Логор Еболи 1945-1947

: Палманова, Италија, вероватно 7. маја 1945. године. У овом месту недалеко од југословенско-италијанске границе Западни савезници су разоружали јединице Југословенске војске, међу којима је најбројнија била Динарска четничка дивизија

: После разоружавања, припадници Југословенске војске су 8. маја пребачени камионима у логоре Ћезена и Форли, удаљене тридесетак километара од Равене, такође у северном делу Италије. На овом снимку видимо логор Форли

: Логор Ћезена, у коме су, као и у Форлију, четници били од 8. маја до септембра 1945. године

: Половином септембра 1945. почело је пребацивање четника из Ћезене и Флорија у логор Еболи, крај истоименог места, 80 километара од Напуља, на југу Италије. У овом логору они ће остати до априла 1947. Шема логора објављена је у књизи Н. Лукића и о. Саше Радоичића ”Еболи логор 1945-1947. у фотографијама” (Сиднеј, Аустралија, 2011). Сем наведених јединица, у логору су се налазили и Дрински, 2. лички, Зетски и Жандармеријски пук, затим Самостални батаљон, Ваздухопловна група и Логорска полиција. Постојали су и штабови Врховне команде и Команде логора, Слагалиште Врховне команде, Штампарија Врховне команде, Радио станица, Културно-просветни савет, као и старешина породичног логора

: У логору Еболи у почетку је било око 14.000 особа, од којих око 5.500 цивила, углавном рођака четника

: Улаз у логор Еболи. ”P.W. CAMP” је ознака за логор непријатељских ратних заробљеника. То је била формална ствар, јер је постојала само једна стража, на улазу, коју је давао Жандармеријски пук (Срби). Британски штаб се налазио у логору, уз штаб генерала Дамјановића. Комунисти су непрекидно тражили изручење четничких команданата, али Западни савезници им нису удовољили ни у једном случају, ни у овом логору, ни иначе, већ су регрутовали четнике за своје формације, укључујући и јединице које су чувале немачке ратне заробљенике. Четници су из логора Еболи излазили у околне градове и путовали по Италији, углавном покушавајући нешто да зараде трговином

: Генерал Миодраг Дамјановић, командант Истакнутог дела Врховне команде Југословенске војске, и британски официр

: Еболи, прослава Видовдана 1946. године. У првом плану је генерал Дамјановић

: Логор Еболи, 18. јула 1946. године. Први парастос генералу Дражи Михаиловићу

: Фудбалски клуб ”Ваздухопловац”. У логору Еболи постојала су још четири фудбалска клуба: ”Шумадија”, ”Триглав”, ”Тромеђа” и ”Дрина”. Играли су и са екипом британског гарнизона, као и са локалним италијанским екипама. У логору су постојали и одбојкашки, атлетски и боксерски клуб

: Полазници гимназије, са Дражином сликом. Стоји други с десна, Раде Ребић. Према књизи ”Еболи логор 1945-47. у фотографијама”, у Ћезени и Еболију гимназију је похађало око 670, а основну школу око 130 ђака

: Дефиле беба. У Еболију и другим логорима рођено је више десетина беба. Снимљено у Еболију, на Цвети 1946. године

: Четничко гробље крај логора Еболи, у месту Батипаље. Од септембра 1945. до априла 1947. овде је сахрањено 96 особа, према прописима за војничка гробља. Касније су Италијани пренели посмртне остатке у крипту испод цркве Свети Никола у Барију, где се и данас налазе. Не знају се имена седам покојника, а три имена су некомплетна

: Логор Мунстер, Немачка, 1947. године. Свакодневна јутарња прозивка. У овом логору држани су само мушкарци, постојале су страже, давана је лошија храна, било је притисака на четнике да се врате у социјалистичку Југославију. После неколико месеци, четници су ипак пуштени из Мунстера и смештени у неколико избегличких логора у Немачкој. Одатле одлазе у емиграцију, највише у Велику Британију, Америку, Канаду и Аустралију