Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Највећа грешка ЈВ за време Другог светског рата

Још чуднија је одлука о повратку у Србију из Босне.Не познајем довољно мотиве за њу али иде у прилог мојој тврдњи о исхитрености напуштања Србије.Три и по године је ЈВуО одолевала много већој сили на познатом терену,међу народом у којем је имала солидан ослонац.Већ у позну јесен 44-е би шуме биле пуне одбеглих новомобилисаних младића а и бесних ветерана(њихових очева и дедова) који би напустили став ишчекивања и пасивности увидевши ружно лице комунизма(погроми,насилна мобилизација,напад на цркву и приватну имовину,монархију све за шта су генерацијама учени да се не дира и да је светиња) а и заштита сопственог потомства би била више него јак мотив.Овако су остали паралисани чињеницом да неки комесарчић може у тренутку донети одлуку да му убије дете.Заборавих да напоменем да су деда и Игњат пронашли Веселина(Драгомир је погинуо одмах по преласку Дрине на Бијељини(у ствари умро у болници од задобијених рана) у Костајници али им је он рекао(Оче и течо,немојте више да долазите јер се ја жив вратити нећу девет живота да имам.Стално ми говоре "Кулак,кулак ајде напред") Погинуо је одмах чим су они кренули назад,курир их је стигао на путу па су се вратили и мртвог га донели у Бадовинце. То што је Игњат цео рат чувао неког комунисту Драгу са женом и двоје деце(чувао али не и сачувао,убили су га четници капетана Сокића јер је прерано изашао испод Игњатовог кревета где се сакрио када су четници банули.Искочио кроз прозор и сакрио се за шимшир мислећи да га не виде) тренутно је заборављено. "CVETULJSKI VESELIN, rođen 1922, Badovinci, 1. četa 1. bataljona, poginuo 28. IV 1945. u Bosanskoj Kostajnici
CVETULJSKI DRAGOMIR, rođen 1924, u s. Badovinci, umro
5. februar a 1945. od zadobijenih rana u Šapcu https://znaci.org/00001/262_14.pdf
Одговори

(11-09-2023, 05:22 PM)ексрежисер Пише:  Код комуниста је још црње било.Само је требало градити базу.Четри године рата,морале су од Србије створити тврђаву,а наша тврђава брзо паде.
Тешко је признати али четници из Босне,Крајине и ЦГ показаше се јачи и идеолошки и војно од наших из Србије.
 
Како да створиш тврђаву са по два метка на пушку!?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Николај,није ни требало да стварају тврђаву већ да наставе са герилом.Шта ће тек у опустoшеној Босни са два метка па још на крају заокренуше назад,сада и без та два метка али и без хране са преполовљеном војском,на слабо познатом терену и где им народ више није него што јесте био наклоњен ?! Одлазак у Босну ми се понекад чини као повлачење у Албанију али не у јесен 1915-е већ 1914-е након битке на Дрине,изгубљене као и она за Србију август-септембар 1944-е.Изгубљена је била битка али још увек није рат.Неколико десетина хиљада наоружаних људи у позну јесен-зиму би било озбиљан политички и војни фактор.У Босни само заборављена војска.
Одговори

Па ево, режисер рече да је од Србије требало створити некакву тврђаву, после трогодишњег господарења четника у њој, па се питам како кад пребројаваш сваки метак, док комунисти имају чак и тенкове. Исто тако је немогуће да наставиш и са герилом у Србији у таквим условима, без муниције, са надолазећом зимом, са масом побијених сарадника од стране комуниста по селима и градовима, са присутном Црвеном армијом, напуштени од свих, укључујући и краља, итд.

Повратак у Србију у таквим условима на пролеће наредне године јесте чудан нама са ове временске дистанце, али тада је то вероватно била једина опција, осим предаје.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(11-09-2023, 06:09 PM)victoria Пише:  Још чуднија је одлука о повратку у Србију из Босне.Не познајем довољно мотиве за њу али иде у прилог мојој тврдњи о исхитрености напуштања Србије.Три и по године је ЈВуО одолевала много већој сили на познатом терену,међу народом у којем је имала солидан ослонац.Већ у позну јесен 44-е би шуме биле пуне одбеглих новомобилисаних младића а и бесних ветерана(њихових очева и дедова) који би напустили став ишчекивања и пасивности увидевши ружно лице комунизма(погроми,насилна мобилизација,напад на цркву и приватну имовину,монархију све за шта су генерацијама учени да се не дира и да је светиња) а и заштита сопственог потомства би била више него јак мотив.Овако су остали паралисани чињеницом да неки комесарчић може у тренутку донети одлуку да му убије дете.Заборавих да напоменем да су деда и Игњат пронашли Веселина(Драгомир је погинуо одмах по преласку Дрине на Бијељини(у ствари умро у болници од задобијених рана) у Костајници али им је он рекао(Оче и течо,немојте више да долазите јер се ја жив вратити нећу девет живота да имам.Стално ми говоре "Кулак,кулак ајде напред") Погинуо је одмах чим су они кренули назад,курир их је стигао на путу па су се вратили и  мртвог  га донели у Бадовинце. То што је Игњат цео рат чувао неког комунисту Драгу са женом и двоје деце(чувао али не и сачувао,убили су га четници капетана Сокића јер је прерано изашао испод Игњатовог кревета где се сакрио када су четници банули.Искочио кроз прозор и сакрио се за шимшир мислећи да га не виде) тренутно је заборављено.  "CVETULJSKI VESELIN, rođen 1922, Badovinci, 1. četa 1. bataljona, poginuo 28. IV 1945. u Bosanskoj Kostajnici
CVETULJSKI DRAGOMIR, rođen 1924, u s. Badovinci, umro
5. februar a 1945. od zadobijenih rana u Šapcu    https://znaci.org/00001/262_14.pdf

Јвуо није одолевала у Србији "никаквој сили",већ је са Немцима успешно маневрисала,а у односу на комунисте била апсолутни господар Србије.Допуштам да је у Топлици и на југу ту и тамо било комунистичке оперативе,и делом симпатија обичног света за њих,али у Шумадији и Зап Србији они су до јесени 44 огромна мањина.

Шуме су након зимске комунистичке мобилизације 44/45 пуне младих људи,сампрањавања су учестала,дезертерства свакодневна,само ту силу људи нема ко да "покупи",и стави у оперативу јер је командни и оперативни врх јвуо у Босни и "чека савезнике",који наравно никад неће доћи.
Одговори

(11-09-2023, 06:10 PM)Николај Пише:  
(11-09-2023, 05:22 PM)ексрежисер Пише:  Код комуниста је још црње било.Само је требало градити базу.Четри године рата,морале су од Србије створити тврђаву,а наша тврђава брзо паде.
Тешко је признати али четници из Босне,Крајине и ЦГ показаше се јачи и идеолошки и војно од наших из Србије.
 
Како да створиш тврђаву са по два метка на пушку!?

Три и по године си легализован,и наслоњен на квислиншки апарат,који заправо ради за тебе и имаш  два метка?
Па и то легализовање и аранжмани са Недићем,а и са сдк у каснијој фази рата је грешка.
Неискрено,са краткорочним ефектима,а суштински је борбену вредност јединица смањило на максимум.
То се видело баш у Србији у јесен 44.
Одговори

Новија војна историја Србије је показала да идеја о "Тврђави Србији" никада није била успешна и верујем да је Чича као некадашњи питомац Војне академије то јако добро знао, као што је био свестан каквом злу треба да се супростави тј. да ово нису ни Турци ни Немци.
Одговори

(11-09-2023, 08:03 PM)Ђорђе Пише:  Новија војна историја Србије је показала да идеја о "Тврђави Србији" никада није била успешна и верујем да је Чича као некадашњи питомац Војне академије то јако добро знао, као што је био свестан каквом злу треба да се супростави тј. да ово нису ни Турци ни Немци.

Он је био свестан,али добар део командног кадра није био.
Одговори

(11-09-2023, 08:03 PM)ексрежисер Пише:  
(11-09-2023, 06:10 PM)Николај Пише:  
(11-09-2023, 05:22 PM)ексрежисер Пише:  Код комуниста је још црње било.Само је требало градити базу.Четри године рата,морале су од Србије створити тврђаву,а наша тврђава брзо паде.
Тешко је признати али четници из Босне,Крајине и ЦГ показаше се јачи и идеолошки и војно од наших из Србије.
 
Како да створиш тврђаву са по два метка на пушку!?

Три и по године си легализован,и наслоњен на квислиншки апарат,који заправо ради за тебе и имаш  два метка?
Па и то легализовање и аранжмани са Недићем,а и са сдк у каснијој фази рата је грешка.
Неискрено,са краткорочним ефектима,а суштински је борбену вредност јединица смањило на максимум.
То се видело баш у Србији у јесен 44.

Ето, сам си дао и одговор. То што би извукли од недићеваца имало је за два сата борбе.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(11-09-2023, 04:12 PM)victoria Пише:  ....Тиме је ЈВуО престао бити важан фактор у Србији и никада то више није постао.Комунисти су експресно окренуло народ против себе али више није било никога да ту енергију употреби против њих.Па они су одмах кренули у масовне покоље и још масовнију мобилизацију.Многи младићи би избегли мобилизацију и отишли у шуму да је било некога да их тамо дочека.Многи очеви би откопали танџаре и смакнули понеког комесара када би знали да су им синови у шуми,изван дохвата комуниста.Када смо већ код мобилизације,одавно имам јак утисак да је то била врста талачке кризе.Комунисти су једним ударцем решили питање попуне својих јединица,кажњавања Србије али и предупређења сваког отпора њиховој диктатури тиме што су старим ратницима одвели синове и ставили на њих шапу....
Шта вам људи? То би само изазвало још веће покоље. Какве црне танџара, какви јади. Комунисти су добили неограничену свјетску подршку и са истока и запада, да не бирајући средства успоставе мир и свој режим. Свака врста отпора је изазивала страшне одмазде. Не заваравајте се.

Кад су већ кренули на запад, требали су и ићи даље. Покушати спасти главе. Какво враћање и наставак борбе и очекивања да ће се ту нешто промјенити. Глупости. Паника. Индиспонираност.
Одговори

Па јесу ли спасили главе ?Када би се ратови добијали спашавањем главе.Читав тај рат је у знаку чудних одлука.Парадоксално је да је највише војника ЈВуО(из Србије) прешло у Босну у јесен 44-е ! Никада их толико није било тамо у време када је њихово присуство,бројност,организација и дисциплина могла донети решавајући исход.Ако су већ отишли . . чему враћање ?!Посматрачу са стране изгледа као да су се склонили да не сметају успостављању и учвршћењу комунистичке власти.Јесу ли забележени оружани сукоби ЈВуО и Црвене армије ?
Одговори

(12-09-2023, 02:25 PM)victoria Пише:  Па јесу ли спасили главе ?Када би се ратови добијали спашавањем главе.Читав тај рат је у знаку чудних одлука.Парадоксално је да је највише војника ЈВуО(из Србије) прешло у Босну у јесен 44-е ! Никада их толико није било тамо у време када је њихово присуство,бројност,организација и дисциплина могла донети решавајући исход.Ако су већ отишли . . чему враћање ?!Посматрачу са стране изгледа као да су се склонили да не сметају успостављању и учвршћењу комунистичке власти.Јесу ли забележени оружани сукоби ЈВуО и Црвене армије ?

У Босну нико није никада радо ишао.Ни јвуо,ни комунисти из Србије.Много крвавије,бруталније,и жешће је тамо рат добио своје карактеристике.
Рат против усташа,јаких комуниста у западној Босни,ханџар дивизија и Немаца,никоме није звучао примамљиво.
Сем Рачића,и пар прелазака јвуо бораца,нико организовано није ишао.Ипак је много примамљивија било легализовати се,да се не кажемо.
'44 је гро људи из Србије отишао за Босну,али процентуално још више из ЦГ.
На покрет их наведе Трифуновић једамнисам слао депешу генерал.
Верујем да би кренули јужно и спасли гро људи,а у Босни би само наши из Србије остали и евентуално део бораца са севера ЦГ.
И наравно они мученици из Босне који би страдали како год окренеш.
Одговори

Која Трифуновићева депеша? Јел читаш оне силне књиге? Не да се то приметити.

Четници су отишли из једних српских бановина у друге, или, данашњим терминима, из РС у РС, због преко пола милиона страних војника који су упали са истока. Како ви пишете овде, као да су отишли на Марс. Преко Дрине их је дочекао исти српски народ (био сам тамо, Вучјак итд, мого бољи Срби од вас што ово пишете).

За герилски рат овде је остављено око 10.000 четника, али тај план није успео. Као ни други планови, јер су непријатељи били прејаки.
Одговори

(12-09-2023, 02:25 PM)victoria Пише:  Па јесу ли спасили главе ?Када би се ратови добијали спашавањем главе.

Када хоћеш да полемишеш, онда читај пажљиво и са разумјевањем оно што други пишу, а друге цитирај дословно у комплетном контексту.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним