”Кама” Радоша Бајића

10/12/2013

Као што рече један гледалац – нема исправке. Једна сцена ТВ серије ”Равна Гора” поништила је вишегодишње, а ево већ и вишедеценијске, напоре многих да исправе последице комунистичке пропаганде. Од свих Бајићевих изјава, као најтачнија се показала она да ће му се комунисти, који су га критиковали пре емитовања серије, на крају извињавати

Пише: Милослав Самарџић

Од 1989. године, не баш мали број појединаца и организација покушава да опише шта се заиста дешавало у Другом светском рату. Пре тога, научно проучавање овог периода готово да није постојало, јер кад нема слободе говора – нема ни историје. За објављивање података супротних догми владајуће странке биле су прописане затворске казне, тако да зачетке праве историографије Другог светског рата на нашем тлу видимо у емиграцији, у делима Слободана Јовановића, браће др Радоја и пуковника Живана Кнежевића, потпуковника Сергија Живановића, др Милорада Драшковића и других. Али, и за уношење њихових дела у земљу биле су прописане казне затвора.
Доста је учињено од те 1989. године, тако да се велики део јавности понадао да ће се та достигнућа најзад видети и на најутицајнијем медију – на телевизији. Ове наде распламсале су се још од првих најава ТВ серије ”Равна Гора”, захваљујући изјавама сценаристе и режисера Радоша Бајића. Он је од почетка стављао акценат управо на ваљану историјску интерпретацију догађаја, говорећи да је дошло време за исправљање историјске направде, да Србија после ове серије неће бити иста, и сл. Карактерирстична је Бајићева изјава ”Вечерњим новостима” од 30. јуна 2013. године:
”Равна гора није никакав приватлук Радоша Бајића. По теми коју обрађује она има све националне атрибуте и мора имати подршку државе. Пре него што сам кренуо у све ово у својству аутора, разговарао сам са свим релевантним поједницима, интелектуалцима, као и политичарима власти и опозиције: са Тадићем, Николићем, Дачићем… Од свих сам добио пуну моралну и вербалну подршку, на чему сам им захвалан. Иза ове идеје стали су великодостојници Српске православне цркве, као и високи званичници САНУ.”
Нарочито је било значајно Бајићево позивање на Институт за савремнеу историју, као државну установу која је и прописима задужена за ову област.
Укратко, серија је од почетка најављивана као нешто много веће и значајније од било које телевизијске продукције, а тако је и схваћена, и у Србији и у бившим југословенским републикама. Реакције у Загребу, Сарајеву и код домаћих (нео)комуниста биле су негативне, а у патриотском блоку позитивне.
Међутим, већ у првој епизоди уследило је изненађење – за једне пријатно, а за друге непријатно – јер су супротно од најава и очекивања комунисти приказани афирмативно, а Југословенска војска, па чак и обични сељаци, негативно. Оптимисти су говорили: ”Ово је тек прва епизода, хајде да сачекамо наставак” – али се из недеље у недељу све понављало, да би кулминација уследила са емитовање пете епизоде, под насловом ”Кама”.
”Када сам видео наслов кама, помислио сам, хвала Богу, приказаће барем део усташких злочина” – писао је један од безброј разочараних гледалаца после емитовања ове епизоде.
Јер, основни ток приче и даље је у Источној Босни, половином априла 1941. НДХ је већ била проглашена и отпочели су злочини над Србима. У прве четири епизоде нису приказане никакве борбе, ни против Немаца, ни против усташа. Како се у четвртој епизоди најзад појавио лик пуковника Драже Михаиловића, многи су помислили да ће уследити и сцене борби, пошто се Дражина група сваког дана тукла против Немаца и усташа.

Друго, у четвртој епизоди се први пут у историји телевизије на овим просторима појавио Дражин лик, а да нико није заклан целих десет минута. И то је утицало да очекивања од пете епизоде буду велика, па чак и у тој мери да је наслов ”Кама” асоцирао на злочине хрватских и муслиманских усташа, који су се тада заиста и дешавали.
Уместо свега тога, приказано је како жандармеријски подофицир из Дражиног окружења брутално коље, и притом пљачка, невиног муслимана. Крвава кама приказана је преко целог екрана, у две сцене. Била је то најексплицитнија и најјезивија сцена клања у српској кинематографији, превазилазећи и ТВ серије попут ”Отписаних” и друга остварења из доба социјализма. У серији са низом грешака у типовима наоружања, овде се јасно видела реплика каме са ”Четничког карабина М-24”, што је било оружје јуришних четничких батаљона Југословенске војске.
Сцена је изазвала бурне реакције. Верујући у најаве, многи су окупљали децу крај малог екрана, уз приче о Дражи и Равној Гори, коју су походили више пута. Сада су се жалили да су деца плакала и да не знају шта да им кажу. Следе неки од карактеристичних коментара гледалаца:
– Наставак убијања српског народа у појам…
– Сумрак човечанства. Секула нам дође главе са његовим поимањем историје. Класичан наставак ”Последњег чина”. Ударио одмах по камама, и то преко целог екрана…
– Овај Бајић је гори од Вељка Булајића.
– Не би црње ни хрватске усташе представиле српске патриоте.
– Комунисти се величају, а четници се опет представљају као кољачи, срамота!
– Нема више исправке, крвава кама преко целог екрана ће остати људима у памћењу.
– Равна Гора, каме, јагњетина… стандардни сценарио из Брозове кухиње. Човек нас је унаказио.
– Ни Булајић, осведочени србомрзац, овако нешто није Србима урадио.
Љубитељи Бајићевог дела остали су у мањини, а ово њу њихови типични коментари:
– Што се тиче каме, тога је било и код четника и код партизана. Због таквих какав је онај комита у серији, четници су окаљани као најгори кољачи.
– Треба видети серију у целини па онда судити, а да је било убица фашиста психопата у свакој војсци, било је.
Мада је говорио да је и сам ”дубоко проникао” у историју Другог светског рата, Бајић се за историјски контекст углавном позивао на Иснтитут за савремену историју. Директор Института, др Момчило Павловић, дао је позитивну рецензију серије, у којој се поред осталог каже:
”Тамо где има података, требало је извршити пажљиву реконструкцију. Тамо где их нема, требало је остати веран духу времена. Дакле, требало је да и ти фиктивни детаљи који настају из имагинације и креативности аутора, буду историјски вероватни и могући… Мишљења сам да је Радош Бајић успео у том огромном подухвату”.
Овде је битно неколико момената.
Прво, реконструкција уопште није извршена пажљиво, нити постоји мањак података. Све је добро познато, па чак и то да су комунисти на процесу 1946. године оптуживали Дражу за наводне злочине почињене од јула 1941. године па надаље. Ни у оној атмосфери њима није падало на памет да говоре о злочинима у априлу 1941. године, нити је те злочине било ко и било када помињао. Укратко: они нису постојали. Тада су постојали хрватски, муслимански и албански зочини над Србима. Од јула 1941. почињу комунистички злочини. Њихове оружане формације до краја те године само на територији тзв. Недићеве Србије убијају преко 1.000 цивила, и то претежно на свиреп начин: ножевима, чекићима, маљевима и сл.
Друго, постојање четничких ратних злочина никада није оспоравано, а поред осталог ни употреба каме.

Такође, позната је и предисторија приче о ”кољачима српског народа”.

Али, када се већ кренуло са злочинима, и то уз причу о објективности, требало је направити реалну размеру и пре првог четничког снимити по неколико стотина усташких и неколико десетина комунистичких злочина.
Треће, Институт за савремнеу историју у овом пројекту није ангажован на прописни начин: писмени захтев, седница Наставно-научног већа које поверава задатак својим надлежним историчарима, усвајање њиховог писаног рада и давање тог рада екипи ТВ серије са печатом Института. Свега тога није било, већ су др Момчило Павловић и др Предраг Марковић, запослени у овом Институту, ангажовани као приватна лица.
Наравно, не знамо да ли су они пре снимања видели све што ће бити приказано. Да су специјалисти за ову област, могло би се са сигурношћу закључити да нису видели, пошто ТВ серија ”Равна Гора” постаје рекордер по броју фактографских грешака. Али, они се баве историјом других периода, па је могуће да су све те силне грешке – међу којима је најважнији промашај ”духа времена” – само плод њиховог незнања. У сваком случају, после скандала из пете епизоде, било би добро да се огласе.
Исто тако, треба нагласити да је сасвим извесно да нико из САНУ и СПЦ није знао како ће изглдати серија.
Као што рече један гледалац – нема исправке. Једна сцена ТВ серије ”Равна Гора” поништила је вишегодишње, а ево већ и вишедеценијске, напоре многих да исправе последице комунистичке пропаганде. Од свих Бајићевих изјава, као најтачнија се показала она да ће му се комунисти, који су га критиковали пре емитовања серије, на крају извињавати.