
Добро упамтите ове координате: уторак, 28. април 2015. године, 20 часова, Други програм Радио Телевизије Србије.
Добро их упамтите јер је то термин првог емитовања једног објективног филма о Другом светском рату на државној телевизији у историји Србије: документарног филма ”Генерал Михаиловић – Херој и казна”.
Упамтите их и зато што то није обичан филм ни када се гледа чисто естетски, ван идеологије и политике. То је најбољи филм овог жанра икад снимљен у Србији.
Најбољи је јер је реч о продукцији холивудске компаније 44blue – а она је најбоља међу најбољима и у самом Холивуду, овенчана бројним ЕМИ наградама (еквивалент Оскара у свету документарног филма) и чије серије и филмови се свакодневно приказују на водећим америчким телевизијама.
Суоснивач компаније и продуцент филма ”Генерал Михаиловић – Херој и казна” је Раша Драшковић, син др Милорада Драшковића, делегата Омладинског штаба 501 у Врховној команди Југословенске војске, потоњег директора Архива Хуверовог института при Станфорд универзитету у Калифорнији. Милорад је посмрче министра Милорада Драшковића, који је, као прва жртва Комунистичке партије, убијен 1921. године у Делницама. Пре рата имао је улицу у центру Крагујевца, која је после рата преименована по имену убице. После 2000. године име убице је избрисано, док је Милорад Драшковић добио нову улицу, али сада на периферији Крагујевца.
Извршни продуцент је један од најбољих приватних студија у Србији, ”Синемон продакшн” из Београда.
Филм је сниман на више локација у Србији, Британији и Америци. Основна нарација је на енглеском а главни наратор је управо Раша Драшковић. Прича је холивудска, са пуно заплета и изненађења, а праћена ексклузивним филмским записима и документима, као и инсертима из најпопуларнијих партизанских филмова и серија, уз одговарајуће коментаре.
Поред неколико учесника рата (Савковић са Рудника, Хођера из Београда/Вашингтона, итд), који уносе дозу емоције, у филму говоре и водећи британски историчари из ове обасти, на челу са Хедер Вилијамс и Питером Бетијем, али говори и контроверзни Николас Бредшо (алијас Џон Крипс), једини британки историчар који и данас подржава причу из 1950-тих година. Затим говоре истакнути амерички историчари: др Кирк Форд, професор историје на Мисисипи универзитету, историчари Националног архива у Вашингтону, итд. Свој скромни допринос овом великом филму, кроз изјаве и интервјуе, дало је и нас неколико истраживача из Србије који се бавимо овом темом, на челу са бившим шефом Војног архива у Београду пуковником мр Драганом Крсмановићем.
Милослав Самарџић