Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Само да додам, пошто то многима није познато:
Нешто слично ономе што је рекао Вилхелм Други, немачки цар, наводно или стварно, 1915. године:
"Учинићу Србима част - послаћу им самог Мекензена!"
Може се применити и на два руска Императора Александра Првог и Николаја Првог Романове:
"Учинићу Србима част - послаћу им самог Родофиникина!"
О том човеку међу Србима влада изразито негативно историјско мишљење, под утицајем српских историчара који су његове поступке у Првом српском устанку гледали само кроз призму мешања у српске унутрашње проблеме везане за Карађорђев рат.
Родофиникин је био човек велике и дуге дипломатске каријере. На врхунцу своје моћи био је шеф Оделења за Азију Министарства иностраних дела Руске Империје. У надлежност тог Оделења спадала је и Србија.
Када су се спремали за српски случај, дипломате из тог Оделења долазили су напуцани свим могућим знањима о Србији, од историјских, географских, културолошких и етничких, до аброва везаних за сваког битног политичара у Србији или ван ње, а био је својим деловањем везан за Србију.
Поруке: 6,045
Теме: 3
Придружен: Mar 2016
Углед:
1,590
Вожд је био скептичан према Родофиникину, јер је тражио да руски изасланик не буде грчког порекла. То је тражио из разлога што је имао лоше искуство са митрополитом Леонтијем Ламбровићем.
А чим је ступио у Србију, Родофиникин се одмах састао са Леонтијем. И отуда је настало неповерење.
Може да се види у оном раду где се помиње Родофиникин.
Поруке: 14,639
Теме: 346
Придружен: Feb 2015
Углед:
897
(15-12-2024, 12:57 AM)Митић Пише: Вожд је био скептичан према Родофиникину, јер је тражио да руски изасланик не буде грчког порекла. То је тражио из разлога што је имао лоше искуство са митрополитом Леонтијем Ламбровићем.
А чим је ступио у Србију, Родофиникин се одмах састао са Леонтијем. И отуда је настало неповерење.
Може да се види у оном раду где се помиње Родофиникин.
Да. Био је тајни непријатељ Вожда као и Леонтије. И један и други Грци фанариоти.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
(Последња измена: 15-12-2024, 01:06 AM од
Шумадинац.)
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Да, тачно је. Само, показујем вам да неке догађаје гледате и са друге стране. Ово "фанариота" су понављали српски историчари као папагаји.
Треба разумети да је србијански национализам постојао још у тој фази, па иако је временом слабио, поготово у додиру са већим варошима где је било и других народа, постојао је кроз читав 19 век. Поготово у време владавине Обреновића, до касније фазе владавине краља Милана.
Најизразитија нетрпељивост Срба, поред Турака и Арнаута, била је према Цинцарима. Дакле, према онима са којима су били у непосредном додиру.
Ово није неуобичајено за тадашњу Европу, али је више карактеристично за оне просторе где није владао империјални државни пројекат, попут Русије, Турске или Аустрије.
Ово да је Родофиникин Цинцарин било је оправдање Карађорђу да га се откачи, јер је сметао у том тренутку са тим ограничењима власти. У том тренутку Србија није имала други кохезивни фактор осим Карађорђевог имена и свака подела водила би у пропаст.
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Историчар Васиљ Поповић прецизно одређује време до када је руски утицај на српске власти у 19-ом веку био пресудан, а да се од тада Србија више окренула Аустрији, односно збирно другим европским силама са претежним утицајем Аустрије међу њима.
Која је година или који је историјски догађај у питању?
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Не, раније.
Велики историјски догађај.
Поруке: 1,185
Теме: 8
Придружен: Feb 2019
Углед:
252
Мађарска револуција 1848.
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Одговор је: Мађарска револуција из 1848/49. године, и стварање Српске Војводине су догађаји који су Србију више окренули од Русије према Бечу, и остатку Европе. Стварао се још један центар Српства, осим у Србији, а са друге стране, Руси су својом политиком контроле Цариграда и Султана каснили у догађајима на Балкану, и природно се српска политика окренула као оном центру где је могла да нађе одговоре на питања која су је опхрвала.
Тај ће јаз у наступајућем историјском периоду само да се повећава.
Неки историчари су мишљења да је то био Кримски рат, али очигледно је да је Васиљ Поповић то питање први најбоље сагледао и пронашао прави моменат када је Србија почела више да се окреће Европи, а мање Русији.
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Ево, одговорио је Пек, док сам куцао одговор.
Поруке: 14,694
Теме: 308
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,187
Да ли је познато да је постојао неки случај да је нека власт у Србији, у протеклих 220 година, хтела да забрани да се српској деци даје неко српско име?
