[Бенито]

Ма, како да не...

[Chicot]

Benito, 
Odgovorio sam RežiseruStarom na netačnu tvrdnju da je većina Srba ostala u zavetrini rata.

To je teza Petranovića, doduše ograničena na Srbiju (knjiga Srbija u DSR) da je većina bila i ostala do kraja indiferentna prema ratu i da se nije priklanjala ni jednoj opciji, već gledala samo kako da opstane, pri čemu se naglašava netrpeljivost izmedju varošana i seljana.

Ja se ne slažem sa tim i smatram da je ta teza veoma klimava.

Колико је та теза озбиљна види се овде:

https://www.pogledi.rs/forum/thread-3823.html

Taman si me podsetio da iščitam ponovo
Odlična tema, super si sve ono prikupio na jednom mestu.

[Милослав Самарџић]

Ма, како да не...

Па ти рече да и они имају ИСИС...

[Chicot]

[Николај]

Benito, 
Odgovorio sam RežiseruStarom na netačnu tvrdnju da je većina Srba ostala u zavetrini rata.

To je teza Petranovića, doduše ograničena na Srbiju (knjiga Srbija u DSR) da je većina bila i ostala do kraja indiferentna prema ratu i da se nije priklanjala ni jednoj opciji, već gledala samo kako da opstane, pri čemu se naglašava netrpeljivost izmedju varošana i seljana.

Ja se ne slažem sa tim i smatram da je ta teza veoma klimava.

Колико је та теза озбиљна види се овде:

https://www.pogledi.rs/forum/thread-3823.html

Taman si me podsetio da iščitam ponovo
Odlična tema, super si sve ono prikupio na jednom mestu.

С тим што А. Стаматовић греши, то сам накнадно сазнао. Овај извештај Карла Крауса у ствари је извештај београдског обавештајца Миодрага Инђића, предратног новинара "Времена" и "Правде", који је за свој псеудоним узео име овог мајора Гестапоа.

[РежисерСтари]

Огромна већина Срба није припадала ни Јвуо,ни комунистима ни Збору.Седели су кући,гледали да глава остане на раменима,не учествујући у било каквим деловањима ова три покрета.Напротив,грађананска класа по градовима,махом је негативно мислила о њима,а ни село није заостајало.
Крећете,од погрешне премисе,да су СВИ учествовали,да су СВИ деловали,да су СВИ били инволвирани којекуда.Лаж,већина није хтала,ни смела,ни желела да се петља!!

Naravno, ako misliš na učestvovanje u smislu borbi, onda verovatno nisu. Većinu Srba su činile žene, babe, deca, ljudi u godinama ili godinama nedoraslim za aktivnu vojnu službu kao što je to bila većina Hrvata, Slovenaca, Muslimana
Pritom, 200.000 vojnosposobnih muškaraca Srba je bilo u zarobljeništvu. 

Srbi van granica Nedićeve Srbije su, nažalost, u većini hteli ne hteli bili aktivni učesnici u ratu, na ovaj ili onaj način. 

A unutar nje, gde je bilo jezgro i JV, mnogo regruta je prošlo period obuke ili aktivne službe na odredjeno vreme. Ovo što objašnjava Benito, samo manji broj pripadnika je bio aktivan u odredjenom trenutku, pa se ljudstvo smenjivalo, jer je to bila optimalna strategija u gerilskim uslovima kakvi su vladali u tom području. 
Za razliku od komunista koji su kupili sve koji su im se našli na putu. Osim Hrvata i Muslimana, njih su čuvali za kasnije  

Meni se zamera što me Djuretić "zbunjuje" svojim tvrdnjama, a ovde se vadi teška artiljerija u vidu Petranovićevih najklimavijih teza
Da, ovo je Petranovićeva teza i to jedna od pogrešnijih.


Разуме се да мислим на Србију.Наравно,да немаш избор ако живиш у Херцеговачком кршу,и бану ти усташе на врата.Твој избор је јвуо,ређе партизани,или си и ти и твоји мртви.У Србији је постојао ИЗБОР.И избор највећег броја људи,посебно по градовима,било је гледање свог посла,и колико је могуће бежање од било каквог инволвирања у сукобе.Ово је мислим кристално јасно,непобитно,логично,чак и са становишта људске психе сасвим нормално.Посебно након кравих репресалија,и спознаје да ће рат трајати дуже.

[РежисерСтари]

Benito, 
Odgovorio sam RežiseruStarom na netačnu tvrdnju da je većina Srba ostala u zavetrini rata.

To je teza Petranovića, doduše ograničena na Srbiju (knjiga Srbija u DSR) da je većina bila i ostala do kraja indiferentna prema ratu i da se nije priklanjala ni jednoj opciji, već gledala samo kako da opstane, pri čemu se naglašava netrpeljivost izmedju varošana i seljana.

Ja se ne slažem sa tim i smatram da je ta teza veoma klimava.


У Србији ова тврдња није нетачна.Још једном ћу поновити,а не видех никог да изнесе нешто супротно,већина људи у Србији гледала је како да прегура све ратне напоре,да остане ван бојног и сваког другог поља,да економски преживи и сачува живу главу.Ово посебно након туробне и крваве 1941.

  Босна,НДХ и неки други простори нису пружали ову могућност,већ хтели не хтели људи су били приморани да узму учешће у ратним сукобима.

[РежисерСтари]

Benito, 
Odgovorio sam RežiseruStarom na netačnu tvrdnju da je većina Srba ostala u zavetrini rata.

To je teza Petranovića, doduše ograničena na Srbiju (knjiga Srbija u DSR) da je većina bila i ostala do kraja indiferentna prema ratu i da se nije priklanjala ni jednoj opciji, već gledala samo kako da opstane, pri čemu se naglašava netrpeljivost izmedju varošana i seljana.

Ja se ne slažem sa tim i smatram da je ta teza veoma klimava.

Колико је та теза озбиљна види се овде:

https://www.pogledi.rs/forum/thread-3823.html


Ово ништа не објашњава,сем да је Дража био популаран,то ваљда сви овде знамо.Једно су осећања народа,људи,тог доба,њихове симпатије и емоције за Равногорски покрет друго је конкретно деловање.

[РежисерСтари]

Да не помињем поређења несретног Краља Петра који није имао моћ ни над доконим министрима,који нису имали никакв утицај на догађаје,са једне и једног Путина који одлучује ко је зимус жив а ко мртав са друге стране.

[РежисерСтари]

Пример 1- отишли су после пар дана.
Пример 2- написао сам да су боље стојећи често ишли код Недића, или чак још више у колаборацију, тако да ово само потврђује.
Не знам како Ти није јасно да Дража ни по закону, ни по логици гериле није укључивао масе народа у неке велике војне акције, јер би тиме само трошио његову материјалну базу која је била неопходно да се очува зарад статуса гериле коју је водио.
Управо ове депеше о расположењу народа, где се официри жале на народ који је неактиван преовлађују међу депешама, али Ти овде не наводиш одговоре ВК или Чиче лично, где они упозоравају официре да не траже оправдања за своје неделовање и нерад.
Већина народа је била опредељена за четнике, али "страх човеку каља образ често". Људи су се плашили највише због деце, али и због тешко стечене имовине, а неки су и рођени као страшљивци. То је све нормално.
Али, то ни случајно није било као данас. Данас, односно претходних близу пола века, српски народ је васпитаван у недићевској идеологији, и он је то потпуно усвојио. Зато Србин више воли швапски Ауди- Волксваген него брата рођеног.

1.Ово је почетак масовног дезертерства у Јвуо,који има размере епидемије у 1944,а исте године у јесен кулминира.Значи,опет иста песма,кад се укључе масе у покрет,масе издају,преокрену ћурак,нису спремне на терет рата,на жртву,мењају страну..Просто,село је тако резоновало посебно од 1943.а град од самог старта.    
 Ко ми изађе из чаршије на моју територију ако га ухватим,биће убијен.Са чаршијом се не може радити.Кад су моји људи похватани и одведени у Краљево,цела шаршија се весели.
авии ча.24-3-12
Ево ово није ни елитни Београд,већ реалан пресек стања у провинцији 1943.и 1944.Већина није хтела ни једне ни друге ни треће,већ је гледала само како да глава остане на рамену.
Још је горе,што Чича наређује другачије,али нижи подређени нису у стању да споведу његове одлуке чак ни силом.НАРОД НЕЋЕ У БОРБУ!!
 Мештани су моје изгинуле војнике,скидали до голе коѕе,и такве остављали....
Авии,ча.7-4-34
Стање код народа не ваља,народ НЕ СЛУША НИЧИЈА НАРЕЂЕЊА!!
Раковић.

Просто,тако је било.

Није било тако. Не доказујеш ништа са тако мало депеша. Треба да прочиташ све сачуване, 70.000 депеша. Неки смо то прочитали, а неки нисте.


Поштујем,али мислим другачије.

[Chicot]

Огромна већина Срба није припадала ни Јвуо,ни комунистима ни Збору.Седели су кући,гледали да глава остане на раменима,не учествујући у било каквим деловањима ова три покрета.Напротив,грађананска класа по градовима,махом је негативно мислила о њима,а ни село није заостајало.
Крећете,од погрешне премисе,да су СВИ учествовали,да су СВИ деловали,да су СВИ били инволвирани којекуда.Лаж,већина није хтала,ни смела,ни желела да се петља!!

Naravno, ako misliš na učestvovanje u smislu borbi, onda verovatno nisu. Većinu Srba su činile žene, babe, deca, ljudi u godinama ili godinama nedoraslim za aktivnu vojnu službu kao što je to bila većina Hrvata, Slovenaca, Muslimana
Pritom, 200.000 vojnosposobnih muškaraca Srba je bilo u zarobljeništvu. 

Srbi van granica Nedićeve Srbije su, nažalost, u većini hteli ne hteli bili aktivni učesnici u ratu, na ovaj ili onaj način. 

A unutar nje, gde je bilo jezgro i JV, mnogo regruta je prošlo period obuke ili aktivne službe na odredjeno vreme. Ovo što objašnjava Benito, samo manji broj pripadnika je bio aktivan u odredjenom trenutku, pa se ljudstvo smenjivalo, jer je to bila optimalna strategija u gerilskim uslovima kakvi su vladali u tom području. 
Za razliku od komunista koji su kupili sve koji su im se našli na putu. Osim Hrvata i Muslimana, njih su čuvali za kasnije  

Meni se zamera što me Djuretić "zbunjuje" svojim tvrdnjama, a ovde se vadi teška artiljerija u vidu Petranovićevih najklimavijih teza
Da, ovo je Petranovićeva teza i to jedna od pogrešnijih.


Разуме се да мислим на Србију.Наравно,да немаш избор ако живиш у Херцеговачком кршу,и бану ти усташе на врата.Твој избор је јвуо,ређе партизани,или си и ти и твоји мртви.У Србији је постојао ИЗБОР.И избор највећег броја људи,посебно по градовима,било је гледање свог посла,и колико је могуће бежање од било каквог инволвирања у сукобе.Ово је мислим кристално јасно,непобитно,логично,чак и са становишта људске психе сасвим нормално.Посебно након кравих репресалија,и спознаје да ће рат трајати дуже.

Režiser, 
To što ti misliš da je normalno da se dešava i logično, ne znači da je uistinu bilo tako. 
I kako to misliš da je bilo izbora? 
Dodje četnička jedinica i kaže, po zakonu KJ koja je u ratu morate pristupiti jedinicama ili kazna. Neke mobilišu odmah neki udju na spiskove pa budu zvani po potrebi.

Čitao sam u nekom naučnom radu da su i Nedićevci to praktikovali, u manjem obimu i redje, i na manjoj teritoriji.

Dakle, iluzija je da si u Srbiji imao izbor da ako ti se ne učeatvuje u ratu - ne učestvuješ. Ne kažem da nije bilo izuzetaka koji su spletom okolnosti izbegli da učestvuju u ratu ali to nije bilo pravilo. 

Uostalom, nije to nova ni tvoja pretpostavka. Kao što rekoh, to je Petranović lansirao.

Ovo što kažeš:
Ово ништа не објашњава,сем да је Дража био популаран,то ваљда сви овде знамо.Једно су осећања народа,људи,тог доба,њихове симпатије и емоције за Равногорски покрет друго је конкретно деловање.

U dokumentima koja su citirana na linkovanoj temi se pominju Sledbenici DM, ustanak Dm koji će biti potpomognut od pretežnog dela stanovništva itd.. Šta znači konkretno fraza da je vojno politički lider popularan? Valjda to znači da se ideje i ciljevi njega i njegovih sledbenika poklapaju, da imaju istu motivaciju da preduzimaju približno iste aktivnosti i na kraju da ti sledbenici ispunjavaju odredjene zadatke koje pred njih postavi taj popularni vodja

[Бенито]

Да не помињем поређења несретног Краља Петра који није имао моћ ни над доконим министрима,који нису имали никакв утицај на догађаје,са једне и једног Путина који одлучује ко је зимус жив а ко мртав са друге стране.

Нисам поредио краља Петра Другог са Путином, него са Башаром ел Асадом.
И то чак не њих двојицу, него ситуације у којима су се нашле државе на чијем челу су се налазили. ( Асад се и данас налази на челу Сирије)

[Шумадинац]

Проблем "поделе" је веома дегутантан. Народ, као и војску, треба посматрати кроз призму Цркве. У Цркви није било "подела" већ раскола. Тако је и са нашим народом, нарочито током 2. Св. рата. Дакле, није било "подела" већ раскол, тј. одвајање (издаја) одређене групе људи (партизани и љотићевци) од свог идентитета (српства, јунаштва, Светосавља, војске, краља, монархије и отаџбине). Из ове инстанце је немогуће говорити о "поделама" у српском народу, о "братоубилачком рату" а понајмање о некаквом "помирењу" и "јединству" (С ким? С чим?).

[Шумадинац]

Цитат:
"Према томе, узрок комунистичких злочина нема везе ни са чим из српске историје, већ искључиво са том идеологијом. То није био ”међусобан обрачун” Срба против Срба, већ злочин одрођених Срба. Следствено, у Другом светском рату није било ”поделе Срба”, што је омиљена теза историчара Института, већ отпадништва једног дела народа од матице. Реч ”подела” у српском језику макар приближмо имплицира однос ”пола-пола”. Примарна документа, како српска тако и окупаторска, казују да комунисти нису били ни близу половини. Њихових присталица било је међу Србима приближно 2,5 посто. Друга тема су присилна мобилизација на крају рата и потоња масовна индоктринација становништва комунизмом.

Зато отпада још једна теза историчара Института за савремену историју: потреба за ”националним помирењем”? Кога са ким? Изгледа да они желе да се цели наш народ помири са следбеницима комунистичке идеологије, што је апсурдно. Ако би се спровео један такав политички чин, он би значио не само задржавање имовине и повластица стечених у тоталитарном систему, већ и неговање комунистичке идеологије. Обратно, циљ сваког друштва требало би да буде искорењивање тоталитаризма.

Уравниловка која прати ове ненаучне тезе, боље рећи политичке пароле, најчешће се види кроз став ”сви су били исти”. Пре двадесетак година, историчари Института за савремену историју су писали: ”Ни партизани нису много заостајали у злочинима”. Нису заостајали за четницима, тј. тада су тврдили да су четници били већи злочинци од партизана.

Данас, њима је јасно да би их јавност исмејала на једну овакву констатацију. Зато су се повукли на још једну линију одбране комунизма, покушавајући да по овом питању изједначе партизане и четнике.

Међутим, нема изједначавања, нису сви били исти. Треба рећи прецизно ко је какав био и шта је радио, при томе остављајући политику политичарима.

Политичка је и теза којом историчари Института за савремену историју карактеришу покушаје четника да одбране Србе од комунизма: ”братоубилачки рат”.

Ту тезу, односно паролу, измислио је Троцки у борби против царске Русије. Циљ пароле је убедити непријатеља да је брат и на тај начин га паралисати, како би се лакше ликвидирао. Комунисти у Југославији користили су једно време, на почетку рата, ову паролу против четника, али су је брзо одбацили, јер се показала као неефикасна. Разуме се, ни у ком облику је нису употребљавали у сопственим редовима. Напротив, своје припаднике су наводили и на ликвидације чланова сопствених фамилија, укључујући и браћу.

Данас је, захваљујући Институту за савремену историју, као и појединим политичким партијама, парола ”братоубилачки рат” веома распрострањена у Србији. Већина је прихвата у наивности, али, без обзира на то, она једнако делује: паралише другу страну. У наше време, то паралисање омета разумевање догађаја из Другог светског рата, у корист очувања комунистичке пропаганде, односно, у крајњем, њихове идеологије."