Споменик Крсти Кљајићу
РАВНА ГОРА, 8. МАЈА
Споменик Крсти Кљајићу
Пригодном манифестацијом, Равногорски покрет је обновио споменик команданту 1. таковске бригаде, уз помоћ његовог команданта капетана Звонка Вучковића
Настанак Равногорског покрета везан је за историјски тренутак када је пуковник Драгољуб Михаиловић са групом својих истомишљеника подигао заставу слободе на Равној Гори, 8. маја 1941. године. И ове године, као и предходних, чланови покрета и симпатизери окупили су се на овај дан да одају почаст, како своме Чичи, тако и свим равногорцима који су стали бод барјак слободе не признајући капитулацију. Поред многобројних равногораца из свих градова Србије, и гостију из Црне Горе и Републике Српске, велики број је дошао и из Крагујевца у организацији Општинског одбора Равногорског покрета. По постављању вода Краљеве горске гарде у почасни поздрав, парохијски свештеници су испред цркве посвећене Св. Ђорђу одржали опело свим изгинулим равногорцима. У непосредној близини цркве постављено је спомен обележје убијеном комаданту Прве таковске бригаде Крсти Кљајићу. Споменик је открио Благоје-Блажа Божић, саборац капетана Звонка Вучковића.
По откривању споменика присутнима се обратио Љуба Ненадовић, члан Главног одбора, и дао реч Блажи Божићу који је прочитао писмо капетана Вучковића:
ПИСМО ЗВОНКА ВУЧКОВИЋА
“Драга браћо Равногорци,
Изузетна ми је част што ми се пружа могућност да Вас поздравим на гробу и вечне куће мог команданта Прве таковске бригаде и мог заменика у корпусу п. поручника Крсте Кљајића, који је пре равно 60 година овде сахрањен по мојој жељи и наредби.
Поздрављам Вас као следбенике Равногорског покрета и поштоваоце нашег великог Чиче – ђенерала Драже Михаиловића, слава му!
Такође поздрављам вас испред стотина хиљада изгинулих или стрељаних од фашиста и њихових слугерања љотићеваца, као и крвавих комуниста по Србији и Босанској голготи, који умираше С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЦБИНУ, слава им!
На том месту где сте се сакупили да одате дужну пошту Крсти Кљајићу, ових дана маја 1941. године дошао је пуковник Дража Михаиловић који није признао капитулацију Југословенске Краљевске војске, развио барјак слободе и кроз борбу са непријатељима створен је Равногорски покрет, који је имао поред осталих идеја да обједини све странке осим комуниста и љотићеваца.
Крста Кљајић био је изузетно храбар комадант, а своју борбеност нарочито је истакао у борби за ослобођење Г. Милановца од Немаца, и као такав на више места је савлађивао и одбијао нападе ка Равној Гори српских изрода љотићеваца, па је у тим борбама изгубио руку. Љотићевци преко шпијуна, знајући куда се креће Крста Кљајић, наместе му заседу и тако га мучки убију, а неколико њих из његове пратње ране. То се десило у селу Горња Црнућа испод Рудника, 3-ћег јула 1943. године. Требало ми је два дана да га воловском запрегом дотерам на ово место и сахраним уз присуство народа, а чинодејствовање и опело за упокојење учини прота Страњаковић из Г. Милановца, кога комунисти стрељаше прве вечери своје крваве и злочиначке власти.
Читам вашу штампу а и лично ми људи преносе, како је Дража подигао Трећи српски устанак. То је велика грешка. Ми смо били само и једини наставак Краљевске Југословенске војске, која је продужила борбу против окупатора, после срамне капитулацје пред непријатељем. Такође није тачно да је Равногорски покрет политичка организација, а то се јасно види из Башке резолуције донешене на Светосавском конгресу у селу Ба, крајем јануара 1944. године. Чињенице историјске не могу се сада порицати.
И савет вам пружам УЈЕДИНИТЕ СЕ САМО У ЈЕДАН ПОКРЕТ, а не у више са погрешним тумачењем, јер ћете само као такви оставити лепу слику младим нараштајима, који треба да знају праву истину о нашем Чича Дражи и Равногорском покрету.
20. априла 2003.
Калифорнија,
Ваш,
Звонко Вучковић”.
После читања писма капетана Вучковића, прочитан је и телеграм кнеза Александра Карађорђевића, у коме се захваљује на очувању Равногорског покрета. Након завршеног званичног дела, настављено је дружење пригодним програмом.
(МАЈ 2003)
