Поруке: 14,443
Теме: 346
Придружен: Feb 2015
Углед:
877
Највећа грешка је и тзв. "обједињавање свих националистичких снага" 1945. године. Дакле, обједињавање Ђујићевих и других махом прекодринских четника са љотићевцима. Отуда и Ђујићева симпатија према Недићу, а вероватно и према Љотићу. Донекле њих и могу да разумем, јер тамо на њиховом терену нису имали љотићевце.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
(Последња измена: 21-11-2022, 06:19 PM од
Шумадинац.)
Поруке: 1,173
Теме: 7
Придружен: Feb 2019
Углед:
250
Због тога „обједињавања“ је владика Николај и служио опело Љотићу.
Поруке: 17,003
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,870
Не знам откуд вам то, није било обједињавања с љотићевцима. Било је преговора, неуспелих.
Поруке: 1,173
Теме: 7
Придружен: Feb 2019
Углед:
250
Нису се договорили али је владика Николај мислио да јесу па је зато држао говор Љотићу на сахрани.
Поруке: 708
Теме: 5
Придружен: Dec 2018
Углед:
91
Легализација.......Од те грешке све почиње....-са моралне стране падаш-улазиш у додир са квислиншким апаратом,војно-потпуно пасивизираш и запарложиш гро људства у Србији.У Босни и тзв НДХ запарложења нема.
Поруке: 164
Теме: 0
Придружен: Aug 2020
Углед:
50
Режисер, слажем се. Како год правдали "легализацију", боље да је није било.
Поруке: 14,525
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,062
Само Машан Ђуровић се одржао као легализован до почетка пролећа 43, и то зато што је био везан за Немце, а не за Недића.
Поруке: 2,490
Теме: 19
Придружен: Jul 2013
Углед:
950
Евидентно не посматрате процес легализације на исправан начин. За почетак би Милослав могао да репринтује његово виђење легализације (објављено у општој историји - том 1).
Није проблем у тајном рату и војничкој пасивизацији (имали смо је и у Пољској и делимично у Француској, Луксембургу, Холандији и Норвешкој) већ у сплету међународних околности. Процес легализације је постојао и пре почетка Првог и Другог српског устанка, као и у време самих устанака. Као и у време окупације (1915-1917). Српска влада је на то гледала као на нормалну појаву (сналажење становништва), док је такав поглед у великој мери заоштрила комунистичка власт сходно својим тоталитарним гледиштима. А онда је отишла у тоталну крајност - да је њена бескомпромисна борба против спољашњег непријатеља допринела, ништа мање, него ослобођењу читаве земље. Мада је то у стварности била немогућа мисија без помоћи совјетских и бугарских трупа, који су допринели коначној немачкој одлуци о правовременом повлачењу са Балкана и заштити јужних граница Трећег рајха. Уз то је ширила тезу да је рат морала да изгуби она страна која се није борила и да је правда на страни оних који се боре против спољашњег непријатеља и притом не жале жртве. На жалост, таква гледишта су се одразила и код појединих емиграната (заступљена су и код појединих чланова на форуму) као и историчара новије генерације. Тј. да су рат изгубили они који су превише тактизирали.
Увек када су спољне прилике ишле на руку устаника, сужавана је непријатељска територија. Чим су околности ишле на штету устаника, устанци су пропадали. Кнез Милош се сетио да је најбољи модел да се исказује пуна лојалност окупатору док се међународне прилике не поправе. Такође, да се отпор пружа у мининалном обиму као средство притиска. Наравно, имао је простор за такав маневар јер није имао више унутрашњих противника.
Дакле, рат у Југославији није пресудила четничка легализација и војна инфериорност већ сплет међународних околности које нису ишле на руку Краљевини Југославији. Баш као што нису ишле Карађорђу и многима пре њега.
Коначно, процес легализације се не може сматрати највећом грешком четничког покрета за време рата.
Поруке: 17,003
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,870
Тако је Динчићу. Не да није највећа, него није грешка уопште. Али људи више воле да коментаришу него да читају. То се на ФБ види много више него на форумима.