[Бенито]

Има разних погледа на идентитет. Једна српска историјска личност упоредила је српски идентитет, односно метафорисала га са једним предметом:
"...она је најсветије оруђе које Србин има, она му је драгоцена толико исто као жена, брат или сестра. Србин се радије растаје са главом и душом но с њом. .... Ако се жели угушити слобода каквоме народу, ако се жели у ропство одвести, онда му је треба одузети....  Народе, чувај се сам кад те не чувају они којима је то поверено."
Који је предмет у питању?
Ко је ово написао?

[Митић]

Има разних погледа на идентитет. Једна српска историјска личност упоредила је српски идентитет, односно метафорисала га са једним предметом:
"...она је најсветије оруђе које Србин има, она му је драгоцена толико исто као жена, брат или сестра. Србин се радије растаје са главом и душом но с њом. .... Ако се жели угушити слобода каквоме народу, ако се жели у ропство одвести, онда му је треба одузети....  Народе, чувај се сам кад те не чувају они којима је то поверено."
Који је предмет у питању?
Ко је ово написао?

Можда Никола Пашић, али нисам 100% сигуран.

А не знам за предмет.

[Бенито]

Има разних погледа на идентитет. Једна српска историјска личност упоредила је српски идентитет, односно метафорисала га са једним предметом:
"...она је најсветије оруђе које Србин има, она му је драгоцена толико исто као жена, брат или сестра. Србин се радије растаје са главом и душом но с њом. .... Ако се жели угушити слобода каквоме народу, ако се жели у ропство одвести, онда му је треба одузети....  Народе, чувај се сам кад те не чувају они којима је то поверено."
Који је предмет у питању?
Ко је ово написао?

Можда Никола Пашић, али нисам 100% сигуран.

А не знам за предмет.

Јесте, Пашић. За предмет је, ваљда, лакше разумети из контекста....

[Ђорђе Ивковић]

[quote pid="181208" dateline="1738747727"]
Ђорђе ИвковићИдеолошки, коме је припадао Јован Јовановић Змај?

После болести Светозара Милетића, а нарочито после смрти, Змај или Змајова, како га је називао Лаза Костић, био је близак са Српском народном радикалном странком. Та странка, једна од две српске странке у Војводини, или Јужној Угарској, није имала много везе са Народном радикалном странком у Краљевини Србији.
Српска народна радикална странка у Војводини имала је идеологију коју је створила на учењима Светозара Марковића. Како је време пролазило, то је све више била левичарска странка, потпуно супротстављена не само Либералној странци, него и у отвореном сукобу са Карловачком митрополијом.
Да не дужим, били су на корак од тоталног атеизма и комунизма, ако већ нису и са обе ноге закорачили тим путем.
Дакле, Змајова је био практично идеолошки комуниста, последње две деценије живота. 
ПС о Српској народној радикалној странци у Војводини било је више питања у овом Квизу.
[/quote]

Врло добро... за идеолошку оцену ЈЈЗ.

Змај Јова је типичан пример како можемо да имамо и велике позитивне предрасуде. Ми смо читали његову поезију која је беспрекорно патриотска. Међутим, у политичкој сфери он је био драматично другачији, практично на антипатриотским позицијама. Корекција би се односила на партијску оријентацију. Змај је био близак либералима Михаила Полит-Десанчића, а не Јаши Томићу и радикалима, који су били јасно национална странка (а са православним клиром су били у сукобу због распојасаности и нотабилитетског конформизма попова). Либераши су у расцепу ССДС Светозара Прибићевића и радикала Јаше Томића, подржали хрватску страну. Затим су се ССДС спанђали са Хрватима (чувена хрватско-српска коалиција) па су и ту имали подршку либерала из Војводине, дакако Полит-Десанчића и Јове Јовановића Змаја. ССДС су били класични "нотабилитети". [ Термин нотабилитети се односи на опозицију Бечкеречком програму унутар Српске народне слободоумне странке. Одређени, у почетку мали број, српских политичара из редова саме Милетићеве странке, већ четири године након усвајања програма, почео је да сматра за неопходно одустајање од велике политике, и фокусирање на политику у оквиру српских аутономних црквено-школских органа. Ова група ће се званично издвојити из Српске народне слободоумне странке усвајањем великокикиндског рограма 1884. године. С обзиром да су је чинили стари народњаци који су инсистирали на свом угледу, њихови противници ће их подругљиво, иронично и пежоративно прозвати нотабилитетима. Овај термин се брзо проширио и постао конвенција у историјској науци. Не постоји ни један други адекватни термин којим би се означила ова, условно речено, опортунистичка група српских политичара.] Из конфузног понашања по националном питању разних српских струја на подручју Војводине, Славоније и Хрватске, лако се да закључити да су се пречански Срби све више удаљавали од свесрпске интеграције, што је, бар индиректно, у вези и са Бенитовим начелним питањем о релацијама (и међусобној конкуренцији) српских племена и идејама интегралног српства и словенства.

***
Јевђевић и Мољевић су дуго били задрти републиканци и федералисти, и грдно су као такви штетили јединству српском. Мољевић се дозвао памети нешто раније, и 1937 ушао у СКК, док је Јевђевић био жестоки заговорник Бановине Хрватске ("против БХ су само хрватски и српски франковци"). Још 1938. је био кандидат на Мачековој изборној листи, и тек када је видео шта се у БХ догађа са Србима, дошло ми је из д*пета у главу.

[Митић]

Јесте, Пашић. За предмет је, ваљда, лакше разумети из контекста....

Пушка би требало да је тај предмет.

[Бенито]

Нимбусе, ајде да не улазимо у полемику, пошто би стварно предуго трајало. Али, јеси Ти у праву да је Змај био ближи либералима дуго времена, али када је дошло до спора између "Заставе" и "Браника", Полит је једно дуго време био политички неактиван, јер су милетићевци увек били против тога да се Срби у Војводини деле на више странака, односно против да се социјално питање уноси у српски програм док се не реши национално. Радикали у Војводини су били супротног мишљења. Тада је Томић, као кућни пријатељ Милетића, постао и зет фамилије и оженио Милетићеву кћерку. То је био тренутак када се Змај окренуо Јаши Томићу. 
И под њиховим утицајем он је почео да комунизира. Какви црни војвођански радикали! Па, то су голе комуњаре и лопурде били. Нема шта нису покрали. Добро им је Пашић рекао да су гори од Хрвата.
Томић је сахранио Змаја у Каменици, без свештеника и опела. 
Лако је ово проверити.

[Бенито]

Јесте, Пашић. За предмет је, ваљда, лакше разумети из контекста....

Пушка би требало да је тај предмет.

Наравно, текст из "Самоуправе", који је био окидач за Тимочку буну.

[Бенито]

Ко је био најгори генерал српске војске од када је она постојала?

[Monarhist]

Ко је био најгори генерал српске војске од када је она постојала?

Ђенерал Понош 

Можда на Недића мислите...

[Ђорђе Ивковић]

Симовић.

[Бенито]

Убедљиво најгори био је онај генерал Катарџи, који је дошао у Краљевину Србију на позив краља Милана, уочи рата са Бугарима, 1885. године.
Краљ Милан, убеђен у српску победу, поставио је себе за главнокомандујућег како би покупио сву славу, и није поставио обједињујућег команданта за 5 српских дивизија. А опет на њихово чело није ставио ниједног искуснијег официра, него већину својих послушника.
Генерал Катарџи, ујак краља Милана, га је много "добро саветовао". Прво су поставили "Главни стан" у Цариброду, предалеко од Сливнице. Па кад је неки коморџија рекао Катарџију, док је ишао у тоалет, да је попустило лево крило српске војске, Катарџи је, у паници, улетео у собу и саветовао краљу да се Главни стан српске војске повуче у Пирот. 
Краљ је, у Пироту, чуо пушкарање. То је био неки батаљон Бугара, који је залутао у српску позадину. Ујак је рекао сестрићу да је то главнина бугарске војске и одмах су побегли у Ниш. У Нишу је генерал Катарџи рекао краљу Милану да није требао ни да га зове, јер су Срби лоши војници и не знају да ратују. И отишао.
Краљ Милан, склон паничним страховима, тада је написао писмо краљици Наталији и поручио јој да се спреми, са малим Александром, и да је он већ кренуо за Београд, па ће заједно у Аустрију. Срећом, у Нишу га је затекао Милутин Гарашанин, председник министарског савета, који је дошао из Београда, и малтене га ишутирао и вратио у Пирот.
Дакле, нема примера да је један генерал водио српску војску и толико јој зла учинио као тај Катарџи, ујак краља Милана.

[Бенито]

Ајде ово друго, нек буде мало шкакљиво питање:
Који је најгори српски политичар/државник у модерној српској историји?
ПС не могу комуњаре, не могу монарси, и не могу вечити опозиционари. Дакле, могу грађански политичари који су били на власти, односно на месту председника владе, или некој сличној функцији са које су могли доносити стратешке државне одлуке.

[Monarhist]

Цветковић, мада је можда било и горих...

[Милослав Самарџић]

Ајде ово друго, нек буде мало шкакљиво питање:
Који је најгори српски политичар/државник у модерној српској историји?
ПС не могу комуњаре, не могу монарси, и не могу вечити опозиционари. Дакле, могу грађански политичари који су били на власти, односно на месту председника владе, или некој сличној функцији са које су могли доносити стратешке државне одлуке.

Неко с краја 19. века.