у Книнској Крајини у Грачачком сектору, 1994 у Бихаћком џепу и 1995 на Игману код Сарајева.
У Книнској Крајини смо били распоређени у негдашње склониште за муницију које се звало Свети Рок и имали смо осматрачка места на Малом Алану и на другим местима али ме је, на жалост, памћење лоше послужило пошто сам већина имена заборавио. Не бих говорио о мојој јединици и нашој специјалност из поштовања према колегама који су још увек активни војнивици и официри и како не бих штетио њихове односе са војничком хијерархијом.
Наши задаци између осталих су били да запишемо што детаљније пушкарење између зараћених страна и да азпленимо све оружје непрописног калибра, али то је био пусти сан.

Дали нам можете описати ове фотографије које сте сликали?
Лешеви на ове слике су припадници Војске РСК који су ишли правцем наше осматрачнице на Малом Алану на планини Велебит где смо нас петнаестак УНПРОФОРаца били распоређени и одакле су полазиле пешадијске патроле на Велебиту. Сретали смо наравно Србе али такође дешавало се да сретнемо и инфилтриране хрвате и једном приликом смо им одузели минобацач калибра120мм!!

Фотографије су прецизније сликане над клисуром која се одвијала правцем наше осматрачнице, на месту где су Срби пали у заседи Хрвати за време пробоја хрватских снага у зиму 1992, мислим да је било јануара или фебруара 1993, али не сећам се тачног датума. Тада су Хрвати покушали пробој дуж линије Земуник-Задар-Велебит. Имао сам некада моје војничке мапе са свим означеним местима али сам то приликом селидбе погубио. Хрвати су били наоружани са АК74 калибра 4,45 и бацача граната Хеклер и Кох од 40мм. Уосталом, њихове муниције су биле произведене 1991, <Данке Дојчланд>! Они који нису погинули приликом заседе, били су хладнокрвно побијени, а посебно једна Србкиња, медицинска сестра која је била са Српским војницима, коју су убили метком у главу. Да сам могао све да сликам, имао бих много више слика да прикажем, на жалост, али, можда делуеј неукусно, али ово су довољни докази хрватских злочина. Особа у маскираној униформи модел 89 коју је употребљавала ЈНА је била та Српска медицинска сестра. Као и остали била је докрајчена метком у главу. Познавали смо је јер је повремено долазила на Малом Алану ради превијања повређених. Убијена је без најаве, секундарно и није имала ни могућност да се одбрани пошто није носила оружје, остали војници такође нису имали прилике да се одбране, и, разоружани, растурени како смо их затекли, нема сумње шта се десило: прави покољ! На послетку, неки лешеви нису имали оружје поред себе, а Хрвати им сигурно нису одузели, јер, прешке на овој планини, терет који се могао понети са собом је био доста ограничен, Од те колоне само је један преживео. Моји саборци моје јединице су га прихватили на Светом Року и пренели код Срба у Грачац.

Дали нам можете описати дешавања? И по чему видите по униформи на слици да је реч о медицинској сестри?
Непосредно после одласка новинара, Хрвати су почели офанзиву линијом Задар-Земуник-Госпић до сектора где сам био распоређен, на Малом Алану, како би повратили мало поља. Срби су држали вод моје јединице је као таоц како би се заштитили од напада хрватских минобацача. Али, чим је погинуо један плави шлем, НАТО авијација је истог момента бомбардовала Српске положаје, зато је појачање долазило клисуром до наше позиције како би помогли својим саборцима да се одбране од непрекидних напада Хрвата и пали су у заседи. Хрвати су увек били у том сектроу, спремни да пуцају на Србе који су покушавали да повуку своје мртве ка Српској територији. Било је потребно примирје које би се постигло после дужег времена.Зато су Срби узимали плаве шлемове као таоце како би се заштитили од хрватских пуцња. Тако да, од места званог Рука, ниже у клисури, плави шлемови ног батаљона (који се виде на слике) су полазили са <скидачима мина> како би лешеве преузели и предали Србима у Грачац.

Како сте Ви и Ваши саброци реаговали када сте видели ту сцену покоља?
Како реаговати? Покушавали смо да се убеђујемо како је то рат. Поред тога, нико нас није упозоравао или описивао ситуацију нити предочио да се тако нешто могло догодити, упркос ћестих упада Хрвата. На жалост, нико није могао да спречи тај догађај.

Дали је по вашем сазнању неко покушао да спречи да се случај изнесе у јавност?
Нисам упознат да је било притиска, али могуће је да је у врховној команди Уједињених Нација у Загребу било тако нешто пошто су у то време Срби у медијима доживљавани као персонифилација ђавола.

Да се вратим покољу Срба од стране Хрвата, колико је мени познато, плави шлемови су раздвајали зараћене стране, али по Вашој исповести стичем утисак да сте били у сред српске хрватске или бошњачке територије?
Док сам 1992-93 био у Книнској Крајини, у праву сте, били смо у сред Српске територије, али на Велебиту Хрвати су се стално и свугде инфилрирали. Док сам био у Бихаћком џепу, 1994те, били смо на територији која је разграничавала муслимане са Србима из РС и РСК као и са Хрватима, док смо 1995е, на Игману смо били опкољени искључиво муслиманима.

Дали оружје које помињете које су имали Хрвати нису били у употреби бивше ЈНА?
Задатак који смо имали, између осталих, је био конфискација оружје непрописног калибра, због чега су нас припадници свих зараћених страна гађали.
Колико ми је познато, ЈНА није користила Калашњикове калибра 5,45, нити минобацале калибра 45мм. Налазили смо чауре калибра 5,45 за Калашњиков на гомиле али били смо немоћни да ишта докажемо. А и поред тога, 1994 у Бихаћком џепу смо налазили чауре калибра 7,62 за пушке Калашњиков са арапским натписима. Током моје мисије у Книнској Крајини, у Загребу сам својим очима видео хелихоптере МИ-24 и авионе Миг 21 на писте аеродрома са хрватским ознакама чије порекло је сигурно источна Немачка.
Поред тога, саборци који су често ишли на релацији Книн – Загреб, били су сведоци честих ноћних слетања авиона Ц5-<Галакси> и Ц117-<Старлифтер> у употреби у Америчкој војсци на крају загребачког аеродрома, у забрањеној војној зони, и су полетали пред зором да прођу незапажени. Можете и сами закључити шта је из тих авиона истоварано. Сви су знали да су Хрвати финансирани и наоружани од стране Немачке државе, што потврђују гомиле чаура са Источнонемачког порекла, али, кажем Вам, били смо немоћни.

Малопре сте помињали НАТО-вске ваздушне казнене експедиције против Србе. Како сте реаговали када сте примећивали у разне медије, посебно англо-америчке, да Француски <Плави Шлемови> нису били неутрални него про-Српски настројени?
Англо-саксонци немају никакве позитивне историјске или културне везе са Српским народом, тако да су равнодушно ширили амерички став. Тако да нису правили питања (као и данас, такође). У Бихаћу, били смо мете Српских војника јер, како су нам објаснили, је Митеран дао своје одобрење да Турска авијација учествује у НАТО-вско бомбардовање. Хвала Богу да се то никада није десило! Али на жалост, имали смо разумевање према тим чином Срба јер се фактички поставило да смо у том рату били против њих. Али то је још један у низу доказа да је тадашња Француска социјалистичка влада наумила зближавање са муслиманима, на велику жалост. Што се односа са зараћеним формацијама тиче, било је веома напето са Хрватима, али највише са муслиманима: много више су француски <Плави Шлемови> настрадали од метака муслимана у БиХ мего мировњаци других националности, иако је француска држава играла на њихову карту. Ја лично сам најбоље односе имао са Србимам размењивали смо цигаре и друге свакодневне ситнице у замену за ознаке и слично.
Анегдоте ради, остао ми је у сећању шеф-бригадир Дибрил (Dubrulle) који био распоређен са својом јединицом у Бихаћу, убили су га босански муслимани иако је током шестомеченог периода доносио им хуманитарну помоћ, ето доброг примера бођњачког менталитета. После његове погибије, његова јединица је била смењена зато што су хтели да побију Пети корпус Армије БиХ. Колико су добро мислили о Бошњацима, носили су мајце са нацртаним <Анђеом Смрти> који је косио љиљане, исти симбол који стоји на заставу државе БиХ.

Дали сте се суочили или сазнали од сабораца о злочинима који би Срби починили током вашег боравка у бившој Југославији?
Немам ни мало толеранције према тврдњама западних медија да су само Сбри чинили злочине. Злочина је било на свим зараћеним странама, као у сваком рату, али зашто помињати само оне злочине које су Срби чинили? Бошњаци, а Хрвате да и не помињемо, су чинили много горе од Срба. Мора истина да угледа светлост дана и побије неравноправност медија који су углавном антисрпски настројени и, на неки начин, потписали <пакт> са непријатељима Срба.
Што се мене лично тиче, никада нисам био сведок иједног злочина Срба против цивила или непријатељаских војника. Били смо мета Срба, свађали се са њима повремено, али то је био рат, на неки начин је све то било нормално: не смемо да заборавимо да је Француска држава политички била на страну муслимана.
Што се тиче злоина којег сада имате слике, на жалост нисам могао сазнати имене особе која је учествовала у њему.

Наравно, све зараћене стране су чиниле злочине, али дали се по вашем сазнању може рећи да је бошњацима хрватима и албанцима почињени злочини као политичко оружје?
Код хрвата и бошњака, садизам је постојао: видео сам многе лешеве са ископаним очима, исеченим ушима и сличним дивљењем како би се примиле <награде>, али који новинар би то поменуо? Не верујем да је тај садизам, то дивљаштво, починио неки умно болесан, нити да је је то појединачно чињено из освете. ТО се десило јер је било систематских подстицања која су долазила са врха држава.

Које је било ваше мишљење о зараћеним странама пре него што сте били Плави Шлем у бившој Југославији?
Пре него што сам дошао по први пут у бившој Југославији, Срби су за мене били једини који су се супроставили Немцима током Другом Светском Рату, на супрот Хрвата и муслимана који су ступали у СС формације и масакрирали Србски народ. Такође не заборављам савез Француске и Србије са почетка двадесетог века.

Дали мислите да сте један од ретких који се вратио са дужности на Балкану огорчен констатацијом западних медијских манипулација? Узгред, чинило ми се да су западни новинари крстарили тереном током ратова?
Морам да Вам опет напоменем да не могу дати конкретне примере, јер не желим да мешам пријатеље саборце, јер је већина су још увек активни војници. Ја немам шта д акријем и немам више ту обавезу уздржаности. Али, могу Вам рећи, ако Вас може утешити, да велики број Француских војника који су служили у мировним мисијама од 1991 до 1995 на Балкану су били огорчени НАТО-вске реакције и њиховим односима са Хрватима и Бошњацима. Верујете да су се многи мировњаци вратили кући са позитивним мишљењем о Српском народу, посебно после ваздушних напада НАТО пакта, али то је опште гледано, потврдило наше мишљење о Србима.
Са муслиманима у Босни је била сасвим друга прича: диловање опојних средства, присутност најтврђег муслиманског екстремизма су већ тада постали обичаји у региону. На пример, док сам био у Бихаћком џепу, налазили смо гробове на којима су били раширене зелене исламске заставе са натписима на арапском језику, а о амбалажама за храну и чаурама калибра 7,62 за калашњиков на арапском да и не помињем. За успомену сам сачувао зелену траку које су стављали око чела са арапским натписима. Понекад смо се сретали са добро поцрнелим брадатим војницима који су буквално носили Куран у једну руку а Калашњиков у другу, али како тада упознати јавност са опасност коју су такви људи представљали?
Најгоре ми је било 1995. у Бихаћком џепу, када су почели ваздушни напади НАТО-а на Србе, који очигледно нису били примери неутралоности, али кад аполитичар даје наређења, војник има обавезу да га изврши. Мада ме је било срамота, као Француза, када сам видео да су се Хрвати удружили са исламистима: надам се да их је срамота…
Али, једини пут када сам срео западне новинаре то је било у Книнској Крајини, 1992-93, и за њих углавном владао принцип да су сви сукобљени исти. Ту влада једна огромна лаж.

Ако су све зараћене стране извршавале злочине, шта Вас је, Вас и Ваше колеге, довело да будете про-српски настројен? И зашто није био исти случај са Плавим Шлемовима других националности?
Српски народ је бранио своју земљу, свој идентитет и културу, док су муслимани из БиХ имали за циљ да освоје територије и присиле народ својим исламистичким догмама. Срби су, као и Руси у Чеченији, покушавали да себе заштите од исламизма који је надирао према њиховим вратима. Признајем да сам про-Србпски настројен, јер поштујем тај народ који је покушао да се заштити од те инвазије. Поред тога, Историја се не може обрисати преко ноћи, иако период за време којег су наша два народа били пријатељи, на жалост, веома мало познат у јавности, то нервира и разочара.

Дали Вам све што сте видели током ваше службе променило Ваше мишљење о Србима? Ако јесте дали у негативном или позитивном смислу?
Моје позитивно мишљење о Српском народу се појачала након моја три мандата на Балкану, и исти је случај за многе моје саборце. Неки су на почетку сумњали у медијиским извештајима, јер смо сви знали да новинари који покривају ратно подручје напишу 50 одсто од истине а остало измишљају, то је била авантура. Поред тога, у више наврата смо имали доказе о присутност исламских фанатика, најпре из Саудијске Арабије што се финансирања тиче, па из Алжира, Сирије и осталих муслиманских држава, а то нико није се мгао помирити са тим. Јесте да смо имали усијане односе са Србима, пуцали су на нас, држали нас као таоце, али ни један саборац није подлегао њиховим метком! У то не могу бити толико сигуран што се муслимана тиче: на пример у Бихаћком џепу, када су муслимани инфилтрирали Српске територије уједно су нас гађали. Познавајући их, знали смо да су очекивали да ћемо им узвратити и на крају наша хиерархија бомбардује Српске позиције.

Како објашњавате чињеницу да Генерал Моријон није постао про-Српски настројен као и Ви?
Моријон је више био политичар него војник. По готову при крају његове војничке кариере у време социјалстичке владавине, није хтео да ствара неред. Он је само учрвстио своју позицију, хвала Богу, сви француски официри нису мислили као он, али су били одстрањени од војничке дужности. Исто као онај француски официр, познат у медијима тако што је наводно издао ваздушне планове напада НАТО пакта на Косово и Метохију (Прим.аутора: реч је о команданту Pierre-Henri Bunel који се непосредно пре агресије Нато алиансе на Србију тајно срео са високим амбасадорским предстваником СРЈ у Бриселу), а он је само извршавао његову дужност непристрасности, рекавши да нису сао Срби чинили злочине: као последице је имао велике проблеме.

Зашто сте чекали више од 10 година да изнесете ове слике?
Нисам био у заблуди: како објаснити да истина није тако једноставна јавност која је годинама слушала да су Срби џелати осталих народа – жртве. Новинари су лагали у великој мери, тако да доказати супротно јавности није лако.

Вероватно сте помислили да пошаљете слике Српским или Руским медијима, Зашто то нисте учинили?
Нисам имао контакте коме да се обратим. Покушавао сам, пре неколико година, да ступим у контакту са Амбасадом СРЈ у Паризу, да ми пошаљу податке удружења коме бих послао новчану или другу помоћ како бих пружио подршку Србима током НАТО агресије на Космету, али нико ми се није одазвао, још увек то очекујем. Јесте да имам неколико пријатеља из Белорусије, Русиеј и Украјине али на њих нисам ни помислио јер нисам хтео да их привучем д аучествују у личан поступак.

Дали сте имали прилике да сликате фотографије других сцена злочина током Вашег боравка као <мировњак>?
На жалсот ове су једине слике које показују злочине. Поред тога, посебно сам сликао војне логистике. Али треба назначити да су слике злочина посебно тешко фотографисане: када се заседа хрватских снага завршила, није било никога на месту злочина тако да сам могао несметано да сликам, али, када је другим приликама остао неки очевидац, то би привукло пажњу према мени, и створило би ми проблеме.
Када је реч о војној логистици које сам сликао, дешавало ми се да сретнем у Бихаћу 1994. припаднике муслиманског Петог корпуса и, мислим 511. бригаде који су имали две ракете <земља-ваздух> типа СА7 <ГРАЈ> (GRAIL). Већ тада је кружило у рукама! Могу да замислим ко данас располаже таквим оружјем, јер смо имали информације већ тада 1994 да је било логора где су се обучавали исламисти из Египта, Сирије, итд… за <џихад>! Уосталом, тада сам и нашао страницу неке новине А4 формата који све то потврђује. Реч је о страници неког часописа штампан у Цазину код Бихаћа, који носи наслов <Исламске информативне новине>, а на трећој страници има 3 слике Алије Изетбеговића а иза њега један муслиман са марамом какву носе муслимани у Персијском заливу и Саудијској Арабији. Верујем да никога не чуди шта такви људи траже на Балкану пошто је Саудијска Арабија, између осталих, финансирала муслимане у БиХ.

Дали сте дошли до неких информација о дешавањима у Сребреници и шта мислите о улози Радована Караџића и Ратка Младића упореду са њиховим истоветним босанским муслиманима и хрватима?
Караџић и Младић су бранили и чували њихов њихов српски народ до исламског екстремизма, што је било сасвим нормално. Али био дешавало ми се да срећем Србе који нису марили за то него су жалили за Титом. Наравно, није тога било свугде.
А, када се зна да је Атиф Дудаковић, генерал који је предводио 5. корпус Армије БиХ који је учествовао у злочине над Србима а данас има фотељу у влади у Сарајево, стварно сам огорчен што се и не помиње да га пошаљу у Хаг.
Што се Сребренице тиче, вест је упорно кружила тада да су злочине чинили исламисти над умереним муслиманима који нису хтели да примене <шарију> (закон <Курана>).
На крају, после све те лажи које су медије шириле, што се чак може назвати и пропагандом, морам признати да ми се нешто свидело: да је омогућено да се баш амерички Ф117 обори (стварно леп погодак). Јер, поред свих тих лажи, американци нису били луди! Добро су знали да су којим случајем нападали са копна имали би огромне губитке!!

Дали бисте били спремни, у случају да Вас неко позове, да сведочите пред хашким трибуналом, у случају да Вам се гарантује да Ваше име буде познато само трибуналу?
Моје лично мишљење је да тај суд је супротан Правди, да у којем случају сви докази буду пружани о нечијој невиност или кривици ипак трибунал неће то узети у обзир зато што је тај трибунал створен за довршење посао исламисте, комунисте и осталих криминалаца који су започели ту прљаву работу ратом: да сатре постојање и идентитет Српског народа.
И да је којим случајем моје име и презиме гарантпвано тајно и познато само судијама, увек се све дозна. Немојте веровати да је тај трибунал створен да би се делила правда , зато што је то политички суд. Тај трибунал је шала пошто велика већина осумњичених и кажњених су од почетка Срби. Насупрот припадницима других народа, за које влада као нека забрана да се оптужују криминалци! Али са задњим дешавањима у Свету, надам се да ће све то да се промени у боље светло, јер мислим да су Западни политичари, предвођени Американцима, имали довољно прилика да схвате, поводом свих атентата на Западу, да је наше постојање као Нације и Народи угрожено. Када помислим да су Американци тражили од Србада им стави на располагању батаљон од 800 војника за зиму а пре само неколико година су гађали економску инфраструктуру Србије; и поред тога Шпанија најављује повлачење своје контингенте из Ирака пре лета, како Американци да попуне ту празнину? Није за одбацивање могућност да се неке државе политички приближе Србији. Надајмо се.

(Интервју рађен марта 2004те)

Slobodan Kostadinovic

General Mihailovich medals

  • 31/03/2013

Sous la mosquée – une église Orthodoxe Serbe

  • 31/03/2013

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Некатегоризовано

Беране: Откривен споменик Павлу Ђуришићу

  • 08/08/2025
БиографијаНекатегоризовано

Пронађен гроб Дражиног сина Воје

  • 06/03/2024
АктуелноНекатегоризовано

Република Српска: Споменик капетану Винчићу, четницима и цивилима

  • 17/07/2022
НекатегоризованоФилмови

Предраг Марковић и Данило Бећковић о филму ”Опкољени”

  • 10/04/2022

Do not miss

Некатегоризовано

Беране: Откривен споменик Павлу Ђуришићу

  • 08/08/2025

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi