Неко уништава документа о равногорцима
НЕСТАЈУ СПИСИ
Неко уништава документа о равногорцима
Давне 1949. године одржано је суђење у Пожеги у сали задружног дома Бакионица (преко пута старе железничке станице) храбром равногорцу, команданту Пожешког корпуса, господину Милошу Марковићу.
Милош је пртходно био подвргнут разним тортурама које не приличе ни најнижем ступњу цивилизације. У затвору је пребијен тако да је остао непокретан, али су се комунисти плашили њега иако је неспособан па су га држали стално везаног у окове и тако доводили на суђење. Ни током суђења окови му нису били скидани.
Суђење је трајало више дана са сталним прекидима, пошто се Милош и у таквој ситуацији храбро држао.
Доводили су присилно пожешке гимназијалце да прате суђење, али су их по потреби и истеривали пошто њихово присуство није могло да постигне одговарајући ефекат.
Један од тадашњих гимназијалаца сећа се и једног детаља са суђења:
“Довели су једну жену као сведока оптужбе. Она се плачним речима обратила осуђеном оптужујући га да је наредио стрељање њена два сина само зато што су комунисти.
Милош је прилично смирено саслушао оптужујуће речи. Очито да је жалио стање у којем се жена налази па је одговорио: ‘Опростите ми мајко, што вам не могу потврдити да су ваши синови стрељани као комунисти. Њих је надлежни суд осудио на смрт, то је тачно, али не као комунисте, већ као лопове, што су заиста и били и за тешку крађу су били осуђени’.”
Група историчара желела је да дође до судског регистра и преиспита начин суђења Милошу. Међутим, тамо где је требало да стоје списи њих нема, неко их је украо и уништио.
Удружење “Равна Гора” оштро протестује против овог инцидента и захтева хитну истрагу о нестанку судских списа и одговорност одговорних лица јер се ради о нестанку озбиљног историјског документа.
Позивамо све часне и поштене Србе да се прикључе борби за очување истине јер нам је то света дужност према палим равногорцима и њиховој борби.
Р. Боловић и Д. Шекељић
“Равна Гора”, бр. 4, јануар 2003.
(АПРИЛ 2003)
