
Стадион ”Чика Дача” у Крагујевцу, 15. септембра 1969. године. Фудбалери Радничког и Сантоса уочи утакмице. Трећи с десна у доњем реду је Чавка, а четврти Пеле
Раднички је водио до последњег минута, када је Пеле предлиблао одбрану и изједначио. Раднички – Сантос 4:4
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Теме које нам стоје на располагању за брендирање су неисцрпне, али је спремност за њихово коришћење, као по неком од Марфијевих закона, обрнуто пропорционална. Примерице, ако би данас неки пензионер у крагујевачком Великом парку започео причу клинцима како је на стадиону ”Чика Дача” својевремено ”Чавка” тако уштоповао Пелеа, да је Сантос једва извукао нерешени резултат – клинци би свакако помислили да са чиком нешто није у реду. За Чавку на жалост они нису ни чули, за Пелеа наравно знају, али да је најбољи фудбалер у историји најпопуларније игре наступао у Крагујевцу, па још да је против Радничког извлачио нерешено у последњем минуту, то им свакако звучи као научна фантастика.
А јесте тачно!
Како је било, прича нам Влада Радивојевић ”Чавка”. Он у стану држи Пелеову и своју заједничку фотографију у природној величини, а сачувао је и снимак фудбалера Радничког и Сантоса уочи утакмице, који нам је дао као илустрацију за овај чланак. Тог снимка данас нема у просторијама Радничког и заправо тако је мало познат, као да га неко крије. Толико о брендирању!
Елем, било је овако.
Уочи утакмице: Фудбалери Сантпса и Радничког у Шумарицама (фотографија са сајта ”Редит”)
Лета те 1969. године Сантос је кренуо на европску турнеју, са жељом да игра и у Југославији, јер се сматрало да се овде негује стил фудбала најсличнији бразилском. Тако су заказане утакмице са екипама ”велике четворке”: Звездом, Партизаном, Динамом и Хајдуком. Међутим, план је пореметио Раднички, који се управо пласирао у прву савезну лигу, први пут у својој историји. Погодило се да су уочи сусрета са Партизаном Бразилци дошли у Београд да погледају утакмицу Партизан – Раднички. И десило се чудо. У непоновљивој игри, Раднички је савладао црно-беле у сред Београда са невероватних 4:1. Био је то један од најтежих пораза Партизана у домаћем првенству на свом терену.
Бразилци су се нашли у чуду. Ко је овде члан ”велике четворке”? Одакле су ови момци? Где је тај Крагујевац? И тако су, кршећи протокол, одлучили: уместо са Партизаном, играће са Радничким!
Историјска победа Радничког над Партизаном одиграла се 7. септембра 1969. године. Стрелци су били Жабарац, Пауновић и Влада Радивојевић два пута, док је почасни гол за Партизан постигао Вукотић.
Нови спектакуларни меч, и до данас највећи догађај у историји фудбала у Шумадији, заказан је за 15. септембар. Сантос је био шампион Бразила и у његовим редовима играло је чак седам репрезентативаца: Гилмар, Карлос Алберто, Кодуалдо, Нилтон Сантос, Абел, Еду и Пеле.
Боје Радничког бранили су: Кнежевић, Весковић, Рајковић, Радивојевић, Матић, Живадиновић, Жабарац, Стојовић, Пауновић, Николић и Миловановић. У игру су улазили и Пауновски и Димитријевић.
Колико је гледалаца било на стадиону ”Чика Дача”, то није могуће утврдити. Најтачније је рећи: било је онолико колико је могло да стане. А могло је да стане много, јер није било столица. Разуме се, и да их је било, сви би стајали. Углавном, стадион дупке пун и никад пунији. Обично се помиње цифра од 35.000 гледалаца.
Али, опет је дошло до једног куриозитета. У сред утакмице наишла је једна од оних провала облака које се дуго памте. Снажан пљусак, град, муње и громови, отерали су већи део публике…
Резултат је био 4:4. Голове за Раднички постигли су Пауновски два, Николић и Пауновић. Крагујевчани су били у вођству до последњег минута утакмице, када је Пеле предриблао одбрану и ушетао се у гол. Остала три гола за Сантос дао је Еду.
Влада Радивојевић ”Чавка”
Саговорник ”Нашег бренда”, Влада Радивојевић Чавка, током целе каријере играо је само у Радничком. Каже, није му дала мајка да иде у Београд, односно у Партизан, па је отишао само Сава Пауновић. Наступао је за олимпијску репрезентацију Југославије, која није успела да се пласира на Олимпијске игре, али је 1974. године била најбоља олимпијска репрезентација Европе. Касније, Радивојевић је седам година наступао за ветеранску репрезентацију.
Данас, после 42 године, Сантос је поново шампион Бразила и игра финале купа Јужне Америке, са Фењаролом из Уругваја, док се Раднички поново, пети пут, враћа у прву лигу. ”Надам се да ћемо ући и у неки од европских купова. То је циљ који смо поставили”, каже на ”Наш бренд” тренер Радничког, Никодије Таталовић.
До сада, у Европи је наступала само Чавкина генерација. У Средњеевропском купу она је крајем 1969. избацила Локомотиву из Кошица, док је на почетку пролећне сезоне 1970. године савладана од будимпештанског Хонведа.
(Часопис ”Наш бренд”, број 18, Крагујевац, јун 2011)