Јевреји у четницима

17/03/2013

Фотографија из музеја Вад Јашем, са следећим потписом: Jevrej Аaron Rengel (Yan Strichitz) as a Yugoslavian soldier of the Michaelovitz unit

Фотографија из музеја Јад Вашем, са следећим потписом: Jevrej Аaron Rengel (Yan Strichitz) as a Yugoslavian soldier of the Michaelovitz unit

Поред припадника многих других народа, у четничким редовима налазио се и известан број Јевреја – од Врховне команде, па надаље.

Један од Јевреја у Врховној команди био је шеф санитета, др Тибор Голдван.119

Лекара Јевреја било је у многим корпусима, од Расинског до Озренског. Било је и Јевреја других струка, попут фотографа, на пример у 1. бољевачкој бригади Тимочког корпуса.

Јединица Јевреја под командом генерала Драже Михаиловића. Фотографија из музеја Вад Јашем

Јединица Јевреја под командом генерала Драже Михаиловића. Фотографија из музеја Јад Вашем

”Јевреји из покрајине Херцеговине у Југославији”, како је наведено у документу, послали су за Нову 1944. годину поруку својим сународницима у Америци, као одговор на честитку добијену с оне стране Атлантика. У поруци се поред осталог каже:

Јевреји који се боре у јединицама Југословенске војске шаљу поздрав америчким Јеврејима и узвраћају најбоље жеље за Нову годину. Срећни смо што се боримо под командом ђенерала Михаиловића против непријатеља Југословенског народа. Од своје браће у Америци очекујемо пуну помоћ, како бисмо могли постићи заједнички циљ. Демократске слободе и строгу казну за ратне злочинце…

Живела демократска Америка, живео краљ Петар, живео Дража Михаиловић!120

Јединица Јевреја под командом генерала Драже Михаиловића. Фотографија из музеја Јад Вашем

Највише Јевреја међу четницима било је у Источној Србији, а то су и у овом случају били бегунци из Борског рудника. ”Ђенерал Михаиловић предвидео је да се у погодном моменту ослободе и да се од њих формира једна јединица. О овоме је обавештен Џојнт у Њујорку. За језгро тог формирања, било је у мојим јединицама око 30 интелектуалаца”, пише у својим мемоарима пуковник Велимир Пилетић, командант Крајинског корпуса.121

Радиограмом од 20. априла 1944. године, Пилетић је известио Дражу да се у његовој јединици налази ”известан број Јевреја, одбеглих са рада из Бора”. У Бору се налазило још око 3.500 Јевреја, а четнички обавештајци су били ”у вези са њима”. Јевреји су организовано саботирали рад у Бору, правећи истовремено план са четницима да ”у даном моменту” крену у оружани устанак против Немаца. Представници Јевреја из Бора молили су Америчко друштво Јевреја да им ”укаже помоћ у материјалном погледу и оружју”, преко Крајинског корпуса, како би тај устанак био успешнији.122

У емисији Новинске агенције ”Демократска Југославија” за 30. април 1944, објављено је да су сви Јевреји у четничким редовима добили тражену дозволу ”да оформе посебну јеврејску јединицу, која ће се борити заједно са свим осталим јединицама Југословенске војске”.123

У Билтену бр. 185, за 29. јун 1944, ”Демократска Југославија” је емитовала следеће саопштење:

Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који су са нама, формирали су специјални Комитет и поставили себи задатак да се представе југословенским војним званичницима у нашој земљи и да воде јеврејске послове у иностранству.

Чланови овог комитета су:

– Јандрих Хенгел из Берхова, као представник чехословачких Јевреја,

– Др инж. Ференц Мај из Сегедина, који представља мађарске Јевреје,

– Емил Лаубер, који представља румунске Јевреје и

– Манојло Ирић из Новог Сада, који представља Јевреје из Југославије.

Комитет је издао следеће саопштење у име Јевреја који се налазе у Југословенској војсци:

1. Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који се сада налазе у Југославији, боре се за демократију, раме уз раме са војницима Југословенске војске под командом генерала Михаиловића, а против заједничког непријатеља Уједињених Нација, Немачке и њених савезника.

2. Јевреји, грађани Чехословачке, Румуније и Мађарске се боре у специјалним јеврејским одредима који су придружени Југословенској војсци.

3. Јевреји, грађани Краљевине Југославије, се боре као равноправни борци у јединицама Југословенске војске, у духу традиције из прошлих ратова за слободу.

4. Сви Јевреји поново изражавају своју захвалност генералу Дражи Михаиловићу и његовим подређеним официрима, који су увек изузетно благонаклони према своји суграђанима који беже од нацистичког терора, и који упркос свим жртвама, спасавају Јевреје из немачких руку.124

Једно саопштење Јеврејског комитета ”Демократска Југославија” проследила је у Америку 7. јула, и то Јеврејској организацији, Удруженој ционистичкој организацији и Светској јеврејској организацији. Први део саопштења односи се на прикупљање података о злочинима, док се у другом делу од наведених јеврејских организација тражи да од савезничких влада испослују оружје и ратну спрему, ”како бисмо до крајњих граница придопринели великој борби против заједничког непријатеља”. Потписници су исти као у саопштењу од 29. јуна, с тим што је Манојло Ирић сада потписан као Мануел Ирич.125

Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.126

ИЗВОРИ:

119 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 88.

120 Родољуб или издајник, случај ђенерала Драже Михаиловића, 306. На паралелном суђењу Дражи у Америци 1946. године, поруку је прочитао судија Хејз, а добијена је од бившег југословенског амбасадора у Вашингтону, Константина Фотића.

121 В. Пилетић, Судбина српског официра, 98.

122 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.

123 Из архиве ”Демократске Југославије” коју је сачувала супруга потпуковника Борислава Тодоровића у Њујорку. Копија у поседу аутора, оригинал предат Војном архиву у Београду.

124 и 125 АВИИ, ЧА, К-282, рег. бр. 17\1.

126 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.

(Из књиге Милослава Самарџића ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, 5. том, Крагујевац, 2010)