[Бенито]

Друго:
У области науке, где је био најближи и најважнији додир српске и руске културе у првој половини 20-ог века?

[пек.]

Можда руски професори који су побегли од револуције у Србију као што је Виноградски који је створио земљишну микробиологију.

[Милослав Самарџић]

Руске архитекте?
Опера и балет у БГ?

[Бенито]

У принципу сте у праву, али....
Ипак, издваја се предмет црквено право који је формиран и на Богословском и на Правном факултету Универзитета у Београду, пре свега, на основама руске црквено-правне науке.
Посебна заслуга за то припада професору Чедомиљу Митровићу, који је био и ректор Универзитета у Београду, у једном мандату.
Ово је врло важно нагласити јер је предмет црквено право укинут на Универзитету у Београду после Другог светског рата, па имамо само једну традицију тог предмета а то је она која је формирана по руској школи.

[Бенито]

И треће питање:
У 21 веку десила се једна занимљива блискост модерне руске културе и српске науке, која није довољно примећена, обележена и искоришћена. 
Врхунско руско уметничко дело добило је своју потврду и свој наставак у српској науци.
Да ли неко зна о чему се ради?

[Бенито]

И треће питање:
У 21 веку десила се једна занимљива блискост модерне руске културе и српске науке, која није довољно примећена, обележена и искоришћена. 
Врхунско руско уметничко дело добило је своју потврду и свој наставак у српској науци.
Да ли неко зна о чему се ради?

Нико ни да проба.
Никита Михалков, највећи живи руски филмски редитељ и стваралац уопште, у своја три филма: Варљиво Сунце, Варљиво Сунце 2 и Цитадела прати судбину генерала Котова, једног од царских, а потом официра Црвене армије, који је био страдалник стаљинистичких чистки, а потом јунак Другог светског рата. У лику Котова, кога у овим филмовима и глуми сам Никита Михалков, убачене су судбине различитих познатих официра који су страдали у Стаљиновим чисткама, а после били главни стратези у победи Црвене армије над Вермахтом, попут Рокосовског и Жукова.
Пре десетак година, познати српски историчар Александар Динчић написао је, на основу архивских докумената, књигу "Нишки инцидент", која се бави мало познатим бомбардовањем коју су извршили авиони Америчког ратног ваздухопловства над колоном војника Црвене армије, а који је био једини догађај такве врсте у Европи, у Другом светском рату. Приликом тог бомбардовања погинуо је и један генерал Црвене армије - генерал Котов.
Ова књига заинтересовала је и самог Никиту Михалкова, који је планирао да своју тетралогију, заврши играним филмом који је требало да буде снимљен у Србији.
ПС многе службе биле су умешане у конспиративну игру како би се спречило снимање таквог филма у Србији.

[ватхра]

Генерал Котов који је погинуо код Ниша није служио у Царској војсци.
Рођен је 1902. и са 17 се придружио бољшевицима.

Што се тиче случајева пријатељске ватре, били су прилично чести. Треба само погледати колико их је било на пример у Нормандији после искрцавања. Било је инцидената и са више од стотину погинулих.
У једном инциденту погинуо је и амерички генерал.

Случајева пријатељске ватре Англоамериканци против Совјета је било мање. Заправо после овог инцидента су Совјети захтевали да се не гађају циљеви неких пар стотина км далеко од њиховог фронта.
Али било је и касније инцидената. Нпр највећи совјетски ас Кожедуб наводи да је крајем рата оборио два Мустанга у ваздушној борби.

[Бенито]

Генерал Котов, код Михалкова, јесте био и у Царској војсци, па сам се повео за тиме. Прихватам примедбу, нисам проверао.
Што се тиче овог другог дела да је било и других инцидената, да ли негде има потврде да су Американци бомбардовали трупе Црвене армије, или обрнуто да су авијатичари Црвене армије бомбардовали америчке војне трупе?

[ватхра]

Нисам нашао да је било још оваквих инцидената, да је авијација бомбардовала једне другима.
После Нишког инцидента Совјети су захтевали да Американци не гађају пар стотина км испред њиховог фронта.
То је био и први контакт да су били близу.

Треба имати на уму и да су другачије била организована совјетска и англоамеричка ваздухопловства.
На овим просторима су англоамериканци користили углавном дугодометну авијацију.

Совјети су се кратко задржали, али и у том кратком периоду је овде прошло преко 100 њихових пукова (преко 3000 авиона!). Не сви у исто време наравно.
И углавном се радило о фронтовској авијацији, краћег домета.

[Бенито]

Дакле, можемо констатовати да је "Нишки инцидент" једини догађај такве врсте у Другом светском рату?

[ватхра]

И да и не.
Вероватно да је било једини пут да су Американци дејствовали по Совјетима.

Али како сам написао, било је доста случајева грешке у навигацији и пријатељске ватре.

Италијани су пре рата бомбардовали Битољ, 1940. године.
Американци су у више наврата током рата бомбардовали Швајцарску.
Неколико градова ослобођених од партизана је бомбардована од Американаца 1944. године. Радило се о градовима у позадини.

Приликом десанта на Сицилију морнарица је грешком отворила ватру на своје авионе Ц-47 који су носили падобранце. Оборили су 23 авиона, побили преко 140 авијатичара и падобранаца.

А током искрцавања у Нормандији то се догађало прилично често.
Током операција Кобра, Американци су покушали да са стратешким бомбардерима заспу немачке положаје. Доста бомби је пало раније, и настрадало је преко стотину америчких војника, укљ. и генерала МекНера.

[Бенито]

И да и не.
Вероватно да је било једини пут да су Американци дејствовали по Совјетима.

Али како сам написао, било је доста случајева грешке у навигацији и пријатељске ватре.

Италијани су пре рата бомбардовали Битољ, 1940. године.
Американци су у више наврата током рата бомбардовали Швајцарску.
Неколико градова ослобођених од партизана је бомбардована од Американаца 1944. године. Радило се о градовима у позадини.

Приликом десанта на Сицилију морнарица је грешком отворила ватру на своје авионе Ц-47 који су носили падобранце. Оборили су 23 авиона, побили преко 140 авијатичара и падобранаца.

А током искрцавања у Нормандији то се догађало прилично често.
Током операција Кобра, Американци су покушали да са стратешким бомбардерима заспу немачке положаје. Доста бомби је пало раније, и настрадало је преко стотину америчких војника, укљ. и генерала МекНера.

Наравно да се мисли на то да су Американци бомбардовали Совјете, или обрнуто, а не на било шта друго.
И нема ту "вероватно".... Или има још неки такав догађај или нема.

[ватхра]

Ја не могу да кажем сигурно да није било.
То што не знамо не значи да се није десило.
Било је прилике да се деси и у Средњој Европи.
Могло је да се деси и да прође незапажено.

Зато се треба оградити.

[Митић]

О Нишком инциденту на енглеском језику постоји један текст који је објављен прошле године и носи наслов "Ваздушна битка изнад Ниша – једина документована војна битка између Русије и САД"

https://www.flightlineweekly.com/post/ai...nd-the-usa

У Нормандији је било мртвих Американаца током једне вежбе пре Нормандије

https://www.bbc.com/reel/video/p0g07wnq/...f-us-lives

Ово су најкобније пријатељске ватре, али само је једна између Американаца и Совјета

https://militaryhistorynow.com/2012/09/1...d-war-two/