[ватхра]

Не организацију у том смислу, то нису ни могли да утврде преко депеша.

Него шема, која станица је на ком подручју, где је команда, ниже команде, подређене јединице...

[Митић]

"Радио саобраћај снага отпора под генералом Дражом Михаиловићем је посматран од почетка 1942. године, прво из Атине, касније из Београда. Радио обавештајни подаци давали су информације о организационој структури, саставу, снази и областима концентрације ових снага; повремено, такође, своје планове далеке будућности, али чешће оне који су недавно завршени; борбена дејства, ток линија фронта, размештање снага, привремено распуштање и накнадно поновно активирање борбених јединица; дезертери; пројектовани и завршени британски летови за снабдевање, количине испуштених залиха, поља за слетање и њихова светла; активности британских и америчких војних мисија, понашање Италијана и Бугара; и на крају Михаиловићева
однос према разним непријатељима, као што су Немци, Недић, Тито, Хрвати, усташе, Црногорци, Албанци и други".

Izvor: Albert Praun, "GERMAN RADIO INTELLIGENCE", DEPARTMENT OF THE ARMY OFFICE OF THE CHIEF OF MILITARY HISTORY, str. 213-214

https://www.nsa.gov/Portals/75/documents...078819.pdf

[Митић]

Ову публикацију је написао Алберт Праун, који је био немачки високи официр. Године 1944. унапређен је у чин генерал-потпуковника и истовремено именован за начелника за везу копнене војске и оружаних снага, у којем својству остаје до краја непријатељстава.

Западни савезници су га заробили и испитивали 1945. године, па је касније за Американце написао ову публикацију која је декласификована 2014.

[Бенито]

Толико су то добро знали да су правили низ акција за хватање Драже Михаиловића и увек промашили где се налази.

[Митић]

Публикација је занимљива, само ишчитавам делове који ме занимају. Можда се нађе неки издавач да преведе и одштампа књигу.

Да питамо ИСИ

Иначе, овај немачки генерал одаје почаст Дражи као свом непријатељу:

"Међутим, Михаиловић је остао доследан својим принципима. Његова радио порука је гласила: „Наш непријатељ број један је окупаторска сила, Немачка, и сви наши напори треба да буду усмерени против овог непријатеља“.
Наставио је да исказује своју лојалност Енглеској, Сједињеним Државама и демократским идеалима слободе, и до краја је подстицао своје старе команданте да остану верни ствари и да наставе борбу против Немаца."

Izvor: Albert Praun, "GERMAN RADIO INTELLIGENCE", DEPARTMENT OF THE ARMY OFFICE OF THE CHIEF OF MILITARY HISTORY, str. 215

[Милослав Самарџић]

Било би добро да знамо више о тим ухваћеним порукама, коме, када, и сл.
Јер прилично сам сигуран да овакве Дражине поруке, овде цитиране, није било.
Има рецимо порука од 7. новембра 1943: "Од сада, непријатељ број један су комунисти, а непријатељ број два окупатор".
До тада се подразумевало да су непријатељ број 1 Немци и наравно усташе. Комунисти нису ни могли да буду, јер их је било премало.
Овако како каже овај Немац, не може се закључити шта су они слушали. Можда он, као и Нојбахер, у ствари мисли на отворене депеше, за медије. Тим пре јер ова депеша и звучи као да је намењена медијима.
Четници су имали замршену мрежу станица, од Драже према три станице у иностранству, онда према 60 и нешто станица корпуса и команди, онда команде својим корпусима, а понеки корпуси својим бригадама. Плус депеше делегатима и обавештајцима. И онда све то и у у обратном смеру,
Ако су стварно прочитали 6.000 депеша у оном периоду, то може бити негде четвртина депеша.
Која четвртина, којих, коме, какав је садржај? Ако је депеша гласила "иди код човека који нам је дао беле џемпере", то може бити прочитана, али остаје несхваћена.
Четници нису, као комунисти, писали нпр. у толико сати и минута, са тог аеродрома, полеће авион са делегацијом. Па Немци пошаљу само један авион у то време и убију им Иву Лолу Рибара. Чак и кад се десио тако аматерски случај, они нису схватили, него су џаба убили двојицу усташа на Вису. Који су им последњи дошли, мислили су да су они рекли Немцима, па су их тукли да признају.
Укратко, недостаје много података. А овако како је поставио Ватра, ово је само покушај да се комунисти изједначе са четницима по овом питању. Што је апсурдно.

[Митић]

Слажем се да ову тему треба детаљније истраживати. Све што смо дотакли, то је врх леденог брега.

Ова публикација може да послужи као истраживачка полазна тачка.

А овај немачки генерал пише да су Немци ухватили поруку како Италијани хоће да размене оружје за једног свог генерала кога су четници ухватили:

"Осим информација о конфузној политичкој ситуацији на Балкану, немачка комуникациона обавештајна служба пружила је и дефинитиван доказ о дволичности немачких савезника и сателита, мање Бугара него Италијана. Карактеристично је, на пример, да су Италијани прихватили понуду да једног од својих генерала, кога су Михаиловићеве трупе ухватиле, замене за топ и муницију. Крајем 1943. и Бугари су почели да се баве двоструким радњама". Извор: Исто, стр. 216

Не могу да се сетим, морам да потражим у књизи, али мислим да сте спомињали, гдине Милославе, заробљеног италијанског генерала у "Борба четника против усташа и Немаца", друго и допуњено издање. То је из периода четничке офанзиве септембар-октобар 1943.

[Chicot]

Толико су то добро знали да су правили низ акција за хватање Драже Михаиловића и увек промашили где се налази.

Нису увек промашивали. Понекад, али то су најређе ситуације, су знали тачно у улицу где је. Неколико операција директно на Дражин штаб је евидентирано у декриптима. Са друге стране, исти декрипти откривају и како су Немци сазнали за то где се Дража тачно налази.

[Милослав Самарџић]

Не, четници нису заробили ни једног италијанског генерала.
Заробили су бугарског команданта дивизије, мислио сам да је био генерал, Ватра каже да је био пуковник.
Кажем, ко зна шта је овај Шваба читао и са чим све помешао.

[Chicot]

Било би добро да знамо више о тим ухваћеним порукама, коме, када, и сл.
Јер прилично сам сигуран да овакве Дражине поруке, овде цитиране, није било.
Има рецимо порука од 7. новембра 1943: "Од сада, непријатељ број један су комунисти, а непријатељ број два окупатор".
До тада се подразумевало да су непријатељ број 1 Немци и наравно усташе. Комунисти нису ни могли да буду, јер их је било премало.
Овако како каже овај Немац, не може се закључити шта су они слушали. Можда он, као и Нојбахер, у ствари мисли на отворене депеше, за медије. Тим пре јер ова депеша и звучи као да је намењена медијима.
Четници су имали замршену мрежу станица, од Драже према три станице у иностранству, онда према 60 и нешто станица корпуса и команди, онда команде својим корпусима, а понеки корпуси својим бригадама. Плус депеше делегатима и обавештајцима. И онда све то и у у обратном смеру,
Ако су стварно прочитали 6.000 депеша у оном периоду, то може бити негде четвртина депеша.
Која четвртина, којих, коме, какав је садржај? Ако је депеша гласила "иди код човека који нам је дао беле џемпере", то може бити прочитана, али остаје несхваћена.
Четници нису, као комунисти, писали нпр. у толико сати и минута, са тог аеродрома, полеће авион са делегацијом. Па Немци пошаљу само један авион у то време и убију им Иву Лолу Рибара. Чак и кад се десио тако аматерски случај, они нису схватили, него су џаба убили двојицу усташа на Вису. Који су им последњи дошли, мислили су да су они рекли Немцима, па су их тукли да признају.
Укратко, недостаје много података. А овако како је поставио Ватра, ово је само покушај да се комунисти изједначе са четницима по овом питању. Што је апсурдно.

Ја пишем али нико не чита
То за Лолу што си поменуо је одличан пример. Партизанску делегацију су управо тако лоцирали, послали авионе тачно на време и убили Лолу. Све на основу прислушкивања.  А и поред тога, има 2 -3 примера да британски сервиси констатују шпијуна у Титовом штабу. То је био случај и у време Реселшпрунга. 
Нико никада није успео да пресретне и декриптује целокупан саобраћај који се таргетира. Нису наравно ни Енглези, ни Немци. 
Међутим, из онога што се прочита, настоји се да се искористи на максималну своју предност.
Имам неколико примера где су Немци ухватили директно Михаловићеву станицу, комуникацију са Остојићем, Ђујићем, Трифуновићем. Наводим само оно што сам сазнао преко енглеских прислушкивања немачког радио саобраћаја и чега могу да се присетим овог момента.
Енглези су преко немачких порука много сазнали о четничком начину шифровања, позивним знацима, радио фреквенцијама (ево управо гледам у то).

Негирати цве то је стварно тотално игноратски. Које је место у декриптима у укупној слици коју имамо о прошлости, тек ће показати неко будуће време.

[Митић]

Толико су то добро знали да су правили низ акција за хватање Драже Михаиловића и увек промашили где се налази.

Нису увек промашивали. Понекад, али то су најређе ситуације, су знали тачно у улицу где је. Неколико операција директно на Дражин штаб је евидентирано у декриптима. Са друге стране, исти декрипти откривају и како су Немци сазнали за то где се Дража тачно налази.

Да ли се у декриптима помиње војвода Раша Арсенијевић у вези са операцијом на Равну Гору?

[Chicot]

Не, четници нису заробили ни једног италијанског генерала.
Заробили су бугарског команданта дивизије, мислио сам да је био генерал, Ватра каже да је био пуковник.
Кажем, ко зна шта је овај Шваба читао и са чим све помешао.

Ево имам декрипт о томе  
Немци се жале да су се Италијани тотално слизали са четницима, да мењају неког свог заробљеног генерала за брдо оружја и артиљерије.
Ја контам да је било по договору.

[Chicot]

Толико су то добро знали да су правили низ акција за хватање Драже Михаиловића и увек промашили где се налази.

Нису увек промашивали. Понекад, али то су најређе ситуације, су знали тачно у улицу где је. Неколико операција директно на Дражин штаб је евидентирано у декриптима. Са друге стране, исти декрипти откривају и како су Немци сазнали за то где се Дража тачно налази.

Да ли се у декриптима помиње војвода Раша Арсенијевић у вези са операцијом на Равну Гору?

Не сећам се, мислим да не. 
Помиње се бранденбург (специјалци) и начин како ће прићи и заробити Дражу.

[Милослав Самарџић]

Милослав Самарџић
Имам неколико примера где су Немци ухватили директно Михаловићеву станицу, комуникацију са Остојићем, Ђујићем, Трифуновићем. 

Дај да видимо.