16-07-2014, 01:01 PM
Забрањена историја Срба
16-07-2014, 03:58 PM
Већ постоји, не једна, већ више тема на којима можемо дискутовати:
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-konti...vilizacije
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-o-ist...m-izvorima
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-srpski-autohtonizam
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-istor...kih-knjiga
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-konti...vilizacije
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-o-ist...m-izvorima
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-srpski-autohtonizam
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-istor...kih-knjiga
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
26-07-2014, 06:18 PM
Ајнхард, франачки писац из 9. века, у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита. У том свом делу, за нашу историју, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе у Далмацију, где су Срби чинили велики део становништва.
„Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit“
"Људевит оставивши град Сисак, побеже ка Србима, за који се вели, да поседују велики део Далмације"
Извор:Анали франачког краљевства (лат. Annales regni Francorum; ARF) — анали који описују историју Франачке државе у периоду од 741. до 829. године,,
Annales regni Francorum, inde ab a. 741 usque ad a. 829 : qui dicuntur Annales laurissenses maiores et Einhardi (1895)
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/h...0cf2970838
![[Слика: 6jpy4h.jpg]](http://i61.tinypic.com/6jpy4h.jpg)
Ми ћемо ову лепу слику измишљених Каролинга изложити нашој прецизној и опширној анализи: ради бољег прегледа смо отклонили латинске натписе (1105 није постојао латински). Лево видимо «Пипина» (владајућа наука). Ми овде видимо једног типичног српског владара среднјег века пред Исусом са моделом цркве у рукама. Црква је претстављена са два торња која се на Српском зову «султанова капа». Султан је Српска реч и значи заштитник, што је у том смислу речи. Црква је заштитник побожних, што нам торњеви сигнализују. Владајућа наука у немачкој има за њих само једно банално име «торањ у облику луковице»! Онда, између Пипина и Карла тронт Исус. Изнад његове главе је хришћански симбол «А» и «Омега». Ово је унакаженост српског писма од «А до Ш». Лево од Исуса је Карло Велики, који Исусу приноси библију, чије су корице украшене са симболом старих Срба, осмозрачним симболом сунца. У другом реду су 4 Каролинга, који се пред Исусом поносе са њиховим законима записаним на ролнама. Веома важно је да су закони са оцилима (српским крстом) украшени, јер стари закони су српски закони, од Нине, Управде и Василије. И Исусова ролна је са српским крстом означена на оба краја! А остало? Сви измишљени и излагани Каролинзи носе српску одећу, са истим Српским симболима, са истим српским опанцима, исте српске круне, исте штапове.
из књиге Карло ВЕЛИКИ НИКАД НИЈЕ ПОСТОЈАО писца Миленка Николића страница 251,252,253
![[Слика: 14aifdg.jpg]](http://i58.tinypic.com/14aifdg.jpg)
Сербинум(познат и као Сербинијум и Сервитијум)је био антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два магистрална римска пута и средиште савске римске флоте на Сави.
Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:
-У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
-У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
-На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
-У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
-У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.
Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима данашња Градишка
„Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit“
"Људевит оставивши град Сисак, побеже ка Србима, за који се вели, да поседују велики део Далмације"
Извор:Анали франачког краљевства (лат. Annales regni Francorum; ARF) — анали који описују историју Франачке државе у периоду од 741. до 829. године,,
Annales regni Francorum, inde ab a. 741 usque ad a. 829 : qui dicuntur Annales laurissenses maiores et Einhardi (1895)
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/h...0cf2970838
![[Слика: 6jpy4h.jpg]](http://i61.tinypic.com/6jpy4h.jpg)
Ми ћемо ову лепу слику измишљених Каролинга изложити нашој прецизној и опширној анализи: ради бољег прегледа смо отклонили латинске натписе (1105 није постојао латински). Лево видимо «Пипина» (владајућа наука). Ми овде видимо једног типичног српског владара среднјег века пред Исусом са моделом цркве у рукама. Црква је претстављена са два торња која се на Српском зову «султанова капа». Султан је Српска реч и значи заштитник, што је у том смислу речи. Црква је заштитник побожних, што нам торњеви сигнализују. Владајућа наука у немачкој има за њих само једно банално име «торањ у облику луковице»! Онда, између Пипина и Карла тронт Исус. Изнад његове главе је хришћански симбол «А» и «Омега». Ово је унакаженост српског писма од «А до Ш». Лево од Исуса је Карло Велики, који Исусу приноси библију, чије су корице украшене са симболом старих Срба, осмозрачним симболом сунца. У другом реду су 4 Каролинга, који се пред Исусом поносе са њиховим законима записаним на ролнама. Веома важно је да су закони са оцилима (српским крстом) украшени, јер стари закони су српски закони, од Нине, Управде и Василије. И Исусова ролна је са српским крстом означена на оба краја! А остало? Сви измишљени и излагани Каролинзи носе српску одећу, са истим Српским симболима, са истим српским опанцима, исте српске круне, исте штапове.
из књиге Карло ВЕЛИКИ НИКАД НИЈЕ ПОСТОЈАО писца Миленка Николића страница 251,252,253
![[Слика: 14aifdg.jpg]](http://i58.tinypic.com/14aifdg.jpg)
Сербинум(познат и као Сербинијум и Сервитијум)је био антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два магистрална римска пута и средиште савске римске флоте на Сави.
Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:
-У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
-У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
-На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
-У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
-У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.
Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима данашња Градишка
![[Слика: 2nrney8.jpg]](http://i62.tinypic.com/2nrney8.jpg)
28-07-2014, 04:17 PM
СОФРОНИЈЕ (СВ.ЈЕРОНИМ) ЈЕ СВЕТО ПИСМО ПРЕВЕО СА СРБИЦЕ НА ЛАТИНСКИ.ТЗВ.ВУЛГАТА
Jeronim se rodio u Stridonu oko 347. godine (ili Stridonama), na granici između rimskih provincija Dalmacije i Panonije. Ne zna se točno, gdje se nalazio Stridon, po jednoj teoriji pretpostavlja se da je bio smešten u Grahovskom polju u današnjoj BiH, a po drugoj na području između Trsata (Hrvatska) i Ilirske Bistrice (Slovenija) no najnovija istraživanja i pronađeni spisi govore da se rodio о mestu Stridon. Bio je sin ilirskih roditelja.Дакле Србин.
Kao puno ime svetitelja navodi se Sofronije Jevsevije Jeronim. ime Jeronim je grčkog porekla i znači „sveto ime“.
Софроније је право име Јеронима,а не како би неки хтели приказати да је Софроније његов пријатељ који му је помогао око неких грчких превода.
Na poziv pape Damasa, odlazi u Rim, u proleće 382. godine. Pozvan je u Rim kao odličan poznavalac Svetog pisma i predanja, a takođe i grčkog jezika. Bilo je potrebno rešiti jedan veliki crkveni raskol, pa je papi Damasu bio neophodan jedan obrazovani bogoslov kakav je bio sv. Jeronim. U Rimu ostaje tri godine (382-385). Papa Damas mu poverava važne crkvene poslove, a kao dobar poznavalac biblijskih jezika i uopšte biblijske nauke, dobija zadatak da izvrši reviziju starolatinskog prevoda Biblije.Papa Damas dao je zadatak Jeronimu da učini reviziju latinskoga prevoda Svetog pisma od prije i tako je nastao Jeronimov prevod tzv. Vulgata.Zbog smrti pape Damasa, njegovog velikog prijatelja, i nesuglasica sa novim rimskim episkopom, odlučuje da napusti „Novi Vavilon“ i ponovo ode na Istok, ali ovog puta bez povratka.
Pred kraj života mu teško oboljevaju oči, ali on i dalje ne prestaje da se danonoćno bavi pisanjem. Umro je 30. septembra 420. godine, pišući komentar na knjigu proroka Jeremije. Pravoslavna Crkva njegov spomen slavi 15. juna.
On je, takođe, sastavio i nekoliko važnih hagiografskih dela, to su: Život svetog Pavla, prvog pustinjaka Tivejskog; Život Malaha Monaha; Život svetog Ilariona. A njegovo delo O znamenitim ljudima (De viris illustribus) biće prvo te vrste u istoriji hrišćanske misli; zahvaljujući tom delu on će postati Otac Patrologije kao nauke o ocima (piscima) Crkve.
Jeronim se rodio u Stridonu oko 347. godine (ili Stridonama), na granici između rimskih provincija Dalmacije i Panonije. Ne zna se točno, gdje se nalazio Stridon, po jednoj teoriji pretpostavlja se da je bio smešten u Grahovskom polju u današnjoj BiH, a po drugoj na području između Trsata (Hrvatska) i Ilirske Bistrice (Slovenija) no najnovija istraživanja i pronađeni spisi govore da se rodio о mestu Stridon. Bio je sin ilirskih roditelja.Дакле Србин.
Kao puno ime svetitelja navodi se Sofronije Jevsevije Jeronim. ime Jeronim je grčkog porekla i znači „sveto ime“.
Софроније је право име Јеронима,а не како би неки хтели приказати да је Софроније његов пријатељ који му је помогао око неких грчких превода.
Na poziv pape Damasa, odlazi u Rim, u proleće 382. godine. Pozvan je u Rim kao odličan poznavalac Svetog pisma i predanja, a takođe i grčkog jezika. Bilo je potrebno rešiti jedan veliki crkveni raskol, pa je papi Damasu bio neophodan jedan obrazovani bogoslov kakav je bio sv. Jeronim. U Rimu ostaje tri godine (382-385). Papa Damas mu poverava važne crkvene poslove, a kao dobar poznavalac biblijskih jezika i uopšte biblijske nauke, dobija zadatak da izvrši reviziju starolatinskog prevoda Biblije.Papa Damas dao je zadatak Jeronimu da učini reviziju latinskoga prevoda Svetog pisma od prije i tako je nastao Jeronimov prevod tzv. Vulgata.Zbog smrti pape Damasa, njegovog velikog prijatelja, i nesuglasica sa novim rimskim episkopom, odlučuje da napusti „Novi Vavilon“ i ponovo ode na Istok, ali ovog puta bez povratka.
Pred kraj života mu teško oboljevaju oči, ali on i dalje ne prestaje da se danonoćno bavi pisanjem. Umro je 30. septembra 420. godine, pišući komentar na knjigu proroka Jeremije. Pravoslavna Crkva njegov spomen slavi 15. juna.
On je, takođe, sastavio i nekoliko važnih hagiografskih dela, to su: Život svetog Pavla, prvog pustinjaka Tivejskog; Život Malaha Monaha; Život svetog Ilariona. A njegovo delo O znamenitim ljudima (De viris illustribus) biće prvo te vrste u istoriji hrišćanske misli; zahvaljujući tom delu on će postati Otac Patrologije kao nauke o ocima (piscima) Crkve.
28-07-2014, 04:30 PM
(28-07-2014, 04:17 PM)smederevo Пише: Bio je sin ilirskih roditelja.Дакле Србин.
Ова ти је добра


Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
28-07-2014, 07:30 PM
(28-07-2014, 04:30 PM)Громовник Пише:(28-07-2014, 04:17 PM)smederevo Пише: Bio je sin ilirskih roditelja.Дакле Србин.
Ова ти је добраЈош кад не би мешао ћирилицу и латиницу, где би ти крај био...
Најбоље би било да се ти не мешаш у моје постове.Отвори своје теме па се подсмевај и дискутуј колико ти воља!

28-07-2014, 07:37 PM
Само изволи, нећу те више ометати у мешању писама и језика

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
28-07-2014, 08:40 PM
Даре, пусти човека. Копирао је текст (латиница), а примедбу ("Дакле Србин") откуцао ћирилицом.
Смедерево, која је тачно веза Илира и Срба, који је доказ да је су једни потекли од других (или је то исто)?
Имали смо раније занимљиве дискусије на ту тему, постављане су интересантне теорије, до утврђивања порекла преко ДНК анализе.
Дарко је поставио линкове, можда би ти било занимљиво да прочиташ.
Смедерево, која је тачно веза Илира и Срба, који је доказ да је су једни потекли од других (или је то исто)?
Имали смо раније занимљиве дискусије на ту тему, постављане су интересантне теорије, до утврђивања порекла преко ДНК анализе.
Дарко је поставио линкове, можда би ти било занимљиво да прочиташ.
29-07-2014, 12:24 AM
Ма ја мислио да форум служи за дискусије, размене идеја и мишљења, кад оно на Погледима постао тренд да свако отвара своје теме у којима качи произвољни садржај који нико други не треба да коментарише

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
29-07-2014, 08:24 AM
(28-07-2014, 08:40 PM)Chicot Пише: Даре, пусти човека. Копирао је текст (латиница), а примедбу ("Дакле Србин") откуцао ћирилицом.
Смедерево, која је тачно веза Илира и Срба, који је доказ да је су једни потекли од других (или је то исто)?
Имали смо раније занимљиве дискусије на ту тему, постављане су интересантне теорије, до утврђивања порекла преко ДНК анализе.
Дарко је поставио линкове, можда би ти било занимљиво да прочиташ.
Жив човек па погреши.Нисам одмах пребацио у ћирилицу па шта сад,следи стрељање!Ја никога нисам исправљао у писању јер и сам понекад погрешим

О вези Илира и Срба поставићу текстове!
На форуму има доста интересантних линкова,тако да читам,али имам право да постављам своје!
29-07-2014, 11:03 AM
![[Слика: ohig07.jpg]](http://i59.tinypic.com/ohig07.jpg)
ИЛИРИЦА ЛИНГВА ОЧЕ НАШ!
Свети Хијеронимус -Јероним ,литерална илустрација и припадност Илирике,као писма,,,
Ватикана,стр.375
Рока Анђело
Сикто В.Понт.Мак.Свети Коммодиоремик.Локација: Ватикан, апостолска библиотека, и његов брат Анђело Рока из Камерина
Рим 1591
Rocca Angelo
Bibliotheca Apostolica Vaticana A Sixto V.Pont.Max.Splendididorem Commodioremq.Locvm Translata,Et A Fratre Angelo Rocca A Camerino,,,
Commentario Variarvm Artivm,,illustrata
Romae 1591
Можда ћеш једнога дана
одолети времену које нас раздваја
и зауставити све у неком лепенском облутку
да приповеда историју наших вечери између
првог слова у троуглу космичке моћи
и спиралног била народа
који још трага за коренима.
Девојчице драга пупољку моје гордости
једина преостала богињо мудрости богињо љубави
небо је поцепано
континенти се померају
свет гори
и рађају се немоћни богови.
Путујем али те не остављам
посматрам сасушена стабла и усахле реке
суморно рађање сунца у великој
сеоби и бесмисленом бекству.
Свет гори свет ишчезава у незнању
у болестима у свеопштом лудилу.
А ти Можда ћеш ти
једнога дана
али можда ћеш
јер те не остављам
јер си друга половина моје речи
кадре да поврати светлост
речи која је љубав
али која је љубав
али која је љубав
једино насушно спасење
овог света у распадању.
Проф.Др.РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ (1931 - 1993)
Оптужујем ћутање
31-07-2014, 01:14 PM
Др Олга Луковић – Пјановић
Срби ... народ најстарији
Ни једна књига у Југославији није затекла неспремним читаоце и историчаре као она коју је др
Олга Луковић-Пјановић објавила под именом „Срби... народ најстарији”. Мада је Олга Луковић-
Пјановић уткала у ово дело одбрањену докторску дисертацију на Сорбони, српски историчари нису
били тиме импресионирани. Ни чињеницом да је наша докторанткиња са славне Сорбоне била
филолог највишег ранга; говорила је седам светских језика, уз старогрчки и старолатински.
Није их подстакло на размишљање ни то што је др Олга Луковић-Пјановић за свој рад прикупила најстарија
документа и помогла се научним радовима светских истраживача најранијих цивилизација.
Изгледало је да ће ово научно дело бити одбачено, јер су прве „стручне” оцене гласиле да је оно
неутемељено, да је последица касног националног романтизма и да ауторка припада оној скупини
српских интелектуалаца која копа по историји, уместо да гледа у будућност.
Но, дело је пружало толико једноставних података, да се није могла доводити у питање његова научна вредност. Читаоци су могли да се увере да је наслов књиге: Срби... народ најстарији само део реченице средњевековног грчког историчара Лаоника Халкокондила, те да није потекао из бујне маште једног романтичног српског занесењака, како то оценише неки наши „стручњаци” за историју Старог и Средњег века.
Преводи ове књиге на друге светске језике омогућиће и мишљење других историчара и допринети разоктривању историјских фалсификата који спречавају да историја буде оно што треба да буде- објективна наука заснована на документима.
Срби ... народ најстарији
Ни једна књига у Југославији није затекла неспремним читаоце и историчаре као она коју је др
Олга Луковић-Пјановић објавила под именом „Срби... народ најстарији”. Мада је Олга Луковић-
Пјановић уткала у ово дело одбрањену докторску дисертацију на Сорбони, српски историчари нису
били тиме импресионирани. Ни чињеницом да је наша докторанткиња са славне Сорбоне била
филолог највишег ранга; говорила је седам светских језика, уз старогрчки и старолатински.
Није их подстакло на размишљање ни то што је др Олга Луковић-Пјановић за свој рад прикупила најстарија
документа и помогла се научним радовима светских истраживача најранијих цивилизација.
Изгледало је да ће ово научно дело бити одбачено, јер су прве „стручне” оцене гласиле да је оно
неутемељено, да је последица касног националног романтизма и да ауторка припада оној скупини
српских интелектуалаца која копа по историји, уместо да гледа у будућност.
Но, дело је пружало толико једноставних података, да се није могла доводити у питање његова научна вредност. Читаоци су могли да се увере да је наслов књиге: Срби... народ најстарији само део реченице средњевековног грчког историчара Лаоника Халкокондила, те да није потекао из бујне маште једног романтичног српског занесењака, како то оценише неки наши „стручњаци” за историју Старог и Средњег века.
Преводи ове књиге на друге светске језике омогућиће и мишљење других историчара и допринети разоктривању историјских фалсификата који спречавају да историја буде оно што треба да буде- објективна наука заснована на документима.
![[Слика: 6zaqlk.jpg]](http://i59.tinypic.com/6zaqlk.jpg)
04-08-2014, 08:29 PM
07-08-2014, 08:17 PM
Каролиншко царство,западна ,јужна и југоистична, Европа године 880.
---------------
Извор :
Путцгерова историјска школа атласа,1877.
Издавач: Велхаген & Класинг, Билефелд / Лајпциг
---------------
Putzger's Historischer Schul-Atlas, 1877
12. Süd- und Westeuropa zur Zeit der Karolinger XL
Zuid- en West-Europa in de tijd van de Karolingen / Southern and Western Europe during the Carolingian dynasty
---------------
Title: Putzger's Historischer Schul-Atlas
Publisher: Velhagen & Klasing, Bielefeld / Leipzig
Year: 1877 [1st edition]
Title page:
F.W. Putzger's Historischer Schul-Atlas zur alten, mittleren und neuen Geschichte
in Siebenundzwanzig Haupt- und achtundvierzig Nebenkarten.
Ausgeführt in der Geographischen Anstalt von Velhagen & Klasing in Leipzig.
Inhalt: ...
Bielefeld und Leipzig, Verlag von Velhagen & Klasing. 1877.
---------------
---------------
Извор :
Путцгерова историјска школа атласа,1877.
Издавач: Велхаген & Класинг, Билефелд / Лајпциг
---------------
Putzger's Historischer Schul-Atlas, 1877
12. Süd- und Westeuropa zur Zeit der Karolinger XL
Zuid- en West-Europa in de tijd van de Karolingen / Southern and Western Europe during the Carolingian dynasty
---------------
Title: Putzger's Historischer Schul-Atlas
Publisher: Velhagen & Klasing, Bielefeld / Leipzig
Year: 1877 [1st edition]
Title page:
F.W. Putzger's Historischer Schul-Atlas zur alten, mittleren und neuen Geschichte
in Siebenundzwanzig Haupt- und achtundvierzig Nebenkarten.
Ausgeführt in der Geographischen Anstalt von Velhagen & Klasing in Leipzig.
Inhalt: ...
Bielefeld und Leipzig, Verlag von Velhagen & Klasing. 1877.
---------------
![[Слика: 291di0l.jpg]](http://i61.tinypic.com/291di0l.jpg)
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)