[Николај]

Маскирано. То су исти ликови са леве слике.

[Громовник]

Па то, није ми логично да у пропагандном летку стављају слике својих унакажених војника, а не види се лепо...

[Вук92]

Хвала, вала баш.
Мићо, знаш ли шта ближе о погибији Сава?

Није ишао у повлачење 1944. По једној причи заробљен од комуниста и убијен у Илија планини поч.лета 1946, а по другој у Љубомиру 22.јан.1946.
Сигурно најхрабрији командант у Требињском корпусу, али и на своју руку. Чак је свој батаљон, својевољно одвео у Требињску бригаду. Све је то потицало, наводно, од љутње што га Бирчанин није предложио за војводу а говорио да хоће. И поред тога многи су та ословљавали са војводом.

Сава Ковач је такође био командант Љубињске бригаде, Требињског корпуса али је у јулу 1942. смијењен и на његово мјесто је дошао поручник Иван М. Јаничић.

Нигде нисам пронашао да је био команд. Љубињске бригаде. Кажеш смењен у јулу 1942, а јуна 1942.био је команд.Љубомирског четн.одреда ( 2 батаљ, са 600 четника )- докум.

Ипак сам био у праву Мићо, нашао сам документ у којем јасно пише:
''Љубињски војночетнички одред од 2 батаљона, укупне јачине 600 бораца и 8 пушкомитраљеза, са просјечно 30 метака на пушку, распоређен по селима љубињског среза. Командант одреда је сељак Саво Ковач.'' (Зборник докумената и података НОР-а, том 14., књига 1 - документ бр. 120)
Значи како сам рекао Сава Ковач је био командант Љубињског војночетничког одреда (претеча Љубињске бригаде), смијењен је у јулу 1942., када је и овај одред прерастао у бригаду и на мјесто команданта је постављен активни пјешадијски поручник Иван М. Јаничић, дотадашњи командант Ластванског четничког одреда (батаљона) и помоћник команданта Команде четничких одреда за југоисточну Херцеговину.

[Мића Адмирал]

Хвала, вала баш.
Мићо, знаш ли шта ближе о погибији Сава?

Није ишао у повлачење 1944. По једној причи заробљен од комуниста и убијен у Илија планини поч.лета 1946, а по другој у Љубомиру 22.јан.1946.
Сигурно најхрабрији командант у Требињском корпусу, али и на своју руку. Чак је свој батаљон, својевољно одвео у Требињску бригаду. Све је то потицало, наводно, од љутње што га Бирчанин није предложио за војводу а говорио да хоће. И поред тога многи су та ословљавали са војводом.

Сава Ковач је такође био командант Љубињске бригаде, Требињског корпуса али је у јулу 1942. смијењен и на његово мјесто је дошао поручник Иван М. Јаничић.

Нигде нисам пронашао да је био команд. Љубињске бригаде. Кажеш смењен у јулу 1942, а јуна 1942.био је команд.Љубомирског четн.одреда ( 2 батаљ, са 600 четника )- докум.

Ипак сам био у праву Мићо, нашао сам документ у којем јасно пише:
''Љубињски војночетнички одред од 2 батаљона, укупне јачине 600 бораца и 8 пушкомитраљеза, са просјечно 30 метака на пушку, распоређен по селима љубињског среза. Командант одреда је сељак Саво Ковач.'' (Зборник докумената и података НОР-а, том 14., књига 1 - документ бр. 120)
Значи како сам рекао Сава Ковач је био командант Љубињског војночетничког одреда (претеча Љубињске бригаде), смијењен је у јулу 1942., када је и овај одред прерастао у бригаду и на мјесто команданта је постављен активни пјешадијски поручник Иван М. Јаничић, дотадашњи командант Ластванског четничког одреда (батаљона) и помоћник команданта Команде четничких одреда за југоисточну Херцеговину.

Без љутње, ипак ниси у праву.
Ја сам оспорио да је Ковач био команд. Љубињске бригаде, а ти сада наводиш докум, који доказује да је Ковач био команд.Љубомирског батаљона.
Па то сам и ја рекао. Ковач је, како кажеш смењен са дужности команд. Љубомирског батаљона, формира се Љубињске бригада са команд. Иваном Јаничићем...
То што је Љубомирски батаљон ( а није само он ) постао претача Љубињске бригаде не доказује никако да си у праву.

[Вук92]

Хвала, вала баш.
Мићо, знаш ли шта ближе о погибији Сава?

Није ишао у повлачење 1944. По једној причи заробљен од комуниста и убијен у Илија планини поч.лета 1946, а по другој у Љубомиру 22.јан.1946.
Сигурно најхрабрији командант у Требињском корпусу, али и на своју руку. Чак је свој батаљон, својевољно одвео у Требињску бригаду. Све је то потицало, наводно, од љутње што га Бирчанин није предложио за војводу а говорио да хоће. И поред тога многи су та ословљавали са војводом.

Сава Ковач је такође био командант Љубињске бригаде, Требињског корпуса али је у јулу 1942. смијењен и на његово мјесто је дошао поручник Иван М. Јаничић.

Нигде нисам пронашао да је био команд. Љубињске бригаде. Кажеш смењен у јулу 1942, а јуна 1942.био је команд.Љубомирског четн.одреда ( 2 батаљ, са 600 четника )- докум.

Ипак сам био у праву Мићо, нашао сам документ у којем јасно пише:
''Љубињски војночетнички одред од 2 батаљона, укупне јачине 600 бораца и 8 пушкомитраљеза, са просјечно 30 метака на пушку, распоређен по селима љубињског среза. Командант одреда је сељак Саво Ковач.'' (Зборник докумената и података НОР-а, том 14., књига 1 - документ бр. 120)
Значи како сам рекао Сава Ковач је био командант Љубињског војночетничког одреда (претеча Љубињске бригаде), смијењен је у јулу 1942., када је и овај одред прерастао у бригаду и на мјесто команданта је постављен активни пјешадијски поручник Иван М. Јаничић, дотадашњи командант Ластванског четничког одреда (батаљона) и помоћник команданта Команде четничких одреда за југоисточну Херцеговину.

Без љутње, ипак ниси у праву.
Ја сам оспорио да је Ковач био команд. Љубињске бригаде, а ти сада наводиш докум, који доказује да је Ковач био команд.Љубомирског батаљона.
Па то сам и ја рекао. Ковач је, како кажеш смењен са дужности команд. Љубомирског батаљона, формира се Љубињске бригада са команд. Иваном Јаничићем...
То што је Љубомирски батаљон ( а није само он ) постао претача Љубињске бригаде не доказује никако да си у праву.

Наравно да сам у праву, кад опет правиш исту грешку. ЉУБОМИРСКИ и ЉУБИЊСКИ није исто, то су потпуно два различита географска појма, Љубиње и Љубомир. У томе је највећи проблем. Сава Ковач је касније био командант Љубомирског батаљона у Билећкој бригади, касније при Требињској, а Љубињски војночетнички батаљон и Љубињска бригада су тотално са другог географског подручја
Значи да сумирамо ја се нисам добро изразио, јер Љубињска бригада је оформљена тек августа 1942. године, а Сава Ковач је био командант Љубињског војночетничког батаљона до августа 1942. године. Твоја грешка је што си навео Љубомирски, а не Љубињски. То је то! Каква црна љутња, Боже сачувај, ћераћемо се још! Хахаха

[Мића Адмирал]

Ма јасно да сам ја погрешио око Љубомир и Љубиње, у брзини пишући. Знам да то није исто.
Имам тај Бирчанинов документ где наводи војно-четн.ОДРЕДЕ и Саву Ковача за команд.Љубињског војно-четн. одред.
Поента свих поента : одред и бригада нису исто. Ковач није био команд.бригаде, већ одреда.

[Милош Шарац]

Г. Самарџићу,шта мислите,да ли постоји могућности да је на првој слици лажни Дража?Мени је ова слика јако сумњива,рекао бих да се ради о другој млађој особи од Драже,сликаној за потребе Комунистичке пропаганде.Ако упоредимо прву слику са сликом испод,види се да се не ради о истој особи.Дража је имао доста дужу браду и изражене боре на лицу.

[Милослав Самарџић]

Не знам, превише је мутна прва слика.

[Mladi Četnik]

Госн Милославе,имате ли податак ко је био главнокомандујући ЈВуО на подручју Посавине у Босни(подручје од Модриче до Брчког)?

[Милослав Самарџић]

Госн Милославе,имате ли податак ко је био главнокомандујући ЈВуО на подручју Посавине у Босни(подручје од Модриче до Брчког)?

Ту је био Требавски корпус, прота Сава Божић.


60. Требавски корпус

Командант: протојереј Сава Божић

Заменик команданта: капетан Василије Лалић

Помоћник команданта: капетан Павле Гајић

Командант операција: пуковник Ђуро Поповић

Командант Требавско-посавског округа: капетан Михаило Лалић

Корпусни свештенци: јереј Поповић Светозар (убијен од комуниста 1945) и јереј Бижић Ђуро

Срезови: Грачаница, Градачац, Брчко и део среза Добој

Бригаде:

– 1. требавска (ком. од маја 1944. свештеник капетан Милош Ботић; заробљен и убијен од комуниста априла 1945. у с. Соколу код Грачанице)

– 2. требавска (ком. поручник Жарко Гарашевић, капетан Марко Радоњић)

– 3. требавска (ком. капетан Никола Милаковић из Бјеловара)

– 4. требавска (ком. п. пор. Богдан Јеремић, па капетан Бошко Урошевић)

– 5. посавска (ком. капетан Павле Гајић)

Маја 1944. основане су и следеће бригаде:

– 6. посавска (ком. поручник Тодор Бошков)

– 7. посавска (ком. капетан инжењер Лука Микић)

– 8. посавска

Бројно стање крајем децембра 1944: најмање 4.300 људи под оружјем

[Mladi Četnik]

Госн Милославе,имате ли податак ко је био главнокомандујући ЈВуО на подручју Посавине у Босни(подручје од Модриче до Брчког)?

Ту је био Требавски корпус, прота Сава Божић.


60. Требавски корпус

Командант: протојереј Сава Божић

Заменик команданта: капетан Василије Лалић

Помоћник команданта: капетан Павле Гајић

Командант операција: пуковник Ђуро Поповић

Командант Требавско-посавског округа: капетан Михаило Лалић

Корпусни свештенци: јереј Поповић Светозар (убијен од комуниста 1945) и јереј Бижић Ђуро

Срезови: Грачаница, Градачац, Брчко и део среза Добој

Бригаде:

– 1. требавска (ком. од маја 1944. свештеник капетан Милош Ботић; заробљен и убијен од комуниста априла 1945. у с. Соколу код Грачанице)

– 2. требавска (ком. поручник Жарко Гарашевић, капетан Марко Радоњић)

– 3. требавска (ком. капетан Никола Милаковић из Бјеловара)

– 4. требавска (ком. п. пор. Богдан Јеремић, па капетан Бошко Урошевић)

– 5. посавска (ком. капетан Павле Гајић)

Маја 1944. основане су и следеће бригаде:

– 6. посавска (ком. поручник Тодор Бошков)

– 7. посавска (ком. капетан инжењер Лука Микић)

– 8. посавска

Бројно стање крајем децембра 1944: најмање 4.300 људи под оружјем

Хвала пуно господине Милославе!

---

Да ли неко овдје има било какве наредбе Јосипа Броза Тита о стријељању,паљењу кућа и осталих рат.злоч.?Или гдје се могу пронаћи?

[Митић]

Гдине Милославе, да ли су комунисти искористили бекство Нешка Недића из Бањичког логора као тему за сценарио серије "Отписани"? Има једна епизода која се зове "Бањички логор" у којој је приказано како комунисти беже из логора

[Милослав Самарџић]

Не сећам се те епизоде. Али колико ми је познато, они нису бежали. Ватра би то боље знао.

[Бенито]

Писци сценарија су користили разне архиве, па је то спој разних четничких ликова и акција са рецимо сценом где ослобађају жену са дететом из градске болнице, а у ствари је ослобађање Ранковића. Све је то ђутуре приписано измишљеној групи комунистичких илегалаца. Док 90- их нису почела да долазе четничка сећања, нисмо ни слутили колико су сценаристи отписаних користили акције београдских четника да их припишу комунистима.