[пек.]

Читам ону књигу о Милошу Обреновићу о којој сте причали а Митић је поставио и видим да много тога не знам. Мислим да никад нико није помињао да је Мустафа паша Бушатлија давао Милошу Видин Софију а да је исто то предлагао Каподистрија. Питање ко је први рекао да је граница између Србије и Бугарске на Тимоку?

[Милослав Самарџић]

Да ли је познато да је постојао неки случај да је нека власт у Србији, у протеклих 220 година, хтела да забрани да се српској деци даје неко српско име?

Име Дража је озбиљан кандидат после 1945..

[Бенито]

У ужој Србији то је било неписано правило. Ако је неко код матичара дошао и тражио да му син добије име Дража, аутоматски је матичар то одбацивао. Ако би тај инсистирао, мешао би се прво неко из комитета, а у крајњем случају и народна милиција.
Али, у међунационалним срединама, где су рецимо Мађари били матичари, они на то нису обраћали пажњу. Имам један случај где се човек зове Дража и тако му пише у личној карти, али је рођен у Ади. Мађар није ни приметио никакав проблем кад је уписивао детету име, јер су матичари имали интерну забрану да се детету да име Адолф или Хитлер, или Стаљин, и слично. По томе знам да име Дража није било званично забрањено, а вероватно није било ни предлога. То су ове наше комуњаре који су добили посао матичара, а да ни сами нису знали зашто, желели да се увуку партијцима изнад себе.... Уосталом, Дража и није име него надимак од имена Драгољуб, које наравно није било забрањено.
Није то тачан одговор.
Постојао је један предлог за једно име.
Које конкретно?

[luka.luke]

Дражена (од којег надимак Дража, Draže) има колико хоћеш и код Срба и код Хрвата.
Интересантно је да неко одмах након рата дао дјетету име Адолф (Дадо Топић) и то у вријеме када популаризам страних имена још није био завладао.
Које усташе?

[Бенито]

Да ли је познато да је постојао неки случај да је нека власт у Србији, у протеклих 220 година, хтела да забрани да се српској деци даје неко српско име?

Изгледа да је ово много тешко питање, а нисте ни свесни да је вам је одговор на врх језика. И у срцу.

[luka.luke]

Србољуб

[Бенито]

Не. Инсистирате на неком антисрпском дискурсу, а није то у питању. Ево, да олакшам - ради се о имену које данас не постоји као име.

[luka.luke]

Па онда = "Тито"

[Бенито]

Да ли је познато да је постојао неки случај да је нека власт у Србији, у протеклих 220 година, хтела да забрани да се српској деци даје неко српско име?

То је име - Вучић!

[Бенито]

Кнез Милош Обреновић вратио се у Србију, на кнежевски престо, у јануару 1859. године. На истом месту са кога је отишао двадесет година раније, приспео је сада бродић који је преко Саве превезао новог-старог кнеза. Тада, пре 20 година, док је одлазио, кнез Милош и сви присутни, могли су да чују гласно смејање и ликовање Томе Вучића Перишића, некадашњег његовог најважнијег пријатеља и саборца у смиривању разних буна против његове аутократске власти, а тада човека који је дигао војску и протерао га из Србије. Практично, јединог човека који је био већи демагог у сељачкој српској маси од самог кнеза Милоша. И то не само у њиховој политичкој генерацији, него уопште у српској историји. 
Времена су се променила. Вучић је био један од тројице уставобранитеља, уз Аврама Петронијевића најутицајнији политичар у Србији. У међувремену, и сам је био прогањан, али се брзо враћао у Србију, дочекиван попут ослободиоца. Већ више од десет година и сам је живео у Београду. Кућа му је била подно београдске тврђаве.
Кнез Милош је знао где је кућа Вучићева и да мора поред ње проћи од пристаништа према вароши, где га је чекао народ. И распитивао се добро, још пре доласка поласка да ли Вучић нешто спрема. Зато је његова кочија била окружена правом војском наоружане страже, данас би рекли телохранитеља. 
Вучић је, још кад је сазнао да је Светоандрејска скупштина извикала Милоша за новог кнеза, отпустио све своје момке, а затим и послугу. У кући је данима боравио сасвим сам. Ни светла није увече палио. Сви су знали да је ту, али нико није знао шта  спрема.
Испоставило се да није спремао ништа. Ни кад је кнез дошао није излазио из куће. Кнез је дане изгубио покушавајући да сазна било шта о Вучићевим плановима. И успео је да сазна да је Вучић тражио заштиту од турског паше из тврђаве и да му је овај то обећање дао. Тада је Милош сковао план.
Потурили су Вучићу фалсификовано писмо, наводно од паше, да га тражи да дође у тврђаву. Вучић је насео и изашао из куће. Пресрели су га Милошеви момци и отели на сред улице. Пребачен је у затвор, али пошто није било оптужбе, одмах у затворску болницу. Средином јула 1859. године, Вучића су отровали Милошеви људи и он је умро. Више дипломатија је устало против Милоша због овога, али Милош је успео, уз једвите јаде да се одбрани од оптужби да је отровао Вучића.
После Вучићеве смрти, кнез Милош је желео да забрани да се деци даје име Вучић. Његово најближе окружење га је сетовало да би то било исувише очигледно, па су смислили да се Србима забрањује да дају имена Србима по највећим издајницима у српској историји. Тако су на списак додата имена Вукашин и Вук. (Тада се још није знало да краљ Вукашин није убио Уроша нејаког, нити да Вук Бранковић није издао на Косову)
Срећом, наишао је кнез Михаило пре појаве министара и једва убедио оца да то не чини. Тако да се то никада није десило, али било је на корак од те акције.

[Митић]

Читам ону књигу о Милошу Обреновићу о којој сте причали а Митић је поставио и видим да много тога не знам. Мислим да никад нико није помињао да је Мустафа паша Бушатлија давао Милошу Видин Софију а да је исто то предлагао Каподистрија. Питање ко је први рекао да је граница између Србије и Бугарске на Тимоку?

Може ли одговор на ово питање?

Јован Ристић ми паде на памет као одговор, али нисам сигуран.

[пек.]

Вук Караџић у Даници.

[Бенито]

Кнез Милош Обреновић вратио се у Србију, на кнежевски престо, у јануару 1859. године. На истом месту са кога је отишао двадесет година раније, приспео је сада бродић који је преко Саве превезао новог-старог кнеза. Тада, пре 20 година, док је одлазио, кнез Милош и сви присутни, могли су да чују гласно смејање и ликовање Томе Вучића Перишића, некадашњег његовог најважнијег пријатеља и саборца у смиривању разних буна против његове аутократске власти, а тада човека који је дигао војску и протерао га из Србије. Практично, јединог човека који је био већи демагог у сељачкој српској маси од самог кнеза Милоша. И то не само у њиховој политичкој генерацији, него уопште у српској историји. 
Времена су се променила. Вучић је био један од тројице уставобранитеља, уз Аврама Петронијевића најутицајнији политичар у Србији. У међувремену, и сам је био прогањан, али се брзо враћао у Србију, дочекиван попут ослободиоца. Већ више од десет година и сам је живео у Београду. Кућа му је била подно београдске тврђаве.
Кнез Милош је знао где је кућа Вучићева и да мора поред ње проћи од пристаништа према вароши, где га је чекао народ. И распитивао се добро, још пре доласка поласка да ли Вучић нешто спрема. Зато је његова кочија била окружена правом војском наоружане страже, данас би рекли телохранитеља. 
Вучић је, још кад је сазнао да је Светоандрејска скупштина извикала Милоша за новог кнеза, отпустио све своје момке, а затим и послугу. У кући је данима боравио сасвим сам. Ни светла није увече палио. Сви су знали да је ту, али нико није знао шта  спрема.
Испоставило се да није спремао ништа. Ни кад је кнез дошао није излазио из куће. Кнез је дане изгубио покушавајући да сазна било шта о Вучићевим плановима. И успео је да сазна да је Вучић тражио заштиту од турског паше из тврђаве и да му је овај то обећање дао. Тада је Милош сковао план.
Потурили су Вучићу фалсификовано писмо, наводно од паше, да га тражи да дође у тврђаву. Вучић је насео и изашао из куће. Пресрели су га Милошеви момци и отели на сред улице. Пребачен је у затвор, али пошто није било оптужбе, одмах у затворску болницу. Средином јула 1859. године, Вучића су отровали Милошеви људи и он је умро. Више дипломатија је устало против Милоша због овога, али Милош је успео, уз једвите јаде да се одбрани од оптужби да је отровао Вучића.
После Вучићеве смрти, кнез Милош је желео да забрани да се деци даје име Вучић. Његово најближе окружење га је сетовало да би то било исувише очигледно, па су смислили да се Србима забрањује да дају имена Србима по највећим издајницима у српској историји. Тако су на списак додата имена Вукашин и Вук. (Тада се још није знало да краљ Вукашин није убио Уроша нејаког, нити да Вук Бранковић није издао на Косову)
Срећом, наишао је кнез Михаило пре појаве министара и једва убедио оца да то не чини. Тако да се то никада није десило, али било је на корак од те акције.

Друго питање из трилинга:
Код шире јавности, па чак и код интелектуалаца у нас, често се српски владари и политичари деле на русофиле и германофиле, доцније франкофиле и англофиле. 
Да ли је у модерној српској историји постојала важна политичка особа који је гајио идеју наслона на неку другу страну, а да је оставио важан траг у своје време на положај и државну политику Србије?

[Monarhist]

Да је Дража био политичар (мада је био министар) можда би водио донекле политику наклоњену Америци.
Према томе, рекао бих да се код неких од председника Краљевске владе у Лондону, можда Пурића, могу пронаћи црте американофилства.