[Бенито]

Браво, Ђорђе!
Веселин Чајкановић, хонорарни професор на београдској Богословији, говорио је и писао, колико је познато, на 15 различитих језика.

Да би научио толике језике, професор Чајкановић је морао имати увид у велику количину литературе. Брижљиво је стварао своју кућну библиотеку.
Пробајте погодити број наслова књига које је у својој кућној библиотеци имао чувени Чајкановић.

[Митић]

Браво, Ђорђе!
Веселин Чајкановић, хонорарни професор на београдској Богословији, говорио је и писао, колико је познато, на 15 различитих језика.

Да би научио толике језике, професор Чајкановић је морао имати увид у велику количину литературе. Брижљиво је стварао своју кућну библиотеку.
Пробајте погодити број наслова књига које је у својој кућној библиотеци имао чувени Чајкановић.

Можда око 20.000 књига.

[Бенито]

Браво, Ђорђе!
Веселин Чајкановић, хонорарни професор на београдској Богословији, говорио је и писао, колико је познато, на 15 различитих језика.

Да би научио толике језике, професор Чајкановић је морао имати увид у велику количину литературе. Брижљиво је стварао своју кућну библиотеку.
Пробајте погодити број наслова књига које је у својој кућној библиотеци имао чувени Чајкановић.

Можда око 20.000 књига.

И, бре, Митке.... Знаш ли ти колико је 20 хиљада књига? Није то јавна, него кућна библиотека...

[Митић]

И, бре, Митке.... Знаш ли ти колико је 20 хиљада књига? Није то јавна, него кућна библиотека...

Нађох један податак да је професор Чајкановић имао преко 12.000 свезака и бележака које је он сам писао. То је његова заоставштина.

А после сам помислио да је сигурно толико имао књига или чак можда више, па кад се све сабере, дођох до цифре од 20.000.

[Бенито]

Имао је кућну библиотеку од око 13000 наслова, брошура, рукописа и других врста књига, брижљиво и мукотрпно сакупљаних.
Да би разумеле млађе генерације шта је значило у оно време за писмене људе значење кућне библиотеке, вредело би објаснити неке детаље:
Сваки од тих наслова (дакле, само наслова 13 хиљада, јер је могуће да је неке наслове имао у различитим издањима) професор Чајкановић је:
1. прочитао 2. Ударио печат кућне библиотеке на стр.2 и написао редни број књиге у кућној библиотеци 3. на погодној страници написао примедбе, типа да ли је књига вредна, због чега, на којој страници се налазе вредни подаци и слично....
Другим речима, професор Чајкановић је прочитао све наслове које је имао у својој кућној библиотеци макар по једном.

[Бенито]

Скоро је рађено једно истраживање по бившим републикама СФРЈ. Једно, односно главно питање било је:
Да ли жалите због распада Југославије?
Питање:
У којој бившој републици Југославије највише жале због распада Југославије?

[Митић]

Скоро је рађено једно истраживање по бившим републикама СФРЈ. Једно, односно главно питање било је:
Да ли жалите због распада Југославије?
Питање:
У којој бившој републици Југославије највише жале због распада Југославије?

У Србији.

[Бенито]

Скоро је рађено једно истраживање по бившим републикама СФРЈ. Једно, односно главно питање било је:
Да ли жалите због распада Југославије?
Питање:
У којој бившој републици Југославије највише жале због распада Југославије?

У Србији.

Питао сам, подразумева се, у процентуалном смислу.
Дакле, процентуално у којој бившој републици највише жале за Југославијом?

[Милослав Самарџић]

Македонија?

[Бенито]

Македонија?

Тебе сам чекао. 
Не. Није тачан одговор.

[Бенито]

Србија је убедљиво на првом месту. 
Само сам хтео да понудим, Миткету да потврди одгз.
Невероватних преко 80% грађана Србије жали за Југославијом. Узећемо у обзир да је Србија једина држава од бивших југословенских република која је мултинационална држава, али преко 80% њених грађана (без Космета, али истраживање се и односило на територију без Космета) су Срби.
Тако да мултинационалност не може бити главни разлог за оволиким жалом за Југославијом. Други могући разлог је и то што су Срби, 1918. године, највише учинили да се створи држава Јужних Словена, од свих нација које су живели на тој територији, али данас је изузетно мали број оних који памте Краљевину Југославију, па се и тај разлог може занемарити.
Дакле, ако је Србија република која највише жали за Југославијом, можемо, без сумње, закључити: рећи Југославија значи СФРЈ, и друго: за њом највише жале Срби.
Даље закључке може свако сам да донесе зашто је то тако. Мене резултат уопште не чуди и годинама упозоравам на тај проблем.

[Милослав Самарџић]

Не верујем у то истраживање, нема шансе да је 80%. У основи само црвени за то, а они су испод 50%.

[Бенито]

Благо Теби! Волео би живим у том свету у којем Ти живиш.
Комплетна САНУ, и као установа и појединачно академици у већини су окренути сарадњи академијама и академицима у окружењу (пошто су скоро сви изашли из комунистичког шињела и дотле им писменост и добацује); на Сајму књига у Београду и у свим књижарама потпуно доминира латиница, а на штандовима "домаћи писци" или "домаћа књижевност" налазе се дела писаца из окружења и уопште се не разликује ко је Србин, а ко није; о естради и популарној култури не вреди трошити ни речи, јер тамо тек нико и не размишља о српској сцени, него о југословенској; нема филма, а има много и позоришних представа у Београду које су рађене у копродукцији са хрватским, босанским, монтенегринским, словеначким и македонским уметницима или читавим продукцијама (какве теме онда они могу да одаберу)....
У свету привреде, Србија није ни покушала да се откачи компатибилности са суседним привредама. Западни партнери су чак инсистирали на томе. То је обичног човека довело до боље плате и бољег положаја, него у време санкција и Милошевићевог периода, па они то перцепцирају као повратак на југословенски привредни простор, односно тако себи сликају и прошлост много бољом него што је била. Да не говоримо о томе да се нико никада није супротставио пропаганди удбе да се за време Брозове Југославије лепо живело, па чак и потомци оних чији су дедови и родитељи гладовали у доба социјализма, верују да се тад живело добро.
Огроман број официра ЈНА, разних службеника СФРЈ и сличних чиновника су се током ратова повукли у Србију. Сви они и њихови потомци су убеђени да су добро живели у СфРЈ и да је то једини свет који подразумева леп живот на овом простору.
Србија је, током 1990-их, примила убедљиво највише избеглица са ратом захваћених подручја. Већина тих људи прошла је калварију током 1990-их и остала без икакве имовине. Многи од њих сматрају да је једино СФРЈ решење повратка лепог живота.
И, на крају, не треба заборавити ни отворене издајнике међу Србима, староседеоцима који су дуго кувани и скувани да "воле Тита", који летују на "хрватском Приморју" (како њима објаснити да то не постоји, кад се и на РТС користи тај термин).
Све то кад се укопча, када знамо под којим притиском се налази Србија од Запада, када знамо шта су Срби прошли кроз комунистичку просвету и културу, кад схватимо да су Срби драстично променили свој национални код у односу на онај пре само једног века, кад знамо колико је јак и широк уплив комуниста и удбе у установе културе и медије у Србији, и кад признамо себи колико је пропаганда Хага и Европске уније о томе да су само Срби криви за распад СФРЈ, онда уопште не треба да чуди резултат који имамо. Можемо да забијамо главу у песак, али то је тако.
ПС о каквом лицемерју се ради тек код српске елите могли би томови књига да се напишу. Не сећам се у последњих десетак година да неко од познатих интелектуалаца у Србији није рекао да је Југославија највећа заблуда српског народа. Зашто онда то тако није схватио српски народ? Зато што господа то нису показали својим примером, него су користили све привилегије које су произилазиле из сарадње са колегама "из региона", летују у Хрватској или Словенији, зимују у федерацији, пишу латиницом и тако даље, и тако даље.....

[Бенито]

Да не постављам питање ко је последњи на листи од шест република. 
Друго питање нека буде:
Који проценат грађана Хрватске би волео да се врати Југославија?