[Громовник]

Треба он да добије једну шут-карту одавде, као што су наши чланови добијали са његовог форума, па нек иде тамо нек измишља цртице...

[Мргуд]

Каква лингвистичка расправа? Дописали сте црту на оригинални документ да бисте добили жељени исход/превод. Да је то неко други урадио, наравно да бисте то прогласили фалсификатом.

Не лупајте глупости.
Јасно вам пише:
”По њему, са лингвистичке стране би све било јасно да стоји минус иза ДМ”
А у поруци је минус маркиран црвеном бојом, како би се разликовао од оригиналне поруке.

Ви сте или неписмени или злонамерни кад наводите овакве глупости.

"Све би било јасно да стоји минус иза ДМ". Ту се слажем.
Чињеница је ипак да не стоји и да реченица нема тај контекст који ти овде износиш. И мени сад није јасно зашто ти сада покушаваш да даш реченици контекст који она нема? Ваљда би било логичније да изнесеш друге доказе (ако се не варам написао си да их имаш) који говоре у прилог твоје тврдње, него што покушаваш фиктивно да додајеш цртицу које у оригиналу нема.

Треба он да добије једну шут-карту одавде, као што су наши чланови добијали са његовог форума, па нек иде тамо нек измишља цртице...

Не би требало. Нема потребе за тим.

[Николај]

ПРИСЛУШКИВАЊЕ УСТАШКЕ СТАНИЦЕ

Ђенерал Дража, вероватно војводи Јевђевићу, мајору Баћовићу и капетану Салатићу, 19. октобра 1942:

"Тајно прислушкујемо хрватске станице. О овоме никоме ни речи. Данас 18-ог чули смо следеће: ''Бојне код Купреса појачане тенковима, оклопним камионима и два брдска топа. Крећу се у правцу Ливна. Бојна из Г. Вакуфа креће се у том правцу. Две бојне из Имотског појачане посадом из Дувна на линији Дувно - Равно хватају везу са групом из Вакуфа. Групом Купрес командује сатник Орешковић. Групом из Имотског сатник Ловинчић. Све ове групе битће спремне за покрет 20, а покрет ће се наредити''.
Заповест написао пуковник Францетић. Хитно о овоме известите Баћовића. Нека Баћовић види може ли за нас бити плена." 5
5 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 54.


Ђенерал Дража, вероватно војводи Јевђевићу, мајору Баћовићу и капетану Салатићу, 25. октобра 1942:

"Данас 24. ухватили смо телеграм пуковника Францетића упућен дивизији МСК, следеће садржине од речи до речи:
''Обавестите Талијане 23. листопада унишли у Ливно. Побуњеничке банде имале 183 мртви. Доста оружја и стрељива заплењено. Властити губици 10 мртва 21 рањен. Достављам предње у вези депеше бр. 1057.''
Било би врло потребно да у овом правцу продужимо четничку акцију. Пошто је очишћено од комуниста сада је потребно да се очисти од Хрвата да би се везали са Динаром." 7
7 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
Ђенерал Дража - војвода Ђујић, ратна преписка, Крагујевац, 2009, 56.



ПРИСЛУШКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКЕ СТАНИЦЕ

Као што смо видели, четници су знали за планове комуниста, јер је Центар везе Лукачевићеве Команде Старог Раса прислушкивао радио станицу 2. пролетерске дивизије. Тако, Лукачевић 18. децембра 1943. године извештава Дражу:

"Ухваћена радио депеша црвених: ''13. децембра у 16,58 часова 2. дивизија, састава 2. далматинска, 2. пролетерска и Шумадијска бригада, креће за Србију. Четврта бригада прикључиће се, још није кренула''". 95
95 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 9\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, трећи том, Крагујевац, 2006, 315.


Е кад бисмо овако видели неки немачки документ са садржином декриптоване четничке депеше, било би добро.

[Милослав Самарџић]

Занимљиво је да то Дража јавља радио, и то простом шифром. Очигледно је да је имао вере и у ту шифру, јер је била учвршћена бројним ''керефекама''. Да су Немци све хватали, свакако би обавестили усташе. Напротив, нелогично је да су читали све Дражине депеше, јер се он тиме бавио и пре рата, то му је била специјалност. За разлику од комуниста, где је логично да падају на стручним питањима.
Такав немачки документ још нико није видео.

[Вукашин Петковић]

Лов на "506"
Почетком 1942. године немачко Извиђачко одељење за везу добило је задатак да у Београду открије мрежу илегалних радио-станица. По том задатку хитно су из Солуна стигли искусни обавештајци


http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/lov

[Милослав Самарџић]

Одличан чланак, ако се изузме превелико, безразложно, помињање Британаца - ваљда да се замаскира да су овде главни непријатељ били четници - као и похвале комунистима у антрфилеу.
За мене нов детаљ је да су четници јављали британским подморницама кад да чекају немачке возове у Грчкој.
Уопште види се да је била велика активност на железницама у време Битке за Африку.
Иначе ово је прича искоришћена за ''Отписане'', епизода ''Гониометар'' чини ми се. Комунисти тада уопште нису имали радио станицу у БГ, негде септембра 1944. допремили су прву.

[Перун]

Ево једнo упуство за шифровање са дуплим кључем. У питању је Кондорова депеша потчињеном команданту.

Ključ za šifrovanje:

Vaš nadimak:

k 1: Sa planine vetar duva
k 2: Sine Marko jedini u majke

Šifrovanje horizontalno duplo bez lažnih slova

[ватхра]

Odličan primer.
Lažna slova su na kraju poruke, da se dopuni do dužine šifre. Lakše za rad kad je ključ iste dužine, ali slabost. Ovde su različite dužine ključevi, pa mislim da je to i smetnja.

---

Inače je kod nas izašla knjiga “Enigma i rat u Jugoslaviji“, Svetko Kovač, VINC.
Najviše govori o enigmama koje su sačuvane kod nas, 4 komada i delovi još 7, od čega su 3 mornaričke, sa 4 rotora. Od skoro dostupni u muzejima.
Piše i o dekriptovanju, ali to je na osnovu već objavljenij stranih knjiga.

[Chicot]

Ja nedavno zavrsih citanje. Sta reci?
Zabavna knjizica za citanje i moze biti korisna nekome totalno neupucenom. Ali, malo je reci da sam ocekivao mnogo vise. Barem je moglo da se uradi na visem akademskom nivou , sa navodjenjem izvora i tako to. Ali, kojih???

Mi koji znamo ponesto o tome zasluzili smo znatno kvalitetniju i temeljnije istrazenu knjigu. A ovaj cak mesa Enigmu i Ultru. Sve bi jos moglo da prodje ali poglavlje o uticaju Ultre na dogadjaje u Jugoslaviji??
Zalosno je da cak i ljudi koji bi po zanimanju i profesiji te stvari trebalo da znaju makar u glavnim crtama o ovim stvarima pojma nemaju. Covek cak ni osnovnu literaturu nije procitao. A dokumenta? Daleko bilo..
Ali zato u ima u bibliografiji roman Roberta Herisa.

Ne znam sto se uopste i guzio da pise to poglavlje.

[ватхра]

Већ сам написао, ова књига је најзначајнија за Енигме које су код нас пронађене. Дат је њихов опис, општа историја и сл. Све је то већ писано у иностранству, али није било код нас.

Део о рату у Југославији је углавном преузет из већ објављених страних радова и самим тим није ништа посебно. Међутим, чак и са тим манама је прилично обиман рад на ову тему код нас. Осим тога, само је Трифони писао нешто на тему о криптографији код нас вредно помена.

Укратко, да ли је могло боље? Да, свакако да је могло.
Да ли је књига напредак у домаћој литератури? Свакако да јесте, и то значајан.
И доступна је широком слоју читалаца.

Тако да је по мени врло корисна књига, иако ја нисам нашао унутра ништа што би ме занимало.

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.youtube.com/watch?v=P7ZZcJRszt8

Harry Beckough
https://www.youtube.com/watch?v=mMsDzaNjhCg

Jack Good/Donald Michie
https://www.youtube.com/watch?v=6p3mhkNgRXs

Captain Jerry Roberts
https://www.youtube.com/watch?v=m1bJHG95Xn8

Malcolm A.H. MacCallum - Tunny
https://www.youtube.com/watch?v=720YlF_l_Jg

[Chicot]

Nema potrebe da se osecas prozvano.

Ovde cak nije problem to sto je "pisano na osnovu vec objavljenog" vec je glavni problem to sto ni to nije korisceno. Vec je autor posegao improvizaciji. U poglavlju o Jugoslaviji skoro da i nema teksta koji se tice desifrovanja nemackog materijala, niti se iz bibliografije moze naslutiti da je autor uopste upucen u tu tematiku. Zato je oko 80 % te glave pokriveno mnogim drugim pitanjima koja nisu u direktnoj vezi sa Ultrom. A i ono malo sto je navedeno, uglavnom je neprecizno ili netacno.

Sa druge strane iako i tu ima manjkavosti vidi se da autor mnogo bolje poznaje tehnicke aspekte kriptografije, upoznat je sa anatomijom enigma masina i iznosi puno interesantnih iako ponekad trivijalnih informacija. Zato je tu i slobodniji.

Sve u svemu, knjiga bi bila mnogo bolja bez brljotina u vidu opisanog poglavlja.

Ne vidim tu neki spektakularni doprinos istoriografiji i nauci s obzirom da je knjiga cista publicistika. Bez obzira sto se o temi kod nas nije do sada pisalo.

[Прст_у_ока_латиници]

Највећа пизање је колико од архива неће никад да види светла дана и колико од садашње архиве је затворено!

Историја се сервира са кашицом инфомације сваке године. што државе ослободе!

Тако контролу над садашње стање се само наставља, и тако никад ниси близо целе слике истине.

[Митић]

Видим да је Немања Девић на свом профилу објавио део научног рада о Дероку који је написао заједно са Гораном Давидовићем и нашим уваженим чланом форума.

Чим је објавио, може да се пренесе:

"Занимљив осврт, те прилог за реконструкцију портрета Јована Дерока и значаја који је имао у раној фази развоја равногорске организације, даје капетан Миломир Коларевић: „Приликом једне вечере у селу Липову (Црна Гора) фебруара '943. г. повео се разговор између шефа британске мисије пуковника Бели-а и Драже. (...) Пук. Бели је говорио о томе како би и Дража, као савезник, требао да спреми једну јединицу за послератну окупацију Немачке (Тито још није избио на сцену у то време). На то је Дража одговорио: 'Ја по природи нисам осветољубив човек. Ако би до тога и дошло, ја бих имао само једног или двојицу од мојих људи за команданта те јединице који се не би светили Теутонцима и ако су они то заслужили, али ја не могу да престанем да мислим о једном идеалном човеку за тај положај, но он је, на моју велику жалост погинуо – а то је Јован Дерок.“

Равногорске командне структуре до краја су сачувале успомену на свог трагично настрадалог официра, указујући му у више наврата признања за ратне заслуге: указом Врховне команде ЈВуО у јуну 1942. постхумно је одликован орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, крајем 1943. једна летећа бригада Другог равногорског корпуса добила је име по њему, у пролеће 1944. уврштен је у списак палих старешина ЈВуО из Југославије које је недељом и празницима требало помињати на служби у црквама. И одликовање и место у поменику Јована Дерока налазило се непосредно уз име поручника Симе Узелца, његовог саборца који је три недеље раније погинуо у сукобима са Немцима код Краљева. Тиме је створен својеврстан ратни „двојац“, који је симболизовао паралелну борбу ЈВуО на два фронта: против окупатора и против комуниста.

Ипак, поред свега набројаног, посебно признање и присуство у народној традицији исказало се песмом о Дероку. Она је можда и највише допринела да се име Јована Дерока сачува у успомени и пронесе кроз српски свет: официри који су у исто време и на истом месту једнако храбро гинули, попут капетана Душана Лаушевића и Петра Дејановића, а које народна песма није опевала, просто су протоком времена ишчезнули из предања. Позната песма спевана у народу која помиње капетана Дерока носила је назив „Са Краљева“.

По једном од сведока, капетану Радославу Филиповићу, првобитни назив био је „С Камиџора жива ватра сева“, по сећању на најтеже борбе у овом теснацу код Краљева октобра 1941. Била је популарна и певала се међу војницима у пределу Западне Мораве већ крајем 1941. и почетком 1942. године. Будући да је нема у првим штампаним равногорским песмарицама, изгледа да је испрва била више локалног карактера. Проширила се у Србији тек у другој фази рата. Према најранијем запису, песмарици Чегарског корпуса ЈВуО из 1944, текст песме био је следећи:

Са Краљева жива ватра сева, да видимо ког јунака нема.
Нема Симе, нема нам Дерока, обадва су погинула момка.
Нашег Симу убили су Немци, пресекли га митраљески меци.
А Дерока храбра капетана мучки уби банда партизана.
Спавај Симо, наше мило дете, Дражини ће тебе да освете.
Спавај Симо, наш премили сине, тако Србин за слободу гине.

У односу на прву верзију, у каснијим препевима видљиве су одређене измене и додаци. Када је снимљена у српској емиграцији у Чикагу почетком 1950-их година, израз „јунаци“ и „Дражини“ замењен је са „четници“, што је требало да појача идеолошки набој и нагласи термин са којим се део присталица овог покрета (поготово у емиграцији) идентификовао. Јован Дерок је у овој интерпретацији опеван као „млади капетан“, а он и Сима Узелац окарактерисани су као „два Дражина најбоља момка“. Наслов је промењен и такође појачан у „Над Краљевом жива ватра сева“. Свака будућа верзија ове песме, што у емиграцији, што у Србији почетком 1990-их година, снимљена је на овај текст – и тако се песма пренела кроз више генерација.

Важно је нагласити да у опевавању погибије два јунака, Узелца и Дерока, на освету позива само Узелчева мати: настала у превирањима на самом почетку грађанског рата, песма је изгледа још увек носила одређену наду да ће доћи до измирења две стране. Мотив освете појавиће се и у песми о погибији Јована Бојовића, погинулог у борби са Немцима код Ратарске школе октобра 1941: „Код ратарских пустих њива, Бојовића реч је била: 'Освет'те ме браћо мила'.“ Ипак, комунистичка историја Дерока је сврстала у ред народних непријатеља, једнако као и оне припаднике ЈВуО који су им били осведочени противници. Сећање на његово јунаштво било је непожељно у било ком официјелном догађају или публикацији који би се дотакли краљевачког октобра 1941. године.

До одређене рехабилитације његовог лика дошло је крајем 1990-их и почетком 2000-их година, када је његова историјска улога другачије вреднована у научној литератури, те када је једна улица у Краљеву (на коју се, симболично, с једне стране надовезује улица Јована Бојовића, а с друге Димитрија Туцовића) понела Дероково име. Недавно је пак песма „Над Краљевом жива ватра сева“ изазвала један политички инцидент међу следбеницима наратива о партизанском покрету као једином носиоцу антифашистичког отпора у земљи 1941‒1944, што је показало важност истраживања контроверзних догађаја из 1941, али и реконструкције биографије Јована Дерока.

Др Немања Девић, Горан Давидовић, ма Дејан Ђерић,
„А ДЕРОКА МЛАДОГ КАПЕТАНА...“: СМРТ И ЛЕГЕНДА КАПЕТАНА ЈОВАНА ДЕРОКА'', Зборник радова Народног музеја, Чачак, бр. 51-52/2022, 179‒196.

Преузето са Фејсбук профила Немање Девића

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...0038569841