Поводом ТВ серије: А где су јунаци априлског рата?
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Повратак из Америке у Србију

      • 28/03/2023

      Зашто Српска народна одбрана д...

      • 17/03/2023

      Уочи избора у Црној Гори

      • 08/03/2023

      Зашто Срби не воле капитализам...

      • 24/02/2023
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      TROJNI PAKT I 27 MART, HITLER JE ZELEO DA SRBE POS...

      Tajne Trojnog pakta i 27. marta su dugo bile skriv...

      • 26/03/2023
      Video
      YouTube

      BITKA ZA KOSOVO

      Komunisti su Kosmet obecali Siptarima jos 1943. go...

      • 15/03/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE U SRBIJI BITI VECE PLATE? KRALJEVINA PROTI...

      Vecito i dnevno pitanje kada ce plate biti vece? K...

      • 05/03/2023
      Video
      YouTube

      KO JE BIO VOJVODA KOSTA PECANAC

      Kosta Milovanovic Pecanac, od Srpsko-turskih ratov...

      • 26/02/2023
      Video
      YouTube

      PROKLETSTVO OBRENOVICA

      Osnovna odlika gradjanskog drustva jesu gradjanska...

      • 19/02/2023
      Video
      YouTube

      KADA CE SE ZAVRSITI RAT U UKRAJINI

      Sukob u otvorenoj formi traje od marta 2022. godin...

      • 12/02/2023
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
ПогледиИсторијаИсториографијаИсторијски филмовиПоводом ТВ серије: А где су јунаци априлског рата?

Поводом ТВ серије: А где су јунаци априлског рата?

  • 15/12/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Александар Берић

Александар Берић

Милош Жунић

Милош Жунић

Милорад Танасић

Милорад Танасић

ПИШЕ: Иван Ђиковић

Први део “Драмске трилогије”, под називом “Равна гора” стављам под највеће могуће наводнике када је историја у питању, будући да изузев наивног тумачења малобројних историјских личности, праву историју и даље нисмо видели. Бар не у прве четири епизоде. У наставку овог текста желим да поменем историјске истине које се не дешавају у радњи у прве четири епизоде серије “Равна гора”.
А историја нам говори о пилотима шестог ловачког пука, и њиховом легендарном командиру, Милошу Жуњићу, заповеднику 102. ескадриле 31. групе. Њихове јуначке ваздушне борбе против неупоредиво јачег непријатеља као и немерљива оданост отаџбини и војничкој заклетви заслужили су ваљда својих 15. минута славе. Уместо тога, у серији су удостојени обичне радио депеше, и то на начин да гледалац може да закључи да су, седећи скрштених руку, на аеродрому сачекали немце.
О другом ловачком пуку стационираном надомак Крагујевца и петом ловачком пуку чији су елементи у одбрани Куманова поднели одгромне жртве, нема ни говора. А командир 111. ловачке ескадриле, капетан Војислав Поповић је, оставши без муниције, свој “хокер фјури” сударио са водећим авионом МЕ-110 у немачкој формацији и тако жртвовао свој живот у одбрани отаџбине. Подвиг свог командира је пратио и поручник Милорад Танасић, устремивши свој апарат у најближи Ме-109.
Историја даље говори и о осмом бомбардерском пуку, који је 6. 7. и 8. априла извршио борбене задатке над територијом нацистичке Немачке и Мађарске, бомбардујући непријатељске војне аеродроме код Печуја и Сегедина, као и железничку станицу и путне правце на потезу између Беча и Граца. Да ли то може да се окарактерише као прво, савезничко, бомбардовање војних циљева на територији Трећег рајха, још од пада Француске?
Јунак априлског рата, поручник Александар Берић је, командујући монитором Драва, на Дунаву, на потезу између Челарева и Бездана, пружио јак отпор мађарској речној морнарици и немачким бомбардерима “штука”, не дозвољавајући силама осовине да заузму и искористе пловни пут Дунава за брз продор у дубину југословенске територије. Драва је потонула, славно, као једини брод краљевске ратне морнарице који је изгубљен у борби против непријатеља.
Оваквих људи је било много, и превише за једну серију. Међутим, чак и ако аутору поменуте личности нису важне, рекао бих да му није важна ни историја, будући да је очигледно избегава. Неупоредиво боље него што је Далибор својевремено ескивирао “месершмите” у “Партизанској ескадрили”.
А трагична историја још приповеда да је само у бомбардовању Београда погинуло више од 2200 људи, порушено 627 зграда, веома оштећен 1601 а делимично оштећено 6829 објеката. Бомбе су унуштиле и Народну библиотеку, чије се рушевине и данас налазе на Косанчићевом венцу. Изгорело је 300.000 књига а међу њима и око 1000 рукописних књига из средњег века, владарске повеље и други световни и црквени историјски документи. Шестог априла није горео само Београд, нити је горео само папир. Горела је историја српског народа. Очигледно ни то није било пресудно за радњу “историјског” серијала.
Консултације у вези априлског слома 1941. године су очигледно захтевале надљудске напоре, па је и закључак био да није у људској моћи да поменути или карактером слични детаљи буду снимљени. Очигледно су прескупи били и 3Д ефекти којима је било могуће урадити истините, потресне и јуначке приче априлског слома.
И ту није крај. О апологији ЈВуО за сада ни речи. О профилу комуниста толико, да човек помисли да су у ствари били чланови друштва за заштиту животиња или клуб љубитеља радио Москве. Историје готово да и нема. Али, где нема радње, не може да буде ни историје. Или можда може? О каквој се то историји у случају ове серије ради, то је питање?

Извор

Поводом ”Равне Горе”: Мрвица за подани...

  • 12/12/2013

”Равна Гора” 6: Штиглић је преживео бо...

  • 15/12/2013

Поделите

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Повезани чланци

Историјски филмови

Два хрватска лопова

  • 06/03/2023
Историјски филмови

80 година Битке на Неретви

  • 14/02/2023
Историјски филмови

ПРЕМИЈЕРА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА ”НИКОЛА КАЛАБИЋ”

  • 13/10/2020
Историјски филмови

Ко су заиста били „отписани“?

  • 20/10/2019

Do not miss

Историјски филмови

Два хрватска лопова

  • 06/03/2023

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi