Самарџићу, питао сам те одакле је онај цитат Слободана Јовановића, из простог разлога што сам ја тај цитат поставио пре годину, или две, на некој теми. То је давно било, па ако ме сећање не вара, ти си тада тврдио да најновија сазнања, проистекла из ишчитавања разних архива, вуку на то да су Американци били главни, или барем "најглавнији" у стварању Југославије. Јесам ли добро запамтио?
Елем, тај Јовановићев цитат јесте из оне књиге коју си навео. Прецизније, из великог есеја о Пашићу, поглавље "Пашић и Југославија".
Питање стварања Југославије јесте изузетно комплексно питање. Кад смо већ код Јовановића, треба ишчитати велики број његових списа да би се извео закључак о његовом ставу. На пример, он у том есеју о Пашићу наставља питањем - да ли је требало заузети српске територије и ударити плот? Без икакве Југославије. Као Данунцио што је урадио са Фиуме? Илити са Ријеком, што би рекли наши сељаци.
Нови коментатор Небојша је лепо навео улогу Самосталаца Љубе Давидовића. Они су од почетка до краја терали са југословенством. Све док се Демократска странка није угасила после 1945... А и дан данас су ми сумњиви.
По мом скромном мишљењу
, Југославију су створили велики центри моћи негде на Западу, на пример, географски гледано - Енглеска. И Срби, као победници у силовитом налету, то су прихватили. Дакле, кооперација.
Зашто је мени историја интересантна? Зато што на основу ње можемо да схватимо садашњост, а можемо, богами, и да предвидимо будућност.
Из ове перспективе, 2017. година је, Југославија је била потпуни промашај. Како при оснивању, тако и током функционисања.
Где су се јављали кључни проблеми?
Имали смо Србију, која је била Пијемонт. Мислим на Србију пре 1912. Она се ослобађала од Турака 100 година. И за тих 100 година је осим слободе успела да створи и систем. Тај систем се заснивао на парламентарној демократији, уставној монархији и аграрној реформи. Ту је завладао западноевропски политички образац. Дакле, био је сличан енглеском, француском и белгијском обрасцу. Аграрном реформом, још под Милошем, укинут је феудализам. Буржоазија је почела да се буди. Српска нација је била свој на своме. У држави су живели православни Срби.
Ослобођењем Рашке, Космета и Македоније проширена је територија. У тим областима владао је и даље турски феудални систем. Будући да је вековима вршен геноцид над Србима, на тим просторима Немањиног и Душановог царства живело је неколико нација (или народа). То је трајало годину, две, па је избио нови рат и нова велика кланица. После рата, Србији су припојени делови који су робовали под Аустроугарском. И друга српска држава - Црна Гора, обашка. У земљама бивше Аустроугарске није извршена аграрна реформа. Дакле, био је феудализам. Тамо је владао средњоевропски политички образац. Монарх је постављао свог председника владе, без неких озбиљнијих парламентарних избора. Живели су, поред православаца, и неки људи који су били католици и муслимани. То је био свеопшти хаос.
Када је већ учињена штета, и направљена заједничка држава Југославија, чињене су грешка за грешком. Хрвати су се понашали као "тројански коњ". Били су одани Ватикану, а њихова Хрватска сељачка странка није била странка већ народни покрет. Као наши радикали под краљем Миланом. Дакле, били су фанатици. Видовдански устав је већ први озбиљни проблем. Изгласан је без Хрвата. Прибићевић је био шизофрен, одвојио се од Давидовића, а после се посвађао и са краљем Александром. Парламентарни систем није могао да функционише. Онда на ред долази још једна грешка - шестојануарска диктатура. Српске странке су већим делом разбијене и ослабљене. То је ишло на руку Хрватима. И комунистима, који су били у илегали већ скоро читаву деценију. Срби су хтели да буду Југословени и демократе, а Хрвати су желели да буду само Хрвати. Онда је направљена бановина Хрватска. Али, истовремено није направљена и бановина Србија. Пре тога су Стојадиновића смакли, а после су га држали на оном егзотичном острву.
Избегличке владе су функционисале на сличним принципима. Хрватски министри су били Хрвати. А српски министри су били како који. Радикали и Земљорадници су били Срби, Демократе Југословени, а Самосталци интегрални Југословени. А у НДХ сваког дана масовни покољи.
Након тога, на власт долази Тито. Али то је већ нека друга и дуга прича.
Шта смо могли да пробамо? Да као Данунцио упаднемо и ударимо плот. И да у наредних 100 година интегришемо све Србе и српске територије у јединствени систем уставне монархије, парламентарне демократије, аграрне реформе и православља.
Да ли смо нешто научили из историје? Ако јесмо, да ли та знања можемо да применимо у реалном времену?
Сада постоји 5 одвојених српских држава. Таксативно: Србија, Косово, Црна Гора, Република Српска и Македонија. У будућности ће сигурно доћи до неких интеграција. Срби морају добро да размисле које ће интеграције имати смисла. И колико ће трајати.
