16-07-2023, 07:04 PM
Други тениски турнир у Европи одигран је у Прибоју на Лиму
https://www.politika.rs/scc/clanak/56174...0%BC%D1%83
https://www.politika.rs/scc/clanak/56174...0%BC%D1%83
Занимљивости из српске историје
22-07-2023, 01:00 PM
"Ствар је била врло проста. Потребан је био само бескрајан низ победа над својим памћењем.", Џорџ Орвел - "1984"
18-08-2023, 12:31 PM
Na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež počelo je rušenje objekata na čijem mestu će biti izgrađen stambeno-komercijalni kompleks "King's Circle Residences". Objekti koji se uklanjaju nisu pod zaštitom države.
Istorijski vredne zgrade Stevana Tolobara i Milana Zlokovića
https://n1info.rs/vesti/koje-se-sve-zgra...om-drzave/
Istoričar o rušenju na Slaviji
Ruše se građevine kojih se ne bi stideli ni Beč ili Budimpešta, a u manjim gradovima poput Ljubljane, Zagreba ili Sofije rušenje ovakvog niza zgrada iz zlatnog doba uspona grada potpuno je nepoznato, ocenio je za N1 istoričar i pisac Vladimir Dulović
https://n1info.rs/kultura/istoricar-o-ru...tivpravno/
Istorijski vredne zgrade Stevana Tolobara i Milana Zlokovića
https://n1info.rs/vesti/koje-se-sve-zgra...om-drzave/
Istoričar o rušenju na Slaviji
Ruše se građevine kojih se ne bi stideli ni Beč ili Budimpešta, a u manjim gradovima poput Ljubljane, Zagreba ili Sofije rušenje ovakvog niza zgrada iz zlatnog doba uspona grada potpuno je nepoznato, ocenio je za N1 istoričar i pisac Vladimir Dulović
https://n1info.rs/kultura/istoricar-o-ru...tivpravno/
08-09-2023, 07:06 PM
Високо образовање код Срба у време просветитељства
Готово смо прихватили стереотип да је српски народ живећи под турском окупацијом био ускраћен за високо образовање, те да наше модерно образовање почиње од Доситеја, или чак од оснивања београдске Велике школе. То је далеко од истине, јер Срби са подручја Хабсбуршке монархије су одавно били ушли у токове европског високог образовања. Тако например још 1541. године се као студент универзитета у Лајпцигу помиње Јован Јакшић припадник истоимене српске властеоске породице. Кроз цео 18. век велики број Срба је студирао и дипломирао на универзитетима у Бечу, Пешти, Халеу, Гетингену, Лајпцигу... Отежавајуће за Србе је било то што је након 1773. године за студирање ван Хабсбуршке монархије била потребна посебна дозвола. Иначе, међу Србима 18. века су биле најпопуларније студије права, што је и разумљиво, јер је то звање нудило солидну егзистенцију.
Тако нпр. до краја поменутог века већ је било 37 Срба дипломираних адвоката, а до 1827. године већ их је било око 230. Чини нам част и то што је први доктор права Поштанског универзитета био управо чувени Сава Текелија. Природне науке су студирали многи, али је нарочито вредан помена наш познати физичар Атанасије Стојковић који је 1799. постао доктор филозофских наука и дописни члан најпрестижнијих учених друштва, да би касније био цењени професор Харковског универзитета.
Још давне 1756. године Јован Апостоловић из Будима је дипломирао у Халеу медицину са дисертацијом ,, О начину како душевни афекту утичу на човечије тело". Касније су Срби медицину најчешће учили на Пештанском универзитете, где су хирургију дипломирали Јосиф Марковић 1772. године, Јован Живковић 1784., Игњат Радић и Јован Влаовић 1785., и Матија Шимић 1786. године. Интересантно је и да је наша Српска црква, стипендирала велики број студената из редова млађег монаштва, и омогућавала им образовање на тада врло актуелним високошколским установама. Неки од њих су јеромонаси: Арсеније Теофановић, Јефрем Георгијевић, Пахомије Кнежевић, Никола Кишдобрански, Павле Кенгелац. А архимандрит Симеон Кристијан, који је касније био председник српског црквеног суда у Темишвару, је студирао чак у далеком Стокхолму.
Ако неког буде више занимала ова тема, истражујући, биће вероватно затечен бројношћу образованих Срба у 18. веку. Те чињенице говоре да је српски народ упркос неповољним историјским околностима, и дискриминацији (Србима није било дозвољено да имају своју штампарију и високе школе), увек тежио напретку и образовању.
( Подаци за ову кратку објаву су преузети из књиге ,, Класицизам код Срба" Миодраг Коларић )
Извор: Фејсбук страница "Активна култура"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=859...1648087531
Готово смо прихватили стереотип да је српски народ живећи под турском окупацијом био ускраћен за високо образовање, те да наше модерно образовање почиње од Доситеја, или чак од оснивања београдске Велике школе. То је далеко од истине, јер Срби са подручја Хабсбуршке монархије су одавно били ушли у токове европског високог образовања. Тако например још 1541. године се као студент универзитета у Лајпцигу помиње Јован Јакшић припадник истоимене српске властеоске породице. Кроз цео 18. век велики број Срба је студирао и дипломирао на универзитетима у Бечу, Пешти, Халеу, Гетингену, Лајпцигу... Отежавајуће за Србе је било то што је након 1773. године за студирање ван Хабсбуршке монархије била потребна посебна дозвола. Иначе, међу Србима 18. века су биле најпопуларније студије права, што је и разумљиво, јер је то звање нудило солидну егзистенцију.
Тако нпр. до краја поменутог века већ је било 37 Срба дипломираних адвоката, а до 1827. године већ их је било око 230. Чини нам част и то што је први доктор права Поштанског универзитета био управо чувени Сава Текелија. Природне науке су студирали многи, али је нарочито вредан помена наш познати физичар Атанасије Стојковић који је 1799. постао доктор филозофских наука и дописни члан најпрестижнијих учених друштва, да би касније био цењени професор Харковског универзитета.
Још давне 1756. године Јован Апостоловић из Будима је дипломирао у Халеу медицину са дисертацијом ,, О начину како душевни афекту утичу на човечије тело". Касније су Срби медицину најчешће учили на Пештанском универзитете, где су хирургију дипломирали Јосиф Марковић 1772. године, Јован Живковић 1784., Игњат Радић и Јован Влаовић 1785., и Матија Шимић 1786. године. Интересантно је и да је наша Српска црква, стипендирала велики број студената из редова млађег монаштва, и омогућавала им образовање на тада врло актуелним високошколским установама. Неки од њих су јеромонаси: Арсеније Теофановић, Јефрем Георгијевић, Пахомије Кнежевић, Никола Кишдобрански, Павле Кенгелац. А архимандрит Симеон Кристијан, који је касније био председник српског црквеног суда у Темишвару, је студирао чак у далеком Стокхолму.
Ако неког буде више занимала ова тема, истражујући, биће вероватно затечен бројношћу образованих Срба у 18. веку. Те чињенице говоре да је српски народ упркос неповољним историјским околностима, и дискриминацији (Србима није било дозвољено да имају своју штампарију и високе школе), увек тежио напретку и образовању.
( Подаци за ову кратку објаву су преузети из књиге ,, Класицизам код Срба" Миодраг Коларић )
Извор: Фејсбук страница "Активна култура"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=859...1648087531
20-09-2023, 08:26 PM
На молбу форумаша Victoria, постављам један потресан филм : Деца у Србији 1920.
21-09-2023, 06:18 PM
21-09-2023, 09:57 PM
30-09-2023, 11:21 AM
Prva otkrića istraživanja u Ćele-kuli: Neke lobanje pripadale 15-godišnjacima
https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prva...ma.sr.html
https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Prva...ma.sr.html
12-10-2023, 10:42 AM
10-12-2023, 09:55 AM
„Ruše najkvalitetnije građene zgrade u Beogradu“: Šta bi sve trebalo čuvati – ne samo fasade
Etnolog u penziji Vesna Dušković kaže da je došlo do reakcije zbog rušenja zgrada na Slaviji letos, tačnije figure Merkura, jer su "figure na zgradama relativno retke po Beogradu".
Na donjem Dorćolu je Jelisaveta Načić izgradila, a država platila, prve projektovane radničke stanove, a ta zgrada se raspada, priča ona.
„Kada uđete u dvorište, tu je kaldrma, drveće, to je nešto što treba da se čuva. Ona je uradila i školu Kralj Petar Prvi, koja je pod zaštitom, njena je Crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu, stepenište ulaza na Kalemegdan… Koliko se čuva to što je uradila“, upitala je Dušković.
U Beogradu se sve češće ruše stare zgrade, a one su, objašnjava, „najkvalitetnije građene“.
“Ruše zgrade zidane između 1925. godine i Drugog svetskog rata, a to su najkvalitetnije građene zgrade u Beogradu. Ta fasada te srušene zgrade nikada nije sređivana, a bila je tip top, korišćeni su izuzetno dobri materijali, dobri majstori, dobro projektovano…”, ukazuje ona.
https://n1info.rs/kultura/ruse-najkvalit...mo-fasade/
Etnolog u penziji Vesna Dušković kaže da je došlo do reakcije zbog rušenja zgrada na Slaviji letos, tačnije figure Merkura, jer su "figure na zgradama relativno retke po Beogradu".
Na donjem Dorćolu je Jelisaveta Načić izgradila, a država platila, prve projektovane radničke stanove, a ta zgrada se raspada, priča ona.
„Kada uđete u dvorište, tu je kaldrma, drveće, to je nešto što treba da se čuva. Ona je uradila i školu Kralj Petar Prvi, koja je pod zaštitom, njena je Crkva Aleksandra Nevskog na Dorćolu, stepenište ulaza na Kalemegdan… Koliko se čuva to što je uradila“, upitala je Dušković.
U Beogradu se sve češće ruše stare zgrade, a one su, objašnjava, „najkvalitetnije građene“.
“Ruše zgrade zidane između 1925. godine i Drugog svetskog rata, a to su najkvalitetnije građene zgrade u Beogradu. Ta fasada te srušene zgrade nikada nije sređivana, a bila je tip top, korišćeni su izuzetno dobri materijali, dobri majstori, dobro projektovano…”, ukazuje ona.
https://n1info.rs/kultura/ruse-najkvalit...mo-fasade/
03-01-2024, 10:35 PM
Муњевито путовање у Јевропу
Монографија „Модерни Београд 1918–1941” сведочи о разапетости града између старог и новог, традиционалног и иновативног, Европе и Оријента, која је окончана победом воље за напретком, каже Душан Бабац
https://magazin.politika.rs/scc/clanak/5...-u-jevropu
Монографија „Модерни Београд 1918–1941” сведочи о разапетости града између старог и новог, традиционалног и иновативног, Европе и Оријента, која је окончана победом воље за напретком, каже Душан Бабац
https://magazin.politika.rs/scc/clanak/5...-u-jevropu
09-01-2024, 07:33 PM
07-02-2024, 03:55 PM
Нисам сигуран да ово баш треба овдје.
Сигурно сте сви чули за злогласни Народни фронт. Име под којим су се комунисти крили при гласању за избор између монархије или комунистичке власти на крају Другог свјетског рата. Е па у Републици Српској постоји странка која се зове Народни фронт! Не знам шта су мислили кад су смишљали име али претпостављам да људи из Народног фронта немају елементарно знање из историје.
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/v...uci/507442
Сигурно сте сви чули за злогласни Народни фронт. Име под којим су се комунисти крили при гласању за избор између монархије или комунистичке власти на крају Другог свјетског рата. Е па у Републици Српској постоји странка која се зове Народни фронт! Не знам шта су мислили кад су смишљали име али претпостављам да људи из Народног фронта немају елементарно знање из историје.
https://www.glassrpske.com/cir/novosti/v...uci/507442
15-02-2024, 02:38 PM
Рајан, Брајан, Балдовин, Аладин - стара српска имена из Дечанске Хрисовуље! Св. Сава: Власт можете корити! (ВИДЕО)
Рајан, Брајан, Жан, Балдовин, Аладин, само су нека од, колоквијално речено, „холивудских имена“ која се помињу у Дечанској хрисовуљи међу православним верницима области Метохије и Проклетија, које су припадала властелинству манастира Високи Дечани, изјавио је доктор Душан Илић са Института за европске студије, гостујући у емисији Академија на каналу Прави одговор.
https://www.pravda.rs/2024/2/12/rajan-br...iti-video/
Рајан, Брајан, Жан, Балдовин, Аладин, само су нека од, колоквијално речено, „холивудских имена“ која се помињу у Дечанској хрисовуљи међу православним верницима области Метохије и Проклетија, које су припадала властелинству манастира Високи Дечани, изјавио је доктор Душан Илић са Института за европске студије, гостујући у емисији Академија на каналу Прави одговор.
https://www.pravda.rs/2024/2/12/rajan-br...iti-video/
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)