26-11-2014, 10:46 PM
(26-11-2014, 03:56 PM)Милослав Самарџић Пише:Госп. Самарџићу, морамо да се договоримо јер ја уопште не сматрам комунизам позитивним.(26-11-2014, 12:01 AM)ЛукаЛоко Пише: Да се вратим на изворну тему топика, ја не могу да разликујем у потпуности Русију од Совјетског Савеза. По мени оно је и даље била Русија иако под другим именом и другим (злочиначким) режимом. Совјетски Савез је имао исте геополитичке интересе као Руска Империја.То је уобичајено гледиште за западни свет.
Уз то, понављам да Стаљину примери су заправо били не Љенин него Иван Грозни и Петар Велики. Заиста постоје имресивне сличности између владавине тих двојица и Стаљиновог доба, тако да по мени не може се издвојити Стаљинова страховлада од руске историје.
Међутим, СССР и Русија се разликују као пријатељи и непријатељи, ватра и вода. Два супротна појма. СССР је био највећи непријатељ Русије, поклопио је огромним плаштом и када је тај плашт скинут видела су се огромна разарања раније руске државе, огромни губици у становништву и територијама, разорена привреда...
Већа је разлика између СССР-а и Русије него између Србије и Југославије, мада је паралела слична.
Оно што Ви кажете је тачно, а ја сам мислио на нешто које можда иде паралелно.
Био је потпун дисконтинуитет између царске Русије и Совјетског Савеза у време Октобарске револуције и Лењинове владавине.Тај дисконтинуитет, што се тиче социо-економског уређења и питања људских права, преостао је све до краја, међутим по националном питању са временом појавили су се неки елементи континуитета са царском Русијом.
Са временом интернационалистички комунизам се претворио у национал-комунизам. Барем су га тако сматрали многи Руси.
Пазите да ја не мислим да је за то једино заслужан Стаљин, него сматрам то природном појавом. У овом случају национална идеја је, рецимо, некако као трава у саду: покошена, она поново расте.
Указујем поново на сукоб, или барем несугласицу, између Лењина и Стаљина управо по том питању.
Када су грузијски комунисти тражили националну аутономију, врх партије коју је тада водио Стаљин, послала је Орџоникидзеа да их кара. Болестан Лењин је стао на страну грузијских „аутономаша“ и полемисао са диригентима попут Стаљина, јер је он (Лењин) наравно судио негативним оно што је сматрао „великоруским“.
Дакле, ако иде паралела Совјетског Савеза и комунистичке Југославије, Лењин а не Стањин имао је исти став као Тито према највећој од народа федерације.