[Митић]

Димитрије Цинцар Марковић?

[Бенито]

Јасно вам је да нема конкретног одговора на ово питање. Не би га било ни кад би се начинила најобјективнија могућа студија по овом питању.
Питам зато што ни сам не знам одговор.
Било би добро да дате објашњења за ваше одговоре. Односно да знамо на шта конкретно мислите када неког кандидујете за тако црно место у српској историји.
ПС Милославе, откуд асоцијација на крај 19 века?

[Митић]

Са места премијера, Димитрије Цинцар Марковић није могао да угуши Мајски преврат и тиме је утицао на краља Александра Обреновића. И на крају је сам Цинцар Марковић страдао.

Можда је баш он требало да открије заверенике међу официрима, јер је био генерал.

Цитат:

"А председник владе Цинцар-Марковић, ма колико интелигентан, показао се и као наиван човек. Све до смрти, Александар Обреновић је слепо веровао да његови официри неће прекршити заклетву. Тако је и као двадесетшестогодишњи краљ, још младић, олако прелазио преко дојава да му се приближава судњи час. За такав његов став, пише др Сузана Рајић, умногоме је одговоран и председник Владе генерал Цинцар-Марковић, који му је тврдио да завера официра против краља није могућа, да је реч о неколико усијаних глава које ће се охладити."

https://www.kcns.org.rs/agora/dimitrije-...ih-pobeda/

[Митић]

Мада, због бановине Хрватске, која је била катастрофалан потез, најгори би били кнез Павле и премијер Цветковић.

С друге стране, кнез Павле је био бољи обавештајац.

Бенито, јел си чуо да је кнез Павле наводно био кандидат за Нобелову награду? Колико је то уверљиво?

То се помињало у емисији са књегињом Јелисаветом

https://www.youtube.com/watch?v=feS9ykBx...BuZXdzbWF4

[Бенито]

Митке, нисам знао да је кнез Павле био кандидат за Нобелову награду. И немој мешати монархе у питање које сам поставио.

[Бенито]

Са места премијера, Димитрије Цинцар Марковић није могао да угуши Мајски преврат и тиме је утицао на краља Александра Обреновића. И на крају је сам Цинцар Марковић страдао.

Можда је баш он требало да открије заверенике међу официрима, јер је био генерал.

Цитат:

"А председник владе Цинцар-Марковић, ма колико интелигентан, показао се и као наиван човек. Све до смрти, Александар Обреновић је слепо веровао да његови официри неће прекршити заклетву. Тако је и као двадесетшестогодишњи краљ, још младић, олако прелазио преко дојава да му се приближава судњи час. За такав његов став, пише др Сузана Рајић, умногоме је одговоран и председник Владе генерал Цинцар-Марковић, који му је тврдио да завера официра против краља није могућа, да је реч о неколико усијаних глава које ће се охладити."

https://www.kcns.org.rs/agora/dimitrije-...ih-pobeda/

Ваљало би, ако је икако могуће, да заобиђемо закључке ове госпође. 
Мислим, "Цинцар-Марковић је морао да зна...." Човек био председник владе. По тој логици, ваљда је ђенерал Миливоје Павловић, као министар војни, пре требао тако нешто да открије од Цинцар-Марковића.
Али, да не улазимо.... Молим Те, заобиђи ме са њом, ако је икако могуће... Хвала унапред.

[Митић]

Ваљало би, ако је икако могуће, да заобиђемо закључке ове госпође. 
Мислим, "Цинцар-Марковић је морао да зна...." Човек био председник владе. По тој логици, ваљда је ђенерал Миливоје Павловић, као министар војни, пре требао тако нешто да открије од Цинцар-Марковића.
Али, да не улазимо.... Молим Те, заобиђи ме са њом, ако је икако могуће... Хвала унапред.

Важи, нема проблема. Заобићи ћемо.

[Милослав Самарџић]

Јасно вам је да нема конкретног одговора на ово питање. Не би га било ни кад би се начинила најобјективнија могућа студија по овом питању.
Питам зато што ни сам не знам одговор.
Било би добро да дате објашњења за ваше одговоре. Односно да знамо на шта конкретно мислите када неког кандидујете за тако црно место у српској историји.
ПС Милославе, откуд асоцијација на крај 19 века?

Тад је била најгора државна управа. Све до 1903.

[Бенито]

Јасно вам је да нема конкретног одговора на ово питање. Не би га било ни кад би се начинила најобјективнија могућа студија по овом питању.
Питам зато што ни сам не знам одговор.
Било би добро да дате објашњења за ваше одговоре. Односно да знамо на шта конкретно мислите када неког кандидујете за тако црно место у српској историји.
ПС Милославе, откуд асоцијација на крај 19 века?

Тад је била најгора државна управа. Све до 1903.

Да се ту отприлике сагласимо, али није то јединствен период.
Кад се краљ Милан Обреновић, још једанпут вратио у Србију, 1897. године, и када га је краљ Александар унапредио у чин генерала армије и дао му на управу војску, краљ Милан је ургирао сину да постави за председника владе др Владана Ђорђевића. Тада почиње период "владановштине", како су је звали радикали. Тај период траје све док се краљ Александар није решио на женидбу са Драгом Машин,против чега су били и краљ Милан и краљица Наталија. Тада и др Владан подноси оставку.
Онда краљ Александар доводи за председника владе једног судију Арсенија Јовановића, потпуно небитну политичку личност. Краљ тад покушава да се споразуме са радикалима, па прави договор са тзв "дворском струјом" радикала. Долазе владе Михаила Вујића, па Пере Велимировића... То је период када се доноси нови, тзв "фузионашки" или "напредњачки" устав. Али, пошто и после тога долази до кризе у односима са радикалима, и то са обе струје, због краљевих тенденција за мини-државним ударима, краљ поставља себи верне генерале на владу, Цинцар-Марковића и Павловића, и то се завршава Мајским превратом.
Иако је то све било у релативно кратком року од неких 6 година, то време није било јединствено, и може се поделити на најмање два периода, владавине краља сина и краља оца, и владавине само краља Александра Обреновића.
Не знам на ког конкретно политичара мислиш, јер је др Владан Ђорђевић, ма како претерано био одан краљу Милану, био великан наше историје. Да не пишем сад шта је све урадио. Вујић и Велимировић нису били безначајни политичари у историји. Они су, и после 1903. године, били у самом врху српске политике и састављали опет владе. 
Тако да Ти је доста неодређен тај одговор.

[Милослав Самарџић]

Неодређен, јер нисам мислио ни на кога конкретно. А и питање си ограничио: да се не помињу владари. Међутим управо владари су криви за очајно стање тада. Многи од тих политичара показали су се сјајно када је дошао краљ Петар Први.

[Бенито]

Видиш, ту и јесте поента. Пронаћи лошег политичара, али без обзира каквог је квалитета био сам владар. Код нас се, често наравно оправдано, неки политички период и све што се тада десило, поистовећује искључиво са владаром. А то, ипак, није тачно, јер монарси, ма колико то желели, нису могли да се "утрпају" баш у све области друштвеног живота.
Хоћу да кажем да су постојали простори где су политичари могли да се докажу, па чак и у питањима високе политике. Уосталом, то је био период када су настала највећа имена српске политике.

[Бенито]

Поента мог питања у вези најгорег српског политичара, била је у томе што нешто размишљам да ли је неки српски политичар, до 1941. године, нанео Србији неку конкретну, велику штету. Односно, да су његове погрешне процене или зла мисао биле веће, или далеко веће, од позитивних ствари које су остале иза њега док је био на некој власти.
Било је, додуше, и безличних политичара, тзв дворских политичара, који нису оставили никакав траг у историји, ни позитиван, ни негативан. Али, не могу да се сетим да је код неког баш превладало оно лоше што је остало као траг у историји о њему. 
Можда је овај одговор Монархисте, најприближнији неком тачном одговору. Лично, ипак, мислим да је појава Светозара Прибићевића у политичком врху државе донела неке од веома негативних последица по српску историју и да је он човек кога је српска политика могла да има срећу да га никада не упозна.

[Ђорђе]

И ја бих рекао Драгиша Цветковић. Приличан број аутоголова (нарочито с Бановином Хрватском), на најзначајнијок позицији у држави, док је монарх био малолетан а намесника није могао зауздати. Неко би рекао, вакуум моћи који би сваки политичар желео искористити да остави нешто корисно иза себе. Драгиша Цветковић је оставио Бановину Хрватску и приступ Осовини. Да је само једно, било би катастрофално али у комбинацији су се показали као апокалипса по Србе (а и Србију).

Иронично или не, од тада можда и немамо српског политичара у земљи.

[Monarhist]

И ја бих рекао Драгиша Цветковић. Приличан број аутоголова (нарочито с Бановином Хрватском), на најзначајнијок позицији у држави, док је монарх био малолетан а намесника није могао зауздати. Неко би рекао, вакуум моћи који би сваки политичар желео искористити да остави нешто корисно иза себе. Драгиша Цветковић је оставио Бановину Хрватску и приступ Осовини. Да је само једно, било би катастрофално али у комбинацији су се показали као апокалипса по Србе (а и Србију).

Иронично или не, од тада можда и немамо српског политичара у земљи.

Све сте рекли. Бановину Хрватску бих и разумео, али давање српских села и срезова Дринске и Врбаске бановине Хрватима ван сваке логике, то никако не могу прихватити.