Високо образовање код Срба у време просветитељства
Готово смо прихватили стереотип да је српски народ живећи под турском окупацијом био ускраћен за високо образовање, те да наше модерно образовање почиње од Доситеја, или чак од оснивања београдске Велике школе. То је далеко од истине, јер Срби са подручја Хабсбуршке монархије су одавно били ушли у токове европског високог образовања. Тако например још 1541. године се као студент универзитета у Лајпцигу помиње Јован Јакшић припадник истоимене српске властеоске породице. Кроз цео 18. век велики број Срба је студирао и дипломирао на универзитетима у Бечу, Пешти, Халеу, Гетингену, Лајпцигу... Отежавајуће за Србе је било то што је након 1773. године за студирање ван Хабсбуршке монархије била потребна посебна дозвола. Иначе, међу Србима 18. века су биле најпопуларније студије права, што је и разумљиво, јер је то звање нудило солидну егзистенцију.
Тако нпр. до краја поменутог века већ је било 37 Срба дипломираних адвоката, а до 1827. године већ их је било око 230. Чини нам част и то што је први доктор права Поштанског универзитета био управо чувени Сава Текелија. Природне науке су студирали многи, али је нарочито вредан помена наш познати физичар Атанасије Стојковић који је 1799. постао доктор филозофских наука и дописни члан најпрестижнијих учених друштва, да би касније био цењени професор Харковског универзитета.
Још давне 1756. године Јован Апостоловић из Будима је дипломирао у Халеу медицину са дисертацијом ,, О начину како душевни афекту утичу на човечије тело". Касније су Срби медицину најчешће учили на Пештанском универзитете, где су хирургију дипломирали Јосиф Марковић 1772. године, Јован Живковић 1784., Игњат Радић и Јован Влаовић 1785., и Матија Шимић 1786. године. Интересантно је и да је наша Српска црква, стипендирала велики број студената из редова млађег монаштва, и омогућавала им образовање на тада врло актуелним високошколским установама. Неки од њих су јеромонаси: Арсеније Теофановић, Јефрем Георгијевић, Пахомије Кнежевић, Никола Кишдобрански, Павле Кенгелац. А архимандрит Симеон Кристијан, који је касније био председник српског црквеног суда у Темишвару, је студирао чак у далеком Стокхолму.
Ако неког буде више занимала ова тема, истражујући, биће вероватно затечен бројношћу образованих Срба у 18. веку. Те чињенице говоре да је српски народ упркос неповољним историјским околностима, и дискриминацији (Србима није било дозвољено да имају своју штампарију и високе школе), увек тежио напретку и образовању.
( Подаци за ову кратку објаву су преузети из књиге ,, Класицизам код Срба" Миодраг Коларић )
Извор: Фејсбук страница "Активна култура"
https://www.facebook.com/photo/?fbid=859...1648087531