Милослав Самарџић: Дража, живот и легенда

08/10/2024

Биографија ђенерала Драже са фокусом на кључне догађаје.
Како је претходних пет ратова утицало на његов живот и каријеру?
Зашто је баш он пре рата постао водећи теоретичар герилског ратовања, а од априла 1941. командант гериле?
Како и зашто је 1942. организовао продор четника ка Бихаћу и Загребу?
Дража као национални лидер.
Дражин пут од светске славе до сукоба са Западом.

Меки повез, илустровано, 214 страна.

Наруџбине:
МЕЈЛ: pogledikg@gmail.com
ТЕЛЕФОН И ВИБЕР: 064/1-880-990.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу и број телефона.

ЦЕНА: 1.200 динара.
Поштарина и порез урачунати.

Препоручујемо комплет од пет књига са попустом, клик ОВДЕ.

НЕКОЛИКО СТРАНИЦА ИЗ КЊИГЕ:

Потера четника за партизанима од Старог Раса до Бихаћа представља једну од ”белих мрља” домаће историографије, иако спада у ред главних Дражиних достигнућа. Он је комунисте држао на западу 15-так месеци, спашавајући тако беде српски народ од реке Врбас до бугарске границе.

Када је Дража дошао у Црну Гору, јула 1942, још је трајао процес откопавања комунистичких жртава из јама и масовних гробница, праћен достојним сахранама. Током 1941, на територији Србије комунисти су убили око 1.000 цивила, да би у зиму 1941/1942. у Црној Гори и источној Херцеговини убили још 1.500 људи (и једно и друго према доњим цифрама). Тито и његов штаб и даље су веровали у скори долазак Црвене армије, па су наставили ”другу фазу револуције”, тј. убиства стварних и потенцијалних непријатеља комунистичке власти. У Црној Гори и источној Херцеговини не само што су убијали масовније, него је то у релативним цифрама, с обзиром на величину територија и насељеност, било 7-8 пута више него у Србији. Утолико је одјек злочина био већи.

Од Драже, који пре тога вероватно није лично видео злочин комуниста, Црногорке у црнини тражиле су освету. Он је код других официра од почетка примећивао неодлучност приликом ступања у грађански рат, настојећи да је осујети, али изгледа да до овог периода ни сам није био начисто колико је велика опасност од комуниста. Јер, прве Дражине оштре наредбе за уништења комуниста потичу управо из Црне Горе. ”Најенергичније, свим силама, посредно и непосредно, без икакве мислости настати да се униште чим се појаве. У овим крајевима њихова зверства била су неописива”, дословце је гласила његова наредба свим командантима од 15. јула 1942. године.159

Ову наредбу пратио је низ сличних:

”Комунисте уништите по сваку цену. У Вашем реону можете бити само Ви. Они не заслужују никакву милост и човечност. У Црној Гори су побили на хиљаде националног елемента” (мајору Кесеровићу, 12. августа).160

”У Југославији мора бити јединствен фронт. Комунисте и љотићевце уништавати без милости свуда где се појаве, не бирати средства (свима, 18. августа).161

”Предузмите са свима мерама да очистите комунисте са Косова. Плаћајте Арнауте, користите више тројке. Све што знате и умете” (мајору Ђурићу, 10. новембра).162

”Комунисте гонити до истребљења и ако изјављују да су уз нас. Покушавају превару, као и увек, а циљ им је да се дочепају власти па да убијају” (мајору Кесеровићу, 1. децембра).163

”Предузмите најенергичније уништавање без милости” (поручнику Раковићу, 10. децембра).164

Дражин план био је продор на запад, на ”Бихаћку републику”, па потом на север – према Зегребу. Лета 1942. четничке јединице су се већ налазиле око ”Бихаћке републике”, осим на северу. Оквирни план Дража је изложио мајорима Петру Баћовићу и Драгославу Рачићу 28. августа:

”Неопходно је потребно и врло важно потући комунисте свуда да им се трага не зна… Акцијом из Источне Босне, Херцеговине, Далмације и Лике уништити и последње њихове остатке у Западној Босни”.165

У вези припрема за рушење ”Независне Државе Хрватске”, Дража 8. октобра 1942. наређује војводи Доброславу Јевђевићу:

”Преко команданата бригада и повереника са терена, прикупити што тачније податке о усташким јединицама на Вашој зони и у Западној Босни, како би после ликвидације комуниста могли приступити ликвидирању усташа. У пропаганди усташе што више нападати и правити што већи раздор између њих и домобранаца.”166

Оваквих наредби у наредном периоду било је много, попут следећег радиограма мајорима Петру Баћовићу, Жарку Тодоровићу, команданту Београда и ”западних покрајина”, који је имао илегалце и у Загребу, и Карлу Новаку, команданту четника у Словенији, од 12. новембра 1942. године: ”Најхитније доставите податке о распореду хрватских јединица и имена њихових команданата, као и јачини и саставу”.167

Свој став по питању Италијана и усташа Дража је образложио у двема депешама мајору Баћовићу и војводи Јевђевићу, послатим 24. новембра. У првој он пише:

”Талијанима упутите ултиматум да не помажу усташе ако мисле да прођу с миром. Позовите на солидарност свих осталих крајева, а нарочито Црне Горе, у одбрани Српства од усташа као и од Италијана ако их помажу. Усташе уништавати без милости где год се појаве.”168

У другој Дражиној депеши, послатој касније истог дана, поред осталог се каже:

”У сваком случају сте јачи од усташа у погледу броја. Имате и две хаубице са доста муниције. Људство усташа несравњиво слабије у моралу од наших. Ако би усташе пошле морате загазити у крв иначе ће поклати народ. У случају да пођу не тиче нас се ни мишљење Талијана. Народ се мора одбранити, иначе штаћемо му.

Не примамо ни домобранце, све је то усташа. Ако Италијани остану неутрални, утолико боље. На случај да протежирају усташе, онда и по њима. Талијанима не веровати у њихову реч. Развијајте што јаче обавештајну службу да пратите сваки покрет усташа, као и Талијана.”169

И према извештају генерала Фортнера, команданта немачке 718. дивизије, од 13. октобра 1942, четници су били јачи од усташа: ”Може се рећи да су они далеко надмоћнији од хрватских домобранских и усташких јединица исте јачине”, писао је Фортнер.170

Јединицама на западу послате су радио станице, као и новац, који је добрим делом коришћен и за прехрану избеглица, и официри. Експедициони корпус, састављен од 3.000 најбољих четника из источне Босне и Херцеговине, средином децембра стигао је код војводе Ђујића, у област Книна. Корпусом је командовао мајор Баћовић.

План за напад на ”Бихаћку републику” Дража је завршио 2. јануара 1943. године. Под ставкама један, два и три у плану пише:

”Ситуација код комуниста. Комунистички делови држе просторију Бихаћ – Кореница – Удбина – Босанско Грахово – Ливно – Језеро – Мркоњић Град (искључно) – Кључ (искључно) – Стари Мајдан – Бихаћ. Јачина комунистичких снага, њихова формација и наоружање види се из прилога бр. 1.

Наша ситуација. Наше снаге прикупиће се у области Оточца, Грачаца, Книна и Дрниша, Јабланице, Јајца и Мањаче планине. Састав и јачина наших снага види се из прилога бр. 2.

Наш циљ и идеја маневра. Наша је намера да из обухватног положаја кога имају наше снаге изврше концентричан напад на комунисте на означеној просторији, комунисте униште и тиме ослободе ову српску територију комунистичког терора.

Идеја маневра је:

Главним снагама из области Книна и Грачаца извршити фронтални напад у циљу пробоја и раздвајања комунистичких снага.

Снагама из области Јабланице и Оточца извршити дубоко обухватање комунистичких снага и дејством у њихов бок и позадину олакшати фронтални напад наших главних снага.

Снагама из области Јајца и Мањаче планине извршити напад с леђа у циљу опкољавања и раздвајања комунистичких снага а потом њиховог уништења”171

Овај детаљан Дражин план пратило је више прилога у којима су разрађене идеје маневара, тактичка упутства, задаци јединица, начин одржавања везе, снабдевање, санитетска, обавештајна и пропагандна служба, тактика ратовања непријатеља, однос према месном становништву, попуна јединица, организација преких војних судова итд. Комунистичке снаге на означеном терену процењиване су на 10.000 партизана, које је имало да уништи 13.600 четника, сврстаних, за ову прилику, у пет корпуса и једну бригаду, ради истовременог напада из шест праваца. Партизана је у ”Бихаћкој републици”, која се простирала до реке Саве, било много више од 10.000, али Дража је рачунао да је довољно ударити на њихов Врховни штаб и главне јединице.

Освајањем комунистичке територије четници би контролисали преко половине хрватске нацистичке државе. Ако би заузели ”совјетску републику”, створила би се нова стратешка позиција. Комунисти су пре свих нападали четнике, док им акција у правцу Загреба или највећег српског стратишта Јасеновца није била у плану (као што ни Павелић није нападао ”Бихаћку републику”). Четницима би, обрнуто, управо та акција дошла у први план. Зато се Дража, у депеши мајору Рачићу од 21. јануара 1943, изразио на следећи начин: ”У Западној Босни и Лици сада изводимо последње припреме за дефинитивно уништење комуниста, који нас спречавају у рушењу Павелићеве Хрватске”.172