ЕКСКЛУЗИВНО: Откривен Дражин обавештајац кога су се нацисти бојали

31/12/2015

Михајло Букилић

Вук З. Цвијић
Михајло Букилић (32) био је један од главних обавештајаца равногорског покрета за исток Србије, чије су извештаје о бугарским и немачким војним транспортима користили и савезници.

Његови обавештајни извештаји били су од кључног значаја за нападе на нацисте и њихове сараднике у том делу Србије, које су према немачким изворима, “достигле велике размере”. Букилић је био један од многих припадника Југословенске војске у отаџбини, под командом Драгољуба Драже Михаиловића, о чијим залугама о борби против нациста јавност ништа не зна. Ипак, докази о његовим извештајима који су довели до бројних напада на окупационе снаге су сачувани у заплењеној архиви Гестапоа.

Нацистичка тајна полиција је и убила Букилића 17. августа 1943. после вишемесечног мучење у коме ништа није одао, како се закључује у документу Гестапоа, који је у архиви Србије пронашао истраживач Ратко Лековић.

Букилић је пре Другог светског рата завршио подофицирску школу и рат је дочекао са чином наредника борећи се у ИВ чети 3. пешадијског пука на граници код Цариброда. Након окупације земље село Височка Ржана у коме је живео са супругом Лепосавом Ђорђевић и двоје деце, окупирали су Бугари. Јуна 1942. илегално се пребацио у део Србије под окупационом владом Милана Недића.

Пријављује се за службу у Недићеву Српску граничну стражу у Белој Паланци, али се истовремено одмах повезује са равногорском илегалном организацијом.

Врло брзо, захваљујући извештајима које шаље равногорксој команди о окупатору и његовим сарадницима, високо се позиционира у овом покрету отпора и добија најделикатније обавештајне задатке. Поред рада на равногорској организацији у Белој Паланци успоставља обавештајне пунктове у граничним караулама према Бугарској. Букилићева мрежа прикупља информације о свим покретима и транспортима немачког и бугарског окупатора, са детаљним информацијама о кретању транспортних возова на прузи Софија – Ниш.

Он је прецизно бележио све појединости: време поласка, број возова и вагона, материјал који преносе, као и количине и врсту, колико војника, долазак немачких машиновођа…

Извештај Специјалне полиције Недићевој влади о испоруци Букилића Гестапоу (потписао шеф Специјалне полиције – Илија Паранос).

Извештај Специјлане полиције Недићевој влади о испоруци Букилића Гестапоу (потписао шеф Специјалне полиције – Илија Паранос)

Подаци су ишли до врховне команде ЈВО-а, а поједине информације су прослеђиване Влади у Лондону и савезницима. Ови обавештајни извештаји били су од огромног значаја за саботаже и диверзантске акције, које су као се наводи у нацистичким извештајима; “достигле велике размере”. Букилић је био повезан и са нишком равногорском илегалом, која је била изузетно развијена.

Према извештајима Гестапоа само омладинска организација имала је чак око 2.000 припадника. Вођа ових илегалаца био је млади потпоручник и дипломирани хемичар Богољуб Мишић, који је заробљен пре Букелића и стрељан у Јајинцима 26.октобра 1942. Ухапшена су и три брата Михића: Александар, резервни капетан, Јован резервни ваздухопловни капетан, и Новак, пилот – ваздухопловни капетан. Ни један није преживео. Новак је стрељан у Горњој Локошници код Лесковца 18. Јануара 1943, а Јован и Александар, логораши Сајмишта, стрељани су у Јајинцима 23. марта 1943.

Гестапо и квислиншка полиција су у то време за петама Букилићу за кога и пре заробљавања у извештајима наводе “веома опасан припадника организације Д.М. (Драгољуб Михаиловић)”. Они добијају дојаву да је Букилић запретио свима који раде за окупаторе. Српска државна стража 10. децембра 1942. открива Букилића у Брзој Паланци и спроводи га у Ниш, где га константно муче и саслушавају чак 50 дана.

После га преузима Специјална полиција у Београду, чији је трећи одсек био задужен за сузбијање равногорске организације. Букилића на његов 32 рођендан 5. маја 1943. та полиција предаје Гестапоу. Против њега су прикупљени докази д аје био важан припадник покрета отпора, јер су нацисти пронашли инструкције које је добио од команде ЈВО, као и извештаје са његовим потписом.

Међутим, како заводи Гестапо у документима, Букилић никога и ништа није одао и поред најбруталнијијег мучења. Из истражног затвора Гестапоа 23. јула 1943. пребачен је у Бањички логор, одакле је 17. августа 1943. одведен и стрељан у логору Јајинци.

Писмо супрузи

У затвору Гестапоа Михајло Букилић написао је 7. маја 1943. писмо супрузи Лепосави Ђорђевић, али га је запленио Гестапо. То писмо је до данашњих дана било је скривено у заплењеној архиви Гестапоа. Букилић речи утехе супрузи и деци Милутину и Руници никада нису стигле до њих. Он у писму не помиње тортуру коју је пролазио. Само обавештава када је и где ухапшен и где је све спровођен.

Писмо које је Букилић написао супрузи у затвору Гестапоа у Београду, које је запленила немачка полиција
Фото: приватна архива / РАС Србија
Писмо које је Букилић написао супрузи у затвору Гестапоа у Београду, које је запленила немачка полиција
пин он пинтерестсхаре ит
Чак наводи: “Мени је овде добро. За мене немој да се секираш ништа. Децу добро чувај, па ће Бог дати да се у најскорије време састанемо”. Нажалост нацисти су га убили за нешто више од месец дана од када је написао писмо,а његова породица дуго није знала за његову судбину.
Блиц