Пандемија: Елементи глобалног тоталитаризма

13/07/2021

Лондон, почетком јула: Масовни протести против ”локдауна” (фото: Јутјуб, снимак екрана)

Ми смо у социјализму непрекидно гледали измишљање ”народних непријатеља”, од којих ће нас наводно спасити комнуисти. То је упоредиво са данашњим измишљањем нових сојева вируса. Прецизније речено, вируси одувек мутирају, стварањем нових врста и подврста, али сада се та појава први пут овако злоупотребљава

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Министар здравља у Влади Републике Србије, др Златибор Лончар, саопштио је пре неколико дана оно што се сматрало ”јавном тајном”: До сада је у Србији од короне преминуло 7.000 особа, али нико не зна да ли је то заиста тако, јер се узрок смрти може утврдити само обдукцијом. Међутим, Светска здравствена организација је забранила обдукције. Тако, рекао је министар, као преминули од короне уписивани су сви са позитивним ПСР тестом, сви за које се према симптомима претпостављало да имају и корону, као и они чија је родбина рекла да су били у контакту са носиоцима овог вируса.

Додуше, министар је пропустио да напомене како је Институт за патологију Републике Србије маја прошле године урадио обдукцију 17 особа наводно преминулих од короне. Утврђено је да, у ствари, ни у једном случају корона није била узрок смрти. Видело се да су те особе имале вирус, међутим, видело се и то да он није био кобан, већ су то били инфаркт, рак, шлог и друге болести.

Од августа прошле године, број преминулих у Србији је сваког месеца петнаестак посто већи него ранијих година. Током целе 2020, преминуло је 114.000 особа, односно 14.000 више него 2019. године. Од ових 14.000, према подацима Института за јавно здравље, 4.000 је преминуло од короне. Од чега је, дакле, преминуло додатних 10.000 особа?

Према изјави проф. др Мирославе Живковић, директорке Клинике за неурологију КЦ Ниш, “многи пацијенти нису ни стигли до здравствених установа, због изузетне редукције постојећих капацитета”.

Масовни протести у Лондону

Докторка наводи прецизне податке:

”Ми смо у ковид систему од 20 кревета интензивне неге имали слободних пет, друго неуролошко одељење имало је само 15. Смањење капацитета неминовно носи повећање морталитетне стопе”.

То што је докторка Живковић рекла за неуролошко одељење нишког клиничког центра, мање-више је важило, а у извесној мери и данас важи, за све болнице у Србији. Тако су највише страдали они који и иначе највише умиру – срчани болесници, који чине скоро половину од укупног броја преминулих. Током 2020. године, у њиховој групи забележен је највећи пораст смртности, за око 5.000 особа. Другим речима, лане је у Србији само срчаних болесника – зато што им није могла бити пружена адекватна нега, јер је приоритет била корона – преминуло 1.000 особа више него укупно од короне.

Код короне је, с друге стране, критеријум за утврђивање смртности, како је то саопштио министар Лончар, растегнут до крајњих граница. Чак и са тако растегнутим критеријумима, није достигнута смртност јачег сезонског грипа, на пример оног из 2017. године, са 17.000 преминулих.

Али, у медијској кампањи, све то је изгледало другачије. Таблоиди су, као по команди, за насловне стране тражили вести о смрти ”младе и здраве” особе од короне. То је испровоцирало једно новинарско истраживање, које је показало да су те младе и здраве особе заправо преминуле од тзв. болничког вируса. Смрт од болничког вируса, према традицији из доба социјализма, у Србији је и даље табу, то јест – званично не постоји. Јер, ако би се признала, значила би одговорност болнице, која подразумева исплату одштете породици преминулог. Немачка, на пример, у њеним болницама евидентира 3.500 смртних случајева од болничке бактерије годишње.

У социјализму, међутим, држава, а све болнице су тада биле државне – не може бити крива ни за шта. Слично је и у другим областима. Закон о безбедности саобраћаја као основни узрок несреће наводио је – а можда је тако и сада – ”неприлагођену брзину условима у саобраћају”. Ако се возач кретао брзином од 50 километара на сат, наводно је ”прилагођена брзина” била 40; ко је возио 40 на сат, требало је 30, итд. Није био забележен случај да се као узрок несреће означи рупа на путу, погрешно пројектована кривина, неизграђена банкинта, итд, јер би то подразумевало кривицу државе и исплату одштете. Подразумевало би и одговорност државних службеника, а они у социјализму нису у својим фотељама ради одговорности, већ ради стицања привилегија.

Друго што се показало у новинарском истраживању, јесте да око 100 лекара током пандемије није преминуло од короне, већ од последица ношења скафандера. Наиме, за разлику од претходних сличних епидемија, попут сезонског грипа, овога пута лекарима је наређено да носе скафандере, и то, у почетку, у сменама од по 12 сати дневно. Ова врста одела, испрва прављена за рониоце и космонауте, захтева велику физичку спремност и постепено навикавање. Тога није било и многи нису издржали.

Иако су у Србији, у односу на пролеће прошле године, ”мере против короне” драстично ублажене, њихове последице убијаће људе још годинама. Проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, каже да се може очекивати даљи раст смртности, објашњавајући то следећим речима:

”Листе чекања за кардиоваскуларне процедуре су веће него пре пандемије. Неки људи на тим листама су до сада, нажалост, и преминули, и док се не нормализује рад, можемо очекивати повећање компликација.“

Све у свему, пандемија је показала више елемената глобалног тоталитаризма. Једна група лекара одмах је стала уз политичаре, или кога већ, док они са супротним мишљењем нису имали приступ масовним медијима. Тако, мали одјек је имала и декларација професора са Универзитета Станфорд у Америци, коју је у кратком року потписало више од 13.000 научника из области медицине и здравства уопоште. Они су закључили да је ”закључавање најгора грешка здравствених власти у последњих 100 година”.

Наравно, остаје питање да ли је то грешка или намера. Ми који смо одрасли у социјализму, знамо да тоталитарцима није важан само новац. Он се, свакако, подразумева, јер нема сиромашних диктатора, али посебну снагу њима даје осећај (квази)месијанства. Те особе убеђене су да ”спасавају свет”. Када једном прихвате то убеђење, нису способне да виде жртве које то ”спасавање” изазива, или им, пак, те жртве нису важне. Они, зато, настоје да осећај ”спасавања” никада не изгубе. Ми смо у социјализму непрекидно гледали измишљање ”народних непријатеља”, од којих ће нас наводно спасити комнуисти. То је упоредиво са данашњим измишљањем нових сојева вируса. Прецизније речено, вируси одувек мутирају, стварањем нових врста и подврста, али сада се та појава први пут овако злоупотребљава.

(Слобода, гласило СНО у Чикагу, 10. јула 2021)