(01-06-2024, 12:19 PM)Бенито Пише: Саудијски принц имао је идеју да је, после пада Берлинског зида, дошло време да се негде у Европи подигне велика џамија са универзитетом исламских студија и библиотеком. Направљена је конекција са Београдом.
Делегација саудијског принца, на највишем нивоу, дошла је у Београд. Милошевић их није примио "због неодложних обавеза", а у ствари зато што су били испод његовог "ранга". Међутим, телефонским путем је одобрио и идеју и рекао им, а што је чуло више људи, јер је био укључен инзерфон, да имају његову подршку, а да за усаглашавање детаља оду у Владу Србије, на први спрат, а "тамо ће вас чекати мој човек од поверења".
Цела делегација је отишла у Владу Србије и тамо их је дочекао"човек од поверења" или "десна рука", а то је био министар без портфеља Мирослав Мишковић. Један од тројице оснивача корпорације"Делта 3М". Остала двојица оснивача били су Милошевић и Милеуснић.
Мишковић је Саудијце примио срдачно и они су му саопштили своју идеју, са све архитектонским идејним пројектом. Србија и град Београд требало је само да обезбеде довољно велики плац и потребну инфраструктуру. Мишковић је одмах схватио да у обзир долази само Нови Београд, јер има довољно великих површина које су биле у државном или градском власништву и могли су да се укрупне у један гигантски плац, а све је било покривено водоводном, канализационом и струјном мрежом.
Генерално је договорена инвестиција од милијарду и по долара за изградњу највеће џамије у Европи, са универзитетом за исламске студије и библиотеком. Једино што је, уз ту инвестицију, Мишковић тражио да се инвестиција повећа и да се Саудијци обавежу да подигну још један аеродром, недалеко од Сурчина, са директним ауто-путем до џамије, како не би велики број муслиманских верника који би долазили из Европе, загушивали постојећи авио -саобраћај на аеродрому Сурчин (данас аеродром Никола Тесла).
Саудијци су се око свега сагласили, чак и показали нацрт предуговора о овој инвестицији, али су нагласили да не могу да га и потпишу док документ не прође на свим органима Арапске лиге. Али, то је била само формалност.
Међутим, истог оног дана када су Рамиз Делалић звани Ћело, и његови другари, убили Тодора Гардовића, који је носио црквену заставу на свадби свог синовца на свадби у Сарајеву, дошло је до позива из више арапских земаља који су отказали своју сагласност за инвестицију Саудијаца.
Тако је пропала највећа инвестиција режима Слободана Милошевића за 1992. годину, односно изградња највеће европске џамије у Београду, у вредности од 1,2 милијарде долара.
Мало сам истраживао око овог случаја, јер се заиста ради о (за мене барем) скандалозном сазнању.
Цела игра била је шира.
После Првог Заливског рата, 1990. године, када је САД напала на Ирак због тога што је Садам Хусеин пре тога заузео нафтна поља у Кувајту, дошло је до овог великог "бизниса". Наиме, Саудијска Арабија је видела, вероватно по савету ЦИА, да је Ирак и његова војска, која је прошла кроз Заливски рат прилично неоштећена, највећа претња нафтном бизнису у Заливу. Посебна тема била је авијација ирачке војске, чији су авиони сачувани. А углавном су били сачувани због четири подземна аеродрома, које је градио СДПР, уз помоћ Енергопројекта из Београда.
Јасно је било да је СДПР технологију изградње подземних аеродрома добио од совјетске војске, и имплементирао је у појединим државама тзв несврстаних.
Зато је ЦИА гурнула Саудијце да пробају да преко Југославије дођу до начина изградње Садамових аеродрома. Другим речима, Саудијци су понудили Милошевићу да се граде подземни аеродроми за војску Саудијске Арабије.
Вредност посла била је 4,5 милијарди долара. Уз то Саудијци су захтевали да се гради највећа џамија у Европи са библиотеком, а Милошевић, односно Мишковић нису имали ништа против, под условом да се сагради још један аеродром поред постојећег у Сурчину. Укупна вредност посла била је 5,6 милијарди долара.
Цео посао је пропао због Арапске лиге, која није дала сагласност због почетка рата у Босни.
Једном речју, Милошевић је од почетка био играч ЦИА који није имао ништа против да од Срба направи народ православаца и муслимана, што би имало катастрофалне последице и поништило до краја сву борбу Срба за ослобођење и уједињење између 1804 и 1945. године.
Данас се тај човек слави као највећи српски родољуб и жртва америчког "империјализма". Да идеја о изградњи највеће џамије у Европи није замрла, и поред тешког рата у Босни, и поред Косова, и поред давне смрти Слободана Милошевића, показује и изградња "Београда на води", који се зида у коалицији наследника саудијских принчева и наследника Слободана Милошевића.
