[victoria]

Четници су отишли из 100%српске средине у крајеве налик леопардовој кожи када је у питању религијска мапа.При томе,постоје "мрље" на тој кожи које иако настањене православцима не би добро дочекали ЈВуО.На пример Козара.Друго,Босна је била потпуно опустошена за 3.5године.Она је и у мирно доба имала проблем са храном(наравно не сви крајеви,Лијевча поље сигурно не )када је лошија година.То се јасно видело на пример 92-е године,сваки прекид снабдевања из Србије је значио скоро тренутну кризу у снабдевању у свим западним српским крајевима .1944-е је наравно било много горе.Сам пролазак ЈВуО,без задржавања,би за логистику био више него захтеван.Како би се снабдевали,на пример,западно од Уне или северно од Саве ?Ако о одлуци о напуштању Србије можемо дискутовати,одлука о повратку је била погубна.То није могло да успе.Да ли неко зна је ли било оружаних сукоба између Црвене Армије и ЈВуО 1944-45-е ?Главнина ЈВуО је неко време била у домету совјетске авијације -

[Милослав Самарџић]

Четници су отишли из 100%српске средине у крајеве налик леопардовој кожи када је у питању религијска мапа.При томе,постоје "мрље" на тој кожи које иако настањене православцима не би добро дочекали ЈВуО.На пример Козара.Друго,Босна је била потпуно опустошена за 3.5године.Она је и у мирно доба  имала проблем са храном(наравно не сви крајеви,Лијевча поље сигурно не )када је лошија година.То се јасно видело на пример 92-е године,сваки прекид снабдевања из Србије је значио скоро тренутну кризу у снабдевању у свим западним српским крајевима .1944-е је наравно било много горе.Сам пролазак ЈВуО,без задржавања,би за логистику био више него захтеван.Како би се снабдевали,на пример,западно од Уне или северно од Саве ?Ако о одлуци о напуштању Србије можемо дискутовати,одлука о повратку је била погубна.То није могло да успе.Да ли неко зна је ли било оружаних сукоба између Црвене Армије и ЈВуО 1944-45-е ?Главнина ЈВуО је неко време била у домету совјетске авијације -

Била сзу два сукоба Совјета и четника, у Крушевцу и Банату. У КШ зна се да је погинуло 17 и рањено више десетина Црвеноармејаца.
Северна Босна је као и Посавина у Србији. Тамо се ишло. Смао на Вучјаку заклано је 500 волова за исхрану четника из Србије.
А ово је у основи прича шта би било кад би било.

[Monarhist]

Ако о одлуци о напуштању Србије можемо дискутовати,одлука о повратку је била погубна.То није могло да успе.

Долазак главнине наших снага у Посавини је имао и морални фактор (сама појава Ђенерала Михаиловића је са ентузијазмом дочекана у народу) али и војни фактор, пре свега у борби против усташа јер су они почели да дивљају крајем рата (грозничаво покушавајући да заврше посао који су започели). То је резултавало са неколико победа над Осовином (Хрватима и Немцима) у пар великих битака. 

По мом мишљењу у потпуности је логична одлука у повратку у Србију, јер ми нисмо могли да прехранимо и и обучени толико војника на дужи период (+ проблематични Ђуришићеви војници). Са друге стране, 1946. нестаје опасност од усташа а центар збивања је са оне стране Дрине, па је логично да и главнина наших снага оде тамо.

Оно што мене интересује је рута повратка у Србију, зашто толико на југ до Зеленгоре? Да је рута била краћа мислим да би мање војске изгинуло. Можда Милослав зна или неко други па нека напише.

ПС. Био сам за распуст пред почетак студија код мене у Посавини. Венчани кум мог ђеда је био командант батаљона, па ми је његов синовац испричао доста занимљивих прича о свом личи (био је у пећини заједно са Калабићем и Дражом итд.).

[luka.luke]

Логична или не, по мени је погрешна. Требали су ићи , пробијати се за Италију, као Ђујићеве и Јевђевићеве јединице, покушати спасити што се спасити може. Повратак у Србију је био самоубиство. Безизлана ситуација. Свеједно да ли ишли јужно куда су ишли или да су се враћали Озреном, иста би их судбина негдје чекала. Сваки наставак борбе је значио само горе страдање.

[Милослав Самарџић]

Ако о одлуци о напуштању Србије можемо дискутовати,одлука о повратку је била погубна.То није могло да успе.

Долазак главнине наших снага у Посавини је имао и морални фактор (сама појава Ђенерала Михаиловића је са ентузијазмом дочекана у народу) али и војни фактор, пре свега у борби против усташа јер су они почели да дивљају крајем рата (грозничаво покушавајући да заврше посао који су започели). То је резултавало са неколико победа над Осовином (Хрватима и Немцима) у пар великих битака. 

По мом мишљењу у потпуности је логична одлука у повратку у Србију, јер ми нисмо могли да прехранимо и и обучени толико војника на дужи период (+ проблематични Ђуришићеви војници). Са друге стране, 1946. нестаје опасност од усташа а центар збивања је са оне стране Дрине, па је логично да и главнина наших снага оде тамо.

Оно што мене интересује је рута повратка у Србију, зашто толико на југ до Зеленгоре? Да је рута била краћа мислим да би мање војске изгинуло. Можда Милослав зна или неко други па нека напише.

ПС. Био сам за распуст пред почетак студија код мене у Посавини. Венчани кум мог ђеда је био командант батаљона, па ми је његов синовац испричао доста занимљивих прича о свом личи (био је у пећини заједно са Калабићем и Дражом итд.).

Прво се више дана ишло на запад, ради заваравања комуниста - да помисле да је циљ четника одлазак у Словенију и да тамо пребаце јединице.

[Милослав Самарџић]

Логична или не, по мени је погрешна. Требали су ићи , пробијати се за Италију, као Ђујићеве и Јевђевићеве јединице, покушати спасити што се спасити може. Повратак у Србију је био самоубиство. Безизлана ситуација. Свеједно да ли ишли јужно куда су ишли или да су се враћали Озреном, иста би их судбина негдје чекала. Сваки наставак борбе је значио само горе страдање.

''Наш циљ није бекство, већ борба до краја'' (Дража).

[luka.luke]

Логична или не, по мени је погрешна. Требали су ићи , пробијати се за Италију, као Ђујићеве и Јевђевићеве јединице, покушати спасити што се спасити може. Повратак у Србију је био самоубиство. Безизлана ситуација. Свеједно да ли ишли јужно куда су ишли или да су се враћали Озреном, иста би их судбина негдје чекала. Сваки наставак борбе је значио само горе страдање.

''Наш циљ није бекство, већ борба до краја'' (Дража).

Да, да. Знам за то. Но, мислим да је ипак грешка. 
Да ме погрешно не схватите, ја се дивим том чину. Чак шта више, овај "дух"и нада која у нама живи је захваљујући том дијелу борбе (крај 44 до педесетих).

[Милослав Самарџић]

Разумем. То су биле тврде генерације.

[victoria]

Нисам знао да је сукоб у Крушевцу био тог интензитета.Питао сам због тога што ја нигде у литератури(до Мачве совјети нису дошли па немам никакве информације из прве руке) нисам нашао да се Црвена Армија обрушила на ЈВуО по уласку у Србију.Значи да није имала такво наређење.Иначе би без проблема 400-450.000 црвеноармејаца уз технику и искуство које су имали без проблема збрисали четнике.(и било кога другог у тадашњој Србији ко би им се супротставио).Значи да је Толбухин стриктно извршавао наређење о избацивању Немаца из дела Југославије(Подунавља и пре свега као капије према Бечу) и довођењу Тита у Београд.Против четника није ишао,барем не у мери у којој је лако могао.Какав је његово однос према Титу био знамо из инцидента са тортом коју му је Броз поклонио.

[luka.luke]

Нисам знао да је сукоб у Крушевцу био тог интензитета.Питао сам због тога што ја нигде у литератури(до Мачве совјети нису дошли па немам никакве информације из прве руке) нисам нашао да се Црвена Армија обрушила на ЈВуО по уласку у Србију.Значи да није имала такво наређење.Иначе би без проблема 400-450.000 црвеноармејаца уз технику и искуство које су имали без проблема збрисали четнике.(и било кога другог у тадашњој Србији ко би им се супротставио).Значи да је Толбухин стриктно извршавао наређење о избацивању Немаца из дела Југославије(Подунавља и пре свега као капије према Бечу) и довођењу Тита у Београд.Против четника није ишао,барем не у мери у којој је лако могао.Какав је његово однос према Титу био знамо из инцидента са тортом коју му је Броз поклонио.

Хајде се мало сабери. "Нису црвеноармејци ишли против четника, само су Тита доводили у Београд" Ја ти констатације! . Није Тито био  млада.

[Милослав Самарџић]

Нисам знао да је сукоб у Крушевцу био тог интензитета.Питао сам због тога што ја нигде у литератури(до Мачве совјети нису дошли па немам никакве информације из прве руке) нисам нашао да се Црвена Армија обрушила на ЈВуО по уласку у Србију.Значи да није имала такво наређење.Иначе би без проблема 400-450.000 црвеноармејаца уз технику и искуство које су имали без проблема збрисали четнике.(и било кога другог у тадашњој Србији ко би им се супротставио).Значи да је Толбухин стриктно извршавао наређење о избацивању Немаца из дела Југославије(Подунавља и пре свега као капије према Бечу) и довођењу Тита у Београд.Против четника није ишао,барем не у мери у којој је лако могао.Какав је његово однос према Титу био знамо из инцидента са тортом коју му је Броз поклонио.

Црвена армија је имала наређење да су четници фашисти, дакле да их треба уништити.
Што се тиче "нигде у литератури", има у Дражи 5.

[victoria]

Милославе,да су ишли на уништење четника не би била само два сукоба. Лука,олади мало да те не пошаљем на неко место.

[luka.luke]

Извињавам се свима!

Викторија, ето ја тебе одмах шаљем у то мјесто.

[Chicot]

Luka, Victoria je u pravu. Nema potrebe toliko ofanzivno prema čoveku zato što ti je neistomišljenik.
Sovjeti su Mozda mislili o četnicima kao o fasistima, ali u stvarnosti nisu želeli da se direktno upliću taktički, zbog saveznika. Uvek je postojala bojazan da saveznici opet okrenu ćurak. Što su i bili signali iz nekih štabova. Američkih.
Drugo, Tito je nije želeo svedoke, čak ni svoje mentore.