• Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Поводом још једне годишњице: С...

      • 02/07/2022

      Косовски мит

      • 28/06/2022

      Капитализам и нове технологије

      • 23/06/2022

      Патријарх Порфирије у манастир...

      • 21/06/2022
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      KOMUNISTI SU SRPSKU DECU SLALI U SMRT

      Крајем септембра 1944. године 414.000 совјетских в...

      • 26/06/2022
      Video
      YouTube

      HRVATI U CETNICIMA

      Hrvati u sluzbi cetnickih jednica, od obicnih vojn...

      • 19/06/2022
      Video
      YouTube

      MUSLIMANI U CETNICIMA

      Koliko se muslimana borilo na strani cetnika? Ko s...

      • 12/06/2022
      Video
      YouTube

      KO JE BIO JACI CETNICI ILI PARTIZANI?

      Kako je izgledao odnos snaga izmedju cetnika i par...

      • 05/06/2022
      Video
      YouTube

      TAJNA MISIJA HALIJARD – CEO FILM

      Спашавање савезничких пилота од стране четника је ...

      • 24/05/2022
      Video
      YouTube

      KAKO SU ENGLEZI I AMERIKANCI DOVELI TITA NA VLAST

      Kako se rat blizio kraju, narodi istocne Evrope su...

      • 15/05/2022
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаЧланциКаирска афера

Каирска афера

  • 24/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Пише: Милослав Самарџић

У ово доба – ујесен 1943. године – Југословенска војска, којој је врховни командант био краљ Петар Други, а начелник штаба и представник у влади – министар војске, морнарице и ваздухопловства – генерал Дража Михаиловић, састојала се од три дела: Југословенска војска у Отаџбини, Југословенска војска ван Отаџбине и Југословенска војска у заробљеништву. Сва три дела су, дакле, била под Дражином јурисдикцијом – а не само први, како се обично сматра – и сва три су трпела савезничка подметања.
Како је који део Југословенске војске у заробљеништву ослобађан, требало је да се враћа у Отаџбину и ступа у четничке редове. Међутим, то Западни савезници нису дозвољавали, него су ове војнике и официре или слали комунистима, или остављали у емиграцији и користили као јефтину радну снагу. Специјално, Савезници су тешко бомбардовали српски део незаштићеног заробљеничког логора у Оснабрику, поубијавши тако велики број наших официра.
Југословенску војску ван Отаџбине чинило је око 1.000 људи, углавном припадника морнарице и ваздухопловства, који су у Априлском рату избегли заробљавање и склонили се на савезничку територију. Током већег дела рата они су се налазили на Блиском Истоку и у Египту. Овај део Југословенске војске трпео је ударе Британаца још од почетка 1942. године, када је на чело Југословенске владе у Лондону дошао Слободан Јовановић, који је покушао да спроведе неколико важних мера. Био је оптимиста, јер је од свих избегличких влада у Лондону само његова тада имала војску у земљи. Јовановић је намеравао да успостави директну радио везу са Дражом, да обнови Југословенско ратно ваздухопловство на Блиском Истоку ради снабдевања четника, а затим да од осталог људства ван Отаџбине формира и наоружа Гардијски батаљон.
У вези покретања четника у тотални рат против Осовине, Слободан Јовановић је делио Дражино мишљење – нарочито после великих а војнички нецелисходних страдања у устанку 1941. године. Управо на овом питању настао је први спор са Британцима. Они су тражили да Срби одмах, почетком те 1942. године, дигну свеопшти устанак, без наоружавања и ма какве помоћи од стране Западних савезника. Јовановићу није било ни на крај памети да удовољи таквом захтеву, па Британци решавају да сруше његову владу. Као најпогодније средство за то чинило им се изазивање војне побуне у Југословенској војсци ван Отаџбине, коју ће историја упамтити као ”Каирску аферу”.
Британци су ово извели тако што су Слободану Јовановићу сугерисали да смени генерале Мирковића и Илића, пријатеље претходног председника владе, генерала Симовића – док су двојици генерала саопштили да не напуштају чеоне позиције Југословенске војске ван Отаџбине, као и да ће их они у томе штитити. Британци су се надали успеху, пошто се генерал Боривоје Мирковић још током пуча 27. марта 1941. године показао као њихов највернији човек у нашим редовима.
Тако, када је потпуковник Лозић, носећи краљев указ, дошао да преузме зграду команде Југословенске војске ван Отаџбине, Илић и Мирковић су одбили да је предају. У Каиру, који се у то време налазио у непосредној позадини фронта, Британци иначе нису дозвољавали сличне иступе: непосредно пре овога у крви су угушили једну побуну у оквиру грчке војске.
Не могавши да преузме зграду команде, Југословенска влада наређује потпуковнику Лозићу да оформи нову команду у згради југословенског посланства у Каиру. Али, тада британска влада поставља свог генерала Стона на чело старе команде и проглашава га командантом Југословенске војске ван Отаџбине – без сагласности Југословенске владе и наравно без икаквог правног основа. Стон окупља 267 побуњеника, које исплаћује југословенским новцем, а влада шаље пуковника Миодрага Ракића да реши случај и преузме команду. То није био лак задатак, пошто се британски генерал опирао Ракићу. Пре него што ће му најзад предати команду, Стон је омогућио побуњеницима да заузму зграду и да из ње изнесу архиву и новац.
Тада Британци доносе још један нелегални акт, образујући од побуњеника одред под својом командом. На захтев Југословенске владе Британци потом одводе побуњенике у логор, а остало људство на обуку. Међутим, у логору за побуњенике стално су организовали забаве, изласке у град, пијанке и сл, настојећи да овим потезима, као и агитацијом, ту доведу што више официра и подофицира…
Када су проценили да је од побуне извучен максимум, Британци су одлучили да је ликвидирају. То је учињено брзо и ефектно, споразумом новог команданта савезничких снага на Средоземљу генерала Александера и пуковника Ракића, од 21. октобра 1942. године. Коловође побуне, три официра и девет подофицира, прелазе у британску армију, док се 258 официра и подофица враћа у своју команду, после десет месеци.
Капетан Борислав Тодоровић, који се као помоћник шефа Војног кабинета у влади Слободана Јовановића, мајора Живана Кнежевића, до детаља упознао са ”Каирском афером”, пише:
Последице Каирске афере биле су веома тешке за борце у Југославији и Југословенску владу у Лондону, јер:
(1) Влада није могла да оствари неконтролисану везу са земљом, нити пак да својим јединицама помаже борце материјалом и акцијом изнад југословенског неба. Југословенски авијатичари уместо на курсевима за борбену обуку, који би их у току неколико недеља оспособили за задатке, седели су месецима у логору без икаквог запослења.
(2) Дух и борбена вредност људства, животом у побуни, доведени су до најнижег степена. Дотле чувена дисциплина почела је да нестаје под разорним саветима вођства побуне. Људство је ушло у политику и сваки појединац је био убеђен да је он тај који треба да смењује “издајничку владу политичара”, занемарујући своју главну дужност: борбу, за коју је спреман годинама.
(3) Углед дотле чувене Југословенске војске почео је да пада у очима осталих савезничких војски.
(4) Непријатељска пропаганда двоструко је искористила ову побуну, чиме је убијала морал борцима у земљи, износећи им како њихова влада, од које су и борци и народ очекивали спас, води бескорисна политичка прегањања са војском. За квислиншку владу Милана Недића ова побуна је дошла као дар Божији, којим се он успешно служио у својој борби против лондонске владе, старајући се да обмане и заведе српски народ.

(Из књиге ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, 3. том)

Пролетери против инжењера: Како су се немачки циви...

  • 24/03/2013

Војвода Ђујић

  • 24/03/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Чланци

27. март 1941: Шта се заиста дешавало?

  • 28/03/2022
Чланци

Француска: Преминуо четник Горске краљеве гарде

  • 26/03/2022
Чланци

Како је британска војска 1. јуна 1945. убила 700 руских емиграната

  • 17/12/2021
Чланци

Злочини у гламочким селима 1941-1945.

  • 28/11/2021

Do not miss

Чланци

27. март 1941: Шта се заиста дешавало?

  • 28/03/2022

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi