Истина Равне Горе поразила брозовистичку лаж!
ПИШЕ: Часлав ДАМЈАНОВИЋ
Поразом се најзад завршила тв серија ладања склеротичним крајолицима лажне историје брозовистичког једноумља. Али, не завршава се простачкa пропратнa вербалистичкa прописанa брозовистичкa дидактикa камуфлиранa лажним “изједначењем” и лањном “умејтничком слободом”! Зато, да би се схватио пораз серије од Истине, најважније је истаћи шта је стваралац серије одбио да користи као извор још пре него што почео да пише сценарио:
Разлог први:
На супрот партизанским и черчилијанским фатаморганама – Истина је да је “упркос инструкцијама Москве, од јесени 1941. па до јесени 1944.” Тито “главнину своје војске намерно држао на западу земље” – углавном на територијама НДХ – “на стотине километара удаљену од главних нацистичких снага, битних саобраћајница и војно значајних ресурса” – где је – претварајући се да се превасходно бави идеологијом коју је етикетирао као некакву “комунистичку револуцију” – “намерно своје језгро држао удаљеним од главних нацистичких снага” – што је бепоговоран доказ да Тито – „није активно учествовао у рату против Нацизма” – што непобитно оповргава ослободилачку и антифашистичку улогу НОР–а и НОБ–а као таквих!
Разлог други:
“Oко 80% територије припадало је Михаиловићу”, око “100.000 Срба било је организовано у јединице”, али такође и око “6.000 Словенаца у Босни и Словенији, око 20.000 муслимана у источној Босни и Санџаку”, па чак и “око 10.000 Хрвата у источној Босни и централној Славонији”, и “неколико хиљада Равногораца било је инфлитрирано у немачке организације” и “организације сарадника окупатора”!
Под наводницама су Макдауелови закључци засновани на безпоговорно доказаним чињеницама, из рукописа који је и данас још увек забрањен у САД, који је он пре смрти поверио Мајклу Благоју Раденковићу, који га је објавио у књизи “Стрељање историје” и понудио Бајићу за историјски ослонац његове тв серије.
Разлог трећи:
Разлог због којег је аутор Бајић одбио да креацију своје серије заснује на овом понуђеном му Сведочанству Истине – јесте да би заменио тезе – да би заменио Истину и Суштину брозовистичким измишљотинама такозваних бивших комуниста – како би могао да се под лажним рекламерско провокативним насловом “Равна Гора” – “острви” на Равногорску Србију и Равну Гору лажним “ладањем” по “крајолицима” брозовистичког већ склеротичног накљукавања лажју данашњег углавном необавештеног и криво обавештеног тв гледалишта! Зато је одбио Истину.
*
Серија је намерно направљена данас јер се рачунало да је већина сведока помрла па се зато комотно може искористити прилика да се деценијама испираних мозгова тв гледалишча заувек утуви да је брозовистичка прописана лаж – наводно једина историја – и тачка! Али, на преголему тугу Бајића и његових контролоих комесара – ни Истина нити баш сви сведоци нису помрли! Зато данас пропратна вербалистичка дидактика покушава да анулира поштену и стручну анализу серије бесрамним амтерским памфлетизмом квази–историјском стручношћу, квази–ауторитетством, квази–наградним квази–повељама, па чак и квази–свезнањем аутора! Међутим, упркос узалудном труду, ове намештене јагме доминирају три чимбеника: Прво: бивши комунисти остају комунисти! Друго: њихова грамзљивост превазилази чак и ругобу такозване “револуционарне” грамзивости њихових “тековинских” претходника! И треће: накарадна лаж серије назване “Равна Гора” није доживела пораз и због нејасне сумње где је 1,500.000 Еура!
Тај чимбеник очитује један од првих написа по завршетку серије: “Због недостатка новца, не зна се да ли ће бити настављено снимање серије “Равна Гора”, саопштили су из продукцијске куће “Контраст студио”. “Први део смо снимали у јако тешким условима: финансијским, али и свим другим… Циљ нам је да се други део емитује 2015., али да ли ће до тога доћи, не можемо са сигурношћу да кажемо”.(1) Иако је доцније током дана објављено да “РТС и Контраст студији објавили имају уговор за снимање још пет епизода серије “Драмска трилогија 1941–1945”,(2) и иако је истовремено у личном писму аутор Бајић запретио судом пред “свих 200 чланова екипе који до данас због великих финнсијских тешкоћа нису у целости примили своје хонораре” и да чак ни “редитељ и сценариста, ни директор фотографије, ни директор серије”, нити “нико из моје породице” – “за пет година рада – није примио ни динар хонорара”(3) – ипак… чак и овам жонглерска вербалкистика илуструје… управо грамзљивост:
Прво, из професионалне перспективе напросто је невероватно да је у овом продукцијски анемичном и аматерски скученом подухвату могла да учествује екипа од 200 чланова! И друго, ако се из професионалне перспективе упитамо колико је пара заиста могло бити потрошено на глумце, статисте, локације, екипу, монтажу, звучну и лабораторијску обраду, транспорт, градеробу… итд – иако су податци недоступни – ипак је закључак да је серија највероватније коштала само четвртину или највише трећину од суме од 1,500.000 Еура која је поменута у јавности! Па пошто се логично може претпоставити да је та сума можда увећана или чак дуплирана умножавањем званично добијеном инвестицијом или знаним, незнаним, признатим, и непризнатим донацијама – и поготово Бајићевом тврдњом да ни екипа ни глумци нису плаћени – ипак – пошто је серија чабрирала – очигледно је сходно томе да у будућности нити грамзљивост, нити минимални хонорари глумцима и екипи (на којима се грамзљивост устостручавала) – не долазе у обзир! Па сходно томе разлог помањкања интереса за наставак серије – јесте што више не титра грамзљивост! А да се и не помиње да поразом серије мора да је чабрирала и “заинтересованост” комесаријта “стручних контролора” који – као ни сам Бајић – нису очекивали да ће их поразити Истина о Равној Гори и Брозу… пораз који их је све заједно итекако унизио пред њиховим идеолошким жрецима!
*
Зато је данас актуелно питати све умешане такозване “бивше комунисте”, без обзира да ли се представљају као “слободни уметнички ствараоци”, носачи повлашћених “повеља”, наводно ауторитативне наводно историјске институције, црквени великодостојници, а понеки чак и као страсни заступници Равногорства – који de facto оркестрирано сви роваре у дослуху – упитати дакле: да ли је Бајић, како се јавно тврди, одбио Макдауелово Сведочанство Истине, које му је било понуђено још пре почетка писања сценарија – зато што поменуто Сведочанство Истине доказује:
“Злочин за који Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији, без обзира да ли је тиранија страна или домаћа”? Или је одбио зато што најтрагичниja жртва Издаје која је Броза поставила на власт да убије Србију јесте: стрељање “кључне улоге Срба у Другом светском рату”? Или зато што Макдауел безпоговорно доказује Брозову “непостојећу улогу у рату”, Брозову “сарадњу са Нацизмом” и његову “националичистичку” поистовећеност са антисрпском мржњом Усташтва? Или можда зато што “Михаиловић није водио никакве преговоре са окупатором”? Под наводницама су цитати из “Стрељања историје”! А одговор је наравно: Радош Бајић јесте одбио и то баш због наведеног!
*
Из приказа завршног десетог наставка тв серије “Равна Гора”, историчара Мислослава Самарџића који упорно, поштено, детаљно, изнад свега и историчарски стручно указује на обиље катастрофалних и злонамерних изневеравања непобитних историјских чињеница које Бајић и његови “стручни најамљивачи” намећу публици под изговорима некаквих наводних “уметничких слобода” – чиме управо подмећу гледаоцима у име некаквог “изједначења” неандерталску “уравниловку лажи” – биће наведени неки на изглед безазлени Самарџићеви цитати. “Главни историјски консултанти ТВ серије „Равна Гора“, др Момчило Павловић и др Предраг Марковић, историчари Института за савремену историју, у “Блицу” од 16. Јануара” одговарајући “на критике Милослава Самарџића” омаловажавају Самарџића да се само “представља као историчар”, и иронично га називају “новопечени колега”! И у свом обрзложењу аматерски мењају тезу тврдњом да историја per se – није суштина Истине – него аутентичност шрафова!
Елем… ево једног од Самарџићевих цитата: “Тито је приказан најпре са децом – воле га и деца, поклања им бомбоне – а потом са студенткињом, која се заљубила.” Напомињем да Самарџићев цитат уопште није безазлен: Бајићева “функционалност” ове сцене Брозовог давања бомбона дечацима јесте: Броз воли децу! И то сву децу подједнако! Јер… па ето воли чак и српску децу! Али… Бајићева “функционалност” непрестао бременита врло вешто уметнутом сублиминалношћу: Броз подучава дечаке Бајићеве накарадне Србије да бомнбоне морају да поделе “свима исто”, “праведно”, и успут, Бајићев Броз стигне чак и да промрмља за некога да тај то може јер је “слободан човек”! Сублиминално: српски дечаци све то наводно нису нити научили нити могли да науче од накарадних родитеља Бајићеве накарадне Србије! Сублиминација такође врло вешто надовезује и разлог девојци Бајићеве накардне Србије да таквој моралистичкој узвишености бајићевског лажног Броза… рашири ногаре!
Због исте сублиминалне “функционалности”, на почетку завршног наставка Бајићев син Војводе Мишића ословљава Дражу са “стари друже”! И “стари” и “друже” су Бајићева сублиминација коју он продубљује прикалемљујући Мишићевом сину бајићевско лажно “очајање” бајићевске лажне “примитивне Србије”: “сви смо ми обични, жалосни војници”; док Дражи прикалемљује илузорно замлаћивање “понављањем битке на Колубри” – упркос Истини да је Дража био европски и светски војни ауторитет за – герилско ратовање – због чега је био чак и кажњаван! Е зато, на преголему тугу лажова такозваних “бивших комуниста”, цитирам Истину која је наравно… сасвим супротна:
“Сви британски и амерички официри су извештавали да огроман део српског народа подржава Михаиловићев покрет и да заслужује даљу савезничку подршку”!
Бајићева склероза Истине, како би то он наводно не–простачки рекао наводно “уљудном“ етикецијом, није како мали Ћокица замишља ”пуј пике не важи” него, како и сам каже “шио ми га Ђура”! Зато Бајићев Броз није накинђурен дугмићима хрватских националистичких поклоничко–најамничких војних мундира са ликом Фрање, већ је уличен добро испегланим оделом и сјајно изгланцаним ципелама, баш као кицош што Броз и би, али и као коцкар, што он такође би… и то коцкар мржње – што Бајић и de facto и сублиминално – скрива и сакрива! Али зато што Бајић свакако кужи да “навијачка еуфорија” и “умјетничка слобода” наводно нијесу злонмерна неандерталност – зато он сублиминално анулира чињницу да је Брозов долазак у Београд обезбеђен сарадњом салонских комуниста са окупационим снагама – и замењује је лажим Пенезићевим дочеком – иако Пенезић тада уистину бијаше у Ужицама како то тачно тврди историчар Самарџић!
Бајићев Броз стиже да “упути” комунисте бајићевске недотупавне примитивне Србије да се мора “ликвидирати српска буржоазија”! А онако како је Бајић лажно приказао ту српску буржоазију – и фактички и сублиминално, она – да је заиста била таква – не би ништа друго ни заслуживала до Брозово ватиканско–аустроугарско “просвећење” – камом – усташком и усташоизоидном наравно – коју је Бајић приготовио накарандо измишљеном менталиту његове накардне измиђљене Србије…
Дакле, пошто Бајић приказује комунисте своје примитивне Србије да вјерују у налицканог Броза као у друга месаију, и да зато деле ганц–нове петокраке српским сељанчицама бајићевске затуцане примитивистичке Србије; и да зато “ослобађајући чак и птице” сублиминално наговештавају да ће Броз коначно ослободити бајићевску Србију од бајићевског српског примитивистичког националистичког гњезда – дакле… зато се Бајићев Броз Бајићевој примитивној Србији наводно привиђа као “ослободилац” – па зато, као и у свим својим марифетлуцима – он сублимизује своју лажну примитивну Србију блудно “заљубљеном” у “бајићевску будућност” његовог насушног “друга” “старог” кицоша месаије! А Бајићев другар месаија јесте уистину коцкар на коцкице мржње хрватско–ватиканско–аустроугарског U–стега, за шта Бајић наравно ич не хаје као ни за другарову сарадњу са Гестапом… али се мора предпоставити да би чак и у својему неумјетном злонамерју Бајић морао да схвати да ће информирани гледалац – а несрећом по Бајићев неандертализам таквих итекако има чак и међу данашњим Србима – да ће гледалац јасно и недвосмислено схватити да тиме Бајић прикрива лажи: Броз уистину не ликвидира српску буржоазију! Нити је ликвидира сходно икаквим маркистичким терористичким партијашким клаузулама!
Напротив: Броз ликвидира Србију мржњом! Зато Бајић прикрива да је Броз дошао са мржњом, и то са расистичком и садистичком аустроугарско–ватиканско–усташоизоидном мржњом…
…зато да би прикри од гледалишча Истину да је Броз дошао да Убије Србију!
Броз је на крају и успио да убије Србију – али не никкву бајићевску примитивну Србију – него часну и поштену Равногорску Србију коју је Бајић издао!
Брозу то нису омогућили ни бајићевски “грађански рат”, нити Бајићева измишљена “подељеност” Срба Србије – него оружје, не како кажу режирани коментаторчићи серије “добијено од Стаљина” – него оружје добијено од Западних савезника! Спроћум свега тога, иако је туга преголема колико су дубоки корени Бајићеве Издаје Истине – једино питањце је шаљиво:
Да ли је лаж Бајићеве издаје прикривање Истине, склероза, или шио ми га Ђура?
А једини је одговор: Е, ту склерозу нове генерације “бивших” поразише брале и геџа! И то до даске! Дакако! Упркос склерози – “све је наше, ништа ваше” – давно започетој лажју “Живјеће овај народ” – Српски Национални Дух је хвала Богу жив, здрав, и чио упркос аветињи “слободe народу” умировљене “несмрћу фашизма”!
Али… нема краја измишљањима малог Ђокице:
Примјерице, у одговору “српског грађанина Радоша Бајића, аутора ТВ серије Равна Гора, америчком грађанину Мајклу Раденковићу – осмогодишњем куриру Драже Михаиловића”, Бајић, како по свом обичају “уљудно”, дакле не простачки, каже дословце “Вама, који сте се безбедно инсталирали – хиљадама километара далеко, који сте продали душу ђаволу, Вама који ћете из лажног “америчког сна” нама Србима да солите памет како треба да живимо, како треба да изгледа Србија? У којој је све наше што имамо – у којој ништа није Ваше, сем издаје” – значајно је уочити да је и присвајање Отаџбине – “све наше” – “ништа ваше” и приписивање издаје такозваних комуниста чије лажи очигледно доминирају и његовим лажним приказом Равногорске Србије и Равне Горе – он инсистира на некаквој издаји генерација које су ратовале против Нацизма и које је зато Броз натерао на избеглиштво!
Пригодом Титовог масовног убиства Србије, само неки од Равногораца и њихових симпатизера су једва успели да изнесу живе главе од разулареног терора и убијања, који их је као жгадију изгнао из земље зато што су били активни противници титоистичком насиљу и лажима – а сада Бајић управо тврди да је супротстављање том сулудом расистичком антисрпском насиљу била издаја! Опа Ђокице на високо! А да ли би се Ђокица усудио да и Пупина и Теслу оптужи као издајице који наводно нису сачували Србију и наводно нису урадили за Србију више него комунисти и данашњи њихов наставак – бивши, управо небивши – дакле… њихов наставак расистичког присвајања Отаџбине у чијем строју “бивших” је очигледно и сам Бајић!
Сублиминацију којом Бајић врло вешто барата у серији да прикрије лажи које намеће – он врло невешто допушта да га у сопственим пашквилама открије за оно што доиста и јесте – што и сам посјебице наглашава: “У то сам се лично уверио 14. фебруара на свечаности у православној цркви у Чикагу”!(4)
У шта се то Бајић “уверио” у православној цркви у Чикагу? У коју то “издају”? Зашто вређа своје домаћине? Зашто је уопште долазио у српску цркву? Да ли зато да избеглиштву каже да “се све зна” и да он, попут његовог насушног модела “друга” “старог”, управо друга месаије – “све зна”? Или је посетио “емиграцију” зато да се очеше о лову и исмеје избеглиштво као издају! Зато што га је то избеглиштво – изузев проданих појединаца – прозрело и презрело као грамзљивог преваранта и није му се подало да га опељеши… зато питам Бајића:
Зашто си се Ти, издајице,
“острвио”
на Равногорску Србију
и на Равну Гору?
Па иако претиш судом – кажем Ти, издајице, оно што твоје лажљиво “острвљење” заслужива: уљудан нијеси да схватиш чак ни пораз којим ти лажном “бившем” Бралетова Истина удари клечку геџинску у грамзљивост неумља Твојега! Зато ти не одговараш на суштину, не одговараш на чињеничне оптужбе, него мењаш тезу: грдиш народ да не зна ко је Ковачевић а то није проблем народа него проблем Ковачевића! Откриваш простоту и површност своје заблуђености: схватајући себе лажном величинм а не схваташ да:
“Српски Народ једино благодарећи избеглиштву
наставља да живи своју Веру,
свој Идентитет,
Знање Истине,
и Знање шта је лаж а шта зло!”
*
У првој сцени завршног наставка Глоговац је изванредно одиграо Дражу али је Бајићева монтажа тенденциозно одсекла Дражину реакцију на Аћимовићево стрељање Титових комуниста! Бајић није избацио Дражину реакцију само зато да сакрије чињеницу да у то време Специјална – није убијала комунисте јер су већ од тада па до завршетка рата били најоданији сарадници окупатора и Усташа – већ је избацио Дражину реакцију зато да би доцније (ако не дај Боже буде доцнијих наставака) могао да Дражи прикалеми лаж – да је Дража сарађивао са окупатором! Па зато понављм: као и због осталих разлога, Бајић је одбио Сведочанство Истине и зато што Макдауел непобитно устврђује:
“Михаиловићева сарадња са окупатором – је титоистичка измишљотина”!
И као што ће се видети у Деветом наставку “Стрељања Историје” на Новинару.де, Макдауел непобитно доказује:
“Титове ударне јединице су се у отсудном раздобљу рата – од јесени 1941. до јесени 1944. – налазиле” углавном на територијама НДХ – “далеко од великих немачких формација подаље од делова Југославије где је била распоређена главнина немачких војних снага”! Зашто? Зато што је “Титова основна и – једина – уочљива брига – била да до јесени 1944 – осигура опстанак главнине својих снага” – док су “Михаиловићеве снаге све то време активно и упорно пружале отпор немачкој окупацији и експлоатацији земље”!
Макдауел доказује:
“Титове формације – постојале су само – на папиру”!
“Одбијањем да се врати у Србију” да води рат против Нацизма “Тито је признао укупне војне слабости партизана – недостатак локалне подршке за комунисте у Србији – да су чак и његови главни саветници схватили да је Србија а не западна Југославија критично подручје за борбу против Немаца – и да је Титу и у вези самога рата и послератног доба основни интерес био да у Југославији изгради масовну базу за остварење својих циљева”! Према томе, упркос бајићевском лажном другу “месаији” и лажним “спремно” “раширеним ногама” – пошто Титов покрет није био ни антифашистички, ни ослободилачки – не постоје никаква “два покрета” како нaс то данас наводно бивши комунисти настоје да обману!
*
Самарџић истиче још једну на изглед безазлену Бајићевску склерозу: “Ту је и последњи датум који је омашен: Дража је изашао на Равну Гору 11. маја, а не 13. маја”! Међутим, ни овде Самарџић није безазлен: он педантно указује да серија врви катастрофалним надобудним грешкама датума, локација, ко је где био и није био, где се шта догађало, све у свему разголићавајући лаж серије – да aко су десет наставака Бајићеве серије ишта доказали – онда су непобитно доказали:
Прво – “слобода уметничког стварања” јесте лажна налепница којом се прикрива политички индоктринациони анти–српски, анти–истинит, и анти–историјски демагошко–дидактичан злонамеран и расистички памфлетизам Бајићеве деформације Истине у брозовистичку склерозу!
Друго – Бајићево одбијање Истине доказује његову тоталну недоличност недопустивим мењањем датума, локација и осталих историјских чимбеника којима се он умишљено изиграва зарад лажи своје издаје!
Треће – запрепашћујући је Бајићев недостатак стварлачке и уметничке спосбности – и као личности и као филмаџије – па чак и неспособност за уверљивије лагање!
И четврто – нажалост у данашњој још окупираној Србији – нема “бивших комуниста” него садашњих – који данашњи Холокауст над Србијом (иако се жреци другачије називају) покорно обезбеђују камуфлирани као “бивши”!
Прављење карикираног “војника Швејка” од српског геџе је један од срамних Бајићевих фалсификата! Српски геџа не само да је потукао Аустроугарску већ је његова савесна одговорност и морална промућурност била пресудна да се остваре генијалне војне замисли српских штабова и у балканским и у Првом светском рату… исто као и у пресудном доприносу Срба Победи у Другом светском рату Дражиним герилским ратом против Нацизма:
“У целини, Михаиловићеви војници су лојални краљу, следбеници су Драже Михаиловића и држе се демократских принципа које прописује Женевска конвенција.”
То закључује Макдауел на основу безпоговорних доказа!
“Морал им је веома висок”!
Данас су “решени да се до краја боре против Немаца и партизана”!
То су цитати из Истине коју је Бајић одбио – зато да би Дражину војску приказао као силеџије који бајићевским “швјековима” отимају последњи залогај из сељачке торбице! Према томе, да ли је Бајић одбио “Стрељње историје” зато што Макдауел непобитно доказује: “У Србији је била активна једино Југословенска војска у отаџбини, под командом генерала Михаиловића”? Одговор је Бајићева склероза коју историчар Самарџић карикира: “Прошетао се Дража од Босне до Равне Горе… и то је била серија “Равна Гора”!
И тако и јесте: “ладање” је “прошетао се” – а Бајићев Дража се – “прошетао” “крајолицима” “бајићевских” идеолошких партијашких склеротичних измишљотина: не као врли војник какав Дража јесте био, не под борбама које је на том ладањском корзоу водио, не са само једним припуцавањем неорганизованог невидљивог непријатеља на које Бајићев Дража не одговара војнички него бајићевски аматерски – без патрола, без заштитница, без извиђача, без приправности на заседе… Напротив, бајићевски Драже “корзира” уз отимање печења и ракије од домаћина, уз камом пререзане гркљане, неодлучан је, устраашује српски народ својом појавом, не кажњавао преступнике, код сина војводе Мишића иде зато да исцмиздри популарност јер војводиног сина српски народ поштива… ето, тако је гледаоце накљукала Бајићева дидактична демагогија! И зато је Бајић и покушао да одвоји Дражину душу од душе Српског Народа Србије – нагласивши већ у почетним наставцима шапат војника Бајићеве примитивистичке Србије, којим Дражу називају “Чича”!
Баш ови шапати доказ су подлост Бајићеве лажне дидактике: Дражу је Српски Народ Равногорске Србије назвао не само “Чичом” него “својим Чичом”. Иако нити знам када се тај назив појавио, нити да ли се уопште зна тачно када се појавио, али зна се да је Равногорска Србија зато што је знала да је Равна Гора у рату против омрзнутог Нацизма, и зато што је знала да Равна Гора ратује за Слободу, и зато што је знала Дражино Поштење и његову очинску бригу да сваког Србина спасе од репресалија које су проузроковали шачица Бајићевих кицоша њиховим бесмисленим разбојнииштвима на српске жандаре и усамљене немачке патроле… и зато што је Равногорска Србија знала да ће Дража жртвовати своје војнике само за озбиљне војне операције важне за победу у рату – зато – из исте љубави за Слободом која била суштина постојања и самог Драже, и Српског Националног Духа, и Равногорске Србије… зато је Дражу прозвала “својим Чичом”!
“Чича” значи
Душа Српског Народа
Равногорске Србије!
Међутим, та љубав и то поверење у “Чичу”, то јединство народне Душе – свакако се одиграло доцније, можда чак после Брозовог бекства из Србије код његових у НДХ! Али…
Нити те стварне Србије,
нити те стварне Историје,
нити те Истине…
нема
у грамзљивој брозовштини Радоша Бајића!
*
Зато је “председништво Удружења драмских писаца Србије донело једногласну одлуку да драмском писцу и редитељу, Радошу Бајићу, додели специјалну Повељу за допринос слободи стваралаштва у тумачењу новије српске историје” као “аутору игране серије “Равна Гора”, којом се “из историјски тачног и објективног угла, говори о трагици српског народа 1941. и о аутентичним протагонистима те велике трагедије”, јер се “овом причом први пут о свему говори без идеолошких прдрасуда, без амбиције и намере да се створе нове поделе, да се равногорци претворе у анђеле, а да партизани буду демонизовани и каљани” чиме се “истинито приказују беспућа и национални суноврат српског народа у време Другог светског рата.”(5) Зато један од ретких поштених данашњих српских коментатора, говорећи о одликовањима које узурпирана СПЦ “додељује и курти и мурти по њиховој верској послушности а не способности и заслугама”, сматра да су се одликовања “толико обезвредила и обесмислила да – прави људи таква одликовања и захвалнице избјегавају сада и да приме” јер је данас ‘’свима јасно да се одликовања додељују само улизицама!”(6) Зато један други из забрањене зоне ретких поштених данашњих српских коментатора каже: “Таква Академија и Црква нису потребни српском народу, већ треба да буду игнорисани и уништавани све док се не опамете и увиде свој злочин према сопственом народу.”(7) Зато Мајкл Благоје Раденковић, осмогодишњи курир Драже Михаиловића, одликован ратним крстом 41–45 године као припадник Равногорских снага у свом “Отвореном писму” пита Бајића на које се то “свим људима” позива – и одговара му:
“Ваљда салонским и корумпираним историчарима
који су још увек на платним списковима
сада унука оних које ти величаш!”
*
Закључак на телевизијски марифетлук Радоша Бајића који је чак испод нивоа и аматеризма – јесте одговор на питање: Шта је издаја! И то не само политичка, национална, и идеолошка издаја – него и лична, људска издаја – јер Бајићева издаја затупљује гледоца заводећи га лажним протагонистима:
Стварни протагонисти су
Дух, Родољубље, Жртвовање,
Заслуге, Савест и Снага моралног поштења
православне Вере Српског Народа
Равногорске Србије
у трагедији Другог светског рата!
То су протагонисти
над којим је обављено убиство Србије!
То су протагонисти
на које се дана острвио Радош Бајић
да садистички поново пролије крв стрељања историје!
Бајићева прича је “награђена” зато што је он свој филмски аматеризам подредио идеолошким прдрасудама за које је најмљен да Истину нагрди на екрану! Иза булажњења против стварања некаквих “нових подела”, и не “претварања” једних у “анђеле”, и нe “каљања” других “демонизовањем”, Бајићева серија је – иако упакована и напакована подлошћу – али… хвала Богу поражен покушај суновраћања данашњег Српског Народа у беспуће!
“Повеља за допринос новијој српској историји” овој срамној издаји Бајићевој додељена му је зато што је прећутао да је баш у доба када се догађа његова серија, Хинко Мејер, са истом петокраком звездом коју су послушници Бајићевог кицоша делили српским сељанчицама, живог претестерисао српског градоначелника недалеко од Крагујевца; зато што је прећутао да је његовом кицошу Брозу “папа доделио и привилегије, које је имао и аустријски цар над Хрватима”;(8) зато што је прећутао да је Броз рекао Бану Шубашићу на Вису: “Ја сам најприје Хрват, а онда комуниста”; зато што је прећутао да је Броз рекао Ивану Мештровићу: “И мени као и Вама хрватски интереси прво леже на срцу. Верујте да нисам на челу државе било би зло за Хрватску!”(9)
Све у свему, Бајић је награђен Повељом зато што је – одбио Истину!
Дубоки су корени Бајићеве Издаје Истине којом се он “острвио” на Равну Гору. Завршни звуци “Боже Правде”, снимљени како тврди историчар Милослав Самарџић на Тари а не на Равној Гори, иако могу да дирну данашње успавано родољубље – ипак – чак ни код најнеобавештенијих не могу да сперу Бајићеву издају… јер… можда је Света Равна Гора снимљена на Тари зато што је на тој локацији већ унапред снимљена лаж Сутјеске за Бајићеву Трилогију…
*
Није Дража био “вожд” никаквог “Трећег Устанка”!
Дража, Равна Гора, и Равногорска Србија нставили су рат против Нацизма – онај рат чију је капитулацију Равногорска Србија одбила да призна 27. Марта, а Дража одбио непризнавањем капитулације! Зато наглшавам неке од Макдауелових закључака из његовог Сведочанства Истине које је Радош Бајић одбио да прихвати баш зато што их је Макдауел безпоговорно доказао непобитним чињеницама:
Иако је Михаиловић био “јединствен у целој Југоисточној Европи по својој способности да и војним операцијама и мировним инцијативама обједини најбоље демократске снаге региона” – “Черчил се искључиво залагао за Титову наклоност”! Зато не чуди да су баш Усташе које је Тито инфилтрирао у Црвену Армију – обезбедиле Титу да Црвена Армија – инфилтрира Тита у Србију – да је убије!
“Колико је утицај Михаиловића и на пријатеље и на непријатеље мера његове истинске величине допуњује и његова одлука да не напусти отаџбину иако је знао да га чека страшна смрт!”
“Михаиловић је сањао о миру у будућности – не као сањар – него као извршилац – који је желео будућност мира не само својој отаџбини него и Балкану…
…и зато је био против доминације било које стране силе”!
“Да је Дража био у прилици да предводи слободну Југославију после рата, што би се и десило да премијер Черчил и председник Рузвелт нису тако грубо погрешили у својој процени… генерал Михаиловић остао би упамћен као један од малобројних, заиста великих лидера поратне Европе. Но…
…таквог смо човека ми препустили Титу
да га срамно и свирепо погуби”!
Од злураде грамљзивости отпадака склерозе
назови “бивших комуниста”
није могло нити да се очекује нити да се дочека
ништа друго до лаж о Равној Гори и Титу!
Поготово кад им паралажа пуни џеп!
Часлав М. Дамјановић
__________
(1) “ZBOG NEDOSTATKA NOVCA Serija “Ravna Gora” se više neće snimati!”, ALO.RS, 01/14/14, 12:00:00)
(2) “Nije prekinut rad na Bajićevoj seriji”, Tanjug, 01/15/14. 16:02) (2) “Радошу Бајићу повеља Удружења драмских писаца”, 01/05/14, 18:06, и “Равна Гора – први утисци?”, 11/11/13, 15:29, Мондо, Танјуг)
(3) “Зашто сте се острвили на мене”, Радош Бајић, Дневни Актер, 401/15/14, 12:36)
(4) “Зашто сте се острвили на мене”, Радош Бајић, Дневни Актер, 401/15/14, 12:36)
(5) “Зашто сте се острвили на мене”, Радош Бајић, Дневни Актер, 401/15/14, 12:36)
(6) Србин Светосавац, коментар на Отворено писмо, Новинар.де, 01/13/14, 05:57)
(7) Милош Д. Миленковић, коментар на “Римокатоличка „црква“ васпитава у Хрватској будуће кољаче Срба”, академик Србољуб Живановић, Новинар.де, 01/09/14, 16:45
(8) “Katolicka crkva u Jugoslaviji”, Hrvatski tjednik “Danica”, od 29 rujna/septembra 1971, Chicago, Illinois; Isto: Ante Jeric, “Svica”, broj 135, Dalmatian publishing company, New York, 1971 – Цитат из “Документација о злогласном фратру Крунославу Драгановићу”, Душан Буковић, Телеграф, Новинар.де, 01/09/14)
(9) Prof. L. M. Kostic, Komunisticko taksiranje naroda Jugoslavije, Toronto, 1969, str. 406-407) Ivan Mestrovic, Uspomene na politicke ljude i dogadjaje, Buenos Aires, Argentina, 1961 – Цитат из “Документација о злогласном фратру Крунославу Драгановићу”, Душан Буковић, Телеграф, Новинар.де, 01/09/14)
Извор: Новинар.де
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/42424242-1-2-170x95.jpg","width":170,"filesize":11575},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/42424242-1-2-270x152.jpg","width":270,"filesize":15554},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/42424242-1-2-475x267.jpg","width":475,"filesize":27908}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/002-170x95.jpg","width":170,"filesize":6238},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/002-270x152.jpg","width":270,"filesize":13668},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/02\/002-475x267.jpg","width":475,"filesize":34502}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Nikola-Kalabic-SR-net-170x95.jpg","width":170},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Nikola-Kalabic-SR-net-270x152.jpg","width":270},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/Nikola-Kalabic-SR-net-475x267.jpg","width":475}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Iz-filma-Zaista-otpisani-170x95.jpg","width":170},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Iz-filma-Zaista-otpisani-270x152.jpg","width":270},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Iz-filma-Zaista-otpisani-475x267.jpg","width":475}})