[Милослав Самарџић]

Па мислим да нико не доводи у питање да су Италијани помагали Србима у Херцеговини и Далмацији искључиво из своје користи, а не као пријатељи.

Мислим да ниси у праву. Погледај нпр. Први светски рат. Србија тражи Далмацију и већи део приморја за Југославију (тј. за Хрвате), 1914. године, у ситуацији када Силе Антанте нуде то исто приморје, тј. већи део, Италији, да би је придобиле за себе (а мањи део остављају ''за сигуран излаз Србије на море'').
Дакле, Србија се директно супротставља Италији (па и својим интересима), у ситуацији када то изгледа безнадежно, јер Србија није ни члан Сила Антанте ни велика сила.
Крајем 1915. у очајном стању стотине хиљада Срба стижу на Јадран. Обећање да јој помогну дале су раније Француска и Британија (да пошаљу трупе из Солуна до Ниша) и Русија (да спречи Бугаре да нападну с леђа Србију). Оне не испуњавају обећања, а Србија, верујући у та обећања, чак и не прави план повлачења преко Албаније. Зато се дакле повлачи уз огромне губитке и зато народ и војска у таквом стању стижу на море.
Једина велика сила која је тада имала интерес да српска војска нестане - а тиме и држава на неко време - била је Италија.
Па ипак, Италија самоиницијативно од краја децембра 1915. превози народ и војску у своју земљу, довлачи бродове болнице, храну, опрему, итд. То је била највећа хуманитарна мисија у историји света, до данас. Сличан је био подухват евакуација из Данкерка, али само по цифрама. Штавише, Италијани отварају фронт према Котору, одакле надиру Аустроугари. Око 3.000 Италијана гине да би спречили Аустроугаре да дотуку српску војску на обали мора. (Поређења ради, у Мојковачкој бици погинуло је 106 црногорских војника, што се редовно обележава - наравно и треба да се обележава, само наводим наш однос према једном и другом случају.)
Крајем јануара 1916, када је евакуација у Италију била поодмакла (па су дакле из Италије ти Срби пребачени на Крф), руски цар шаље познати ултиматум Британији и Француској... Па и после тог ултиматума Италијани су главни у превозу, само сада на Крф.
Елем, Италијани су се слично понели и 1941. С друге стране, и Британци су се слично понели и 1941.
Да ли су нам једни пријатељи, а други не?
Мислим да не треба размишљати у тим категоријама. Него просто, једни су такви и понашају се тако, други овако, трећи онако...

[Милослав Самарџић]

Теткићем не зовеш некога кога поштујеш, него некога кога (зло)употребљаваш за своју корист до бесвести.

Теткићем зовеш неко ко ти је теткић.
Наиме, италијанска краљица је била тетка црногорског принца Михаила и отуда је кренуо тај израз...

[Chicot]

Ја сам одувек мислио да тај надимак има пежоративно значење, онако дат из охолости - у смислу мекушци

А и Дража је говорио да ће њих потерати моткама кад дође време, да није потребно трошити муницију

[Романија]

Ви вјероватно знате боље од мене о тим злочинима Италијана, па не знам тачно што ме то питате. Остао ми је један примјер у сјећању, кад четници са брда гледају како се усташе приближавају српским збеговима а из даљине Италијани ударају минобацачима по сред народа. Нисам сигуран за вријеме, могуће да је било прије Милошевића и Старог брода, јер су ти четници били из неке Нешковићеве чете, а и не знам за други примјер да је било великих збегова Срба пред усташама, сем Козаре, тако да мора да је то прољеће 1942. А четници нису имали оружја или муниције да нападну. А сигуран сам да је много више било ових ствари по Херцеговини и Далмацији.

[мунгос]

Па мислим да нико не доводи у питање да су Италијани помагали Србима у Херцеговини и Далмацији искључиво из своје користи, а не као пријатељи.

Ето ја то доводим у питање.

Кад су Талијани помагали Србима на почетку, чинили су то из општељудски разлога. То је чинила талијанска војска, обични талијански човјек, мимо и противно званичној политици Рима (Мусолинија) о немјешању. Чинили су то из људски побуда.

Ако нијесу били пријатељи, нијесу сигурно били ни непријатељи Србима Далмације и Лике. А народу са којим су долазили у контакт током рата, остали су у сјећању као пријатељи. Ја знам на десетине примјера ђе су људе отимали буквално из јаме (Јадовно и Паг, како Самарџић већ рече).

Из прича старијега свијета, људи су причали о њима као о сусједима и пријатељима са личним именима: Ђулијано, Ђовани, Марко, Фабрицијо....

Давали су народу храну, љечили су га итд. а да за то нијесу имали никаквог разлога. Штавише, имали су милион и један разлог више да не помажу Србе због онога како су им се Срби љепо зајмили 1915-1918.

---

Ви вјероватно знате боље од мене о тим злочинима Италијана, па не знам тачно што ме то питате. Остао ми је један примјер у сјећању, кад четници са брда гледају како се усташе приближавају српским збеговима а из даљине Италијани ударају минобацачима по сред народа. Нисам сигуран за вријеме, могуће да је било прије Милошевића и Старог брода, јер су ти четници били из неке Нешковићеве чете, а и не знам за други примјер да је било великих збегова Срба пред усташама, сем Козаре, тако да мора да је то прољеће 1942. А четници нису имали оружја или муниције да нападну. А сигуран сам да је много више било ових ствари по Херцеговини и Далмацији.

Ово о чему ти причаш је бесмислица. Како би било да упиташ српски народ Далмације и Лике, какви су били Талијани?
Тј. дио народа који је имао са Талијанима највише контакта кроз историју, не само у ДСР него и вјековима прије???

Мислиш да су Талијани били глупи и да нијесу знали да је Дражин план да посље обрачуна са Њемцима обрачуна се са њима? Дакле ту опет долази до изражаја негативни и штетни утицај југо идеје (и по Талијане и по Србе). Па нијесу били луди да ојачају четнике толко да ови сутра њих нападну њиховим оружјем. Јеси ти икад био војник? Зашто Срби нијесу наоружали Бабине муслимане у овом задњем рату онолико колико су могли? Због тога што им нијесу вјеровали до краја, а многи су били час на једну, час на другу страну и доста оружја је завршило у рукама 5. корпуса.

Да ли је могло више и боље? Могло је. Али то је подразумјевало неколико ствари: одустајање од проклете антисрпске идеје "југославије", борба четника за свој српски интерес и налажење заједничког интереса са Талијанима. А тај интерес јест био ЗАЈЕДНИЧКИ. Данас након сто година несретне југо идеје, нема више ни Талијана ни Срба у Сјеверној Далмацији, хрвати су на исти начин истријебили и једне и друге. Али то вама одговара, велики Срби!

[Брада]

Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?

Наравно, купио, прочитао и још их имам.

Онда бих те замолио да нађеш мало времена и образложиш то, дакле зашто је историографија социјалистичке Југославиоје супериорнија од мојих књига?

Каква историјографија СФРЈ? Мени код вас смета што сте слабо, површно или никако описали Четнике у Крајини (мислим на Крајину у најширем могућем смислу, од Врбаса до мора) док је овај Хрват користећи ознашке и милицијске изворе дао један добар преглед и опис јединица и ситуацију Четника Лике од 1943-45. То што је написао по мени није класична "партизанштина" мислим прије свега на његов стил, није давао било какав суд о њима, него само подаци.
Ви сте често као аутор давали свој коментар и мишљење о стварима, што је ваше право ( а моје је да се сложим или не) али питање је дали се тако нешто треба и смије радити кад су у питању научни, у овом случају историјски радови.
Ви сте на ову област имали у књигама највећи осврт пратећи Баћовићев експед.Корпус, све остало се своди на спомињање, и код Дреновића и Ђујића и Сјеверније, тј. од 1944 код Јевђевића. То мени смета. Писали сте за Србе са простора Хрватске да су више Хрвати него Срби или да су Четници из Груже БОЉИ ЉУДИ од Ђуришићевих Четника из Црне Горе и Полимља, то има у Дражи бр.5.

[Громовник]

да су Четници из Груже БОЉИ ЉУДИ од Ђуришићевих Четника из Црне Горе и Полимља, то има у Дражи бр.5.

Па очигледно да јесу, ако нису бољи људи, онда бар су били бољи војници, слушали команде и то...

[Бенито]

Брада, може ли тачна фуснота за ово " бољи људи", да не претражујем целу књигу?

[Романија]

Нема шта да тражиш кад то није написао.

[Брада]

У опису догађаја приликом кретања по Босни 45-те,
а било је збјегова прије Козаре, 1941 у Славонији и Кордуну.

[Бенито]

Романија, знам да није написао, али ајде, можда нисам видео.
Да не давимо око тога, нека Милослав одговори за Крајишке четнике.

[Милослав Самарџић]

Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?

Наравно, купио, прочитао и још их имам.

Онда бих те замолио да нађеш мало времена и образложиш то, дакле зашто је историографија социјалистичке Југославиоје супериорнија од мојих књига?

Каква историјографија СФРЈ? Мени код вас смета што сте слабо, површно или никако описали Четнике у Крајини (мислим на Крајину у најширем могућем смислу, од Врбаса до мора) док је овај Хрват користећи ознашке и милицијске изворе дао један добар преглед и опис јединица и ситуацију Четника Лике од 1943-45. То што је написао по мени није класична "партизанштина" мислим прије свега на његов стил, није давао било какав суд о њима, него само подаци.
Ви сте често као аутор давали свој коментар и мишљење о стварима, што је ваше право ( а моје је да се сложим или не) али питање је дали се тако нешто треба и смије радити кад су у питању научни, у овом случају историјски радови.
Ви сте на ову област имали у књигама највећи осврт пратећи Баћовићев експед.Корпус, све остало се своди на спомињање, и код Дреновића и Ђујића и Сјеверније, тј. од 1944 код Јевђевића. То мени смета. Писали сте за Србе са простора Хрватске да су више Хрвати него Срби или да су Четници из Груже БОЉИ ЉУДИ од Ђуришићевих Четника из Црне Горе и Полимља, то има у Дражи бр.5.

Нисам написао то за Ђуришићеве и Гружане.
Историографија СФРЈ је у фуснотама оног рада, плус директно извори тајне полиције. Замисли да неко сад описује пољску Армију Крајова на основу неког извештаја пољске комунистичке тајне полиције? Другим речима, данас је уобичајено да се такви извори не користе, сем изузетно и уз поређење са другима. Ево нпр. тамо пише да је Жарко Вучинић био гестаповац а да су Немци убили капетана Маријана на пријаву неког официра четника из личних разлога. Дакле, чисте клевете, само да би се избегла и помисао да су четници били антиосовинска формација (у раду се третирају као немачка формација, тако на Википедији пише иначе и о војводи Ђуијићу). Узгред, ово је доказ да у оном раду има коментара и мишљења. Тврдим да их код мене нема много као што кажеш. Такође тврдим да у књигама Дража 5 има много о Крајини (у најширем смислу речи).

Ево гледам садржај.
Дража 1:
- Поглавље Крајина, стр. 91.
- Поглавље Војвода Бирчанин, 446.
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 2:
- Пет поглавља у глави 1 - ''Битка за Јадранско залеђе'', (11-29),
- Већи део главе 2 - ''Четници против `Бихаћке републике`'', (69-114),
- Већи део главе 3 - ''Операција `Вајс''', (121-139),
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 3:
- Поглавље ''ДЧД и капитулација Италије'', (52-54),
- Поглавље ''Злочини комуниста на Малом Лошињу'', (192-195),
- Почетне странице поглавља ''Расплет у западним српским крајевима'' (369-383)
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 4:
- Поглавље ''Легализација четника Лике и Динарске области'' (231-234).
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 5:
- Поглавље ''Повлачење ДЧД'' (365-374). Даље има детаљно о догађајима у Словенији. Крајина и Далмација доста се помињу и у главама о Хрватима и Словенцима у четницима.

Сем тога, у свакој књизи има и о партизанима у тим крајевима, негде веома детаљно.
Има и о хрватским злочинима, што у оном раду нема, као што нема ни о комунистичким злочинима. Та два велика злочина су основна за разумевање догађаја у тим крајевима, па нема говора о прелазној оцени за рад који их и не помиње.

[Милослав Самарџић]

Ви вјероватно знате боље од мене о тим злочинима Италијана, па не знам тачно што ме то питате. Остао ми је један примјер у сјећању, кад четници са брда гледају како се усташе приближавају српским збеговима а из даљине Италијани ударају минобацачима по сред народа. Нисам сигуран за вријеме, могуће да је било прије Милошевића и Старог брода, јер су ти четници били из неке Нешковићеве чете, а и не знам за други примјер да је било великих збегова Срба пред усташама, сем Козаре, тако да мора да је то прољеће 1942. А четници нису имали оружја или муниције да нападну. А сигуран сам да је много више било ових ствари по Херцеговини и Далмацији.

Питам те јер сам навео где се помињу у четничким изворима, а заиста се не помињу много. Ако мислиш на паљевине села означених као комунистичка, погледај оне слике измасакрираних Италијана. Није фер помињати једно без другог.
Одакле ти то да Италијани гађају збег на који иду усташе? Прилично сам сигуран да није био ни један такав случај, а камоли више.

[Милослав Самарџић]

Па мислим да нико не доводи у питање да су Италијани помагали Србима у Херцеговини и Далмацији искључиво из своје користи, а не као пријатељи.

Ето ја то доводим у питање.

Кад су Талијани помагали Србима на почетку, чинили су то из општељудски разлога. То је чинила талијанска војска, обични талијански човјек, мимо и противно званичној политици Рима (Мусолинија) о немјешању. Чинили су то из људски побуда.

Ако нијесу били пријатељи, нијесу сигурно били ни непријатељи Србима Далмације и Лике. А народу са којим су долазили у контакт током рата, остали су у сјећању као пријатељи. Ја знам на десетине примјера ђе су људе отимали буквално из јаме (Јадовно и Паг, како Самарџић већ рече).

Из прича старијега свијета, људи су причали о њима као о сусједима и пријатељима са личним именима: Ђулијано, Ђовани, Марко, Фабрицијо....

Давали су народу храну, љечили су га итд. а да за то нијесу имали никаквог разлога. Штавише, имали су милион и један разлог више да не помажу Србе због онога како су им се Срби љепо зајмили 1915-1918.

Потписујем.