Предисторија: Независна држава Хрватска
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Срби пишу хрватским писм...

      • 12/01/2025

      Моја велика православна српска...

      • 23/05/2024

      Сценариста и идејни творац Мил...

      • 14/05/2024

      Сабор на Равној Гори

      • 09/05/2024
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeГалеријеЗлочини над СрбимаПредисторија: Независна држава Хрватска

Предисторија: Независна држава Хрватска

  • 15/03/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr
13. април 1941. године. Павелићеве присталице поред убијених српских цивила и заробљених војника Југословенске војске. У ово време још нису добили заједничку униформу, па су носили траке са словом “U”
Павелићеве присталице са ухапшеним људима, у време непосредно по проглашењу “НДХ”
Младен Лорковић (десно) и Зигфрид Каше у Загребу маја 1941. године. Лорковић, правник по професији, постао је усташа још 1934. године; важио је за германофила и великог србомрсца. Један је од петорице потписника изјаве од 30. марта 1941. којом се захтева немачка помоћ у успостављању самосталне хрватске државе. Павелић га 9. јуна 1941. именује за министра спољних послова. У априлу 1943. био је умешан у аферу око кријумчарења злата, због које је шеф његовог кабинета Иво Колак осуђен на смрт. Дана 28. априла разрешен је дужности министра спољних послова. Именован је за државног министра без ресора, задужен за послове са немачком војском. Када су немачка ратна кола кренула низбрдо покушао је уз помоћ ХСС-а да ступи у преговоре са Западним савезницима и обезбеди прелаз “НДХ” на победничку страну. За ове преговоре знао је и Павелић кога је сам Лорковић обавестио. Међутим, августа 1944. године, Павелић га избацује из владе и ставља под суд, под изговором “завере против поглавника и немачких савезника”. Ухапшен је и затворен у Копривници, а одатле је пребачен у Лепоглаву, заједно са министром оружаних снага Антом Вокићем и другим присталицама промене курса “НДХ”. Сви су побијени у Лепоглави од стране усташа крајем априла 1945. године, непосредно пре Павелићевог напуштања Загреба. Каше је био члан Национал-социјалистичке радничке партије од 1926. године. Постављен је 20. априла 1941. године за посланика Трећег Рајха у нацистичкој Хрватској. Важио је за ватреног присталицу усташког режима, не само због идеолошке блискости, већ и због редовне, месечне “дозе мита” коју му је усташка влада уплаћивала на један тајни рачун у швајцарској банци. Маја 1945. године побегао је у Аустрију, одакле је враћен Југославији. Осуђен на смрт као ратни злочинац и обешен 7. јуна 1947. године.
Павелић у првој посети Трећем Рајху, са немачким министром спољних послова Рибентропом, 6. јуна 1941. у Салцбургу

Први сусрет Павелића и Хитлера 6. јуна 1941. године у Хитлеровој резиденцији Бергхоф код Берхтесгадена у Баварској
У Бергхофу 6. јуна 1941. године. С лева на десно Рибентроп, Хитлер, Павелић и Геринг
Усташа “позира” са својим жртвама. Током рата настало је на десетине фотографија усташа и њихових жртава за време или непосредно након ликвидације. Хрвати су били убеђени у победу свог ратног табора па су сматрали да себи могу да приуште овакве “ратне успомене”. После рата, почеће систематски да прикривају и своје злочине и све трагове који те злочине осветљавају. Немци ће поступити обрнуто.
Усташе са главом Јована Блаженовића из Дракулића, радника Фабрике дувана Бања Лука, кога су усташе убиле фебруара 1942. у познатом великом злочину када је у три бањалучка села убијено 2.700 Срба. Усташе у првом плану су: Анте Пезић, Мехмед Церић, Фрањо Ликанац и Марко Колаковић а снимак начинио усташа Стипе Краљевић

Жртва је Бранко Јунгић из села Грабовца коме су усташе одсекле главу тестером.
Усташе “позирају” са својим жртвама
Хрвати и муслимани поред тела поубијаних чланова једне српске породице
Фотографија усташа са жртвом доведеном изнад јаме непосредно пред ликвидацију.

Хрвати “позирају” са својом жртвом.
Хрвати са својом жртвом. Усташа лево се спрема да закоље несрећника а усташа десно држи чинију у коју треба да истече крв из грла жртве
Хрвати “позирају” са својом жртвом
Усташе са осмехом на лицу превозе запрегом тела својих жртава улицама једне вароши

Посмртни остаци 196 Срба убијених 28/29. априла 1941. године у Гудовцу код Бјеловара. Био је то први масовни злочин Хрвата над Србима у “НДХ”.
Остаци цркве Свете Петке у Коларићу на Кордуну у којој су Хрвати поклали и спалили 26. априла 1942. године 102 становника из овог и околних села
Српче које су Хрвати убили метком из пиштоља у стомак, лета 1941. у Бихаћу. Снимак су начинили италијански војници.
Чланови једне српске породице, које су Хрвати поклали у селу Читлуку код Козарске Дубице 30. августа 1941. године

Љубан Једнак (Горње Селиште код Глине, 2. септембар 1916. — Београд, 5. мај 1997.) једини је преживели сведок по злу чувеног и јединственог злочина, који су починиле усташе крајем јула и почетком августа 1941. године у Православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини у тадашњој Независној Држави Хрватској. За непуних десет дана користећи се специјалним ножевима, тзв србосјецима, Павелићеве усташе су у храму Божјем заклали 1.564 Србина са подручја Кордуна, Баније и Поткозарја. Љубан Једнак био је сведок у поратном судском процесу на суђењу министру унутрашњих послова тзв. НДХ Андрији Артуковићу. Једнак је доживио судбину својих Крајишника, прогнан је у „Олуји“ 1995. године и 1997. године умро у Београду, далеко од свог родног краја.
“Покрштавање” Срба у цркви у Глини лета 1941. године. С лева Гавриловић, Келечевић Давид (трговац), Лазо Стефановић (пекар), Ђуро Пилиповић (лугар)
Снимљено истом приликом. С десна трећи Момчило Ракић, четврти Љуба Тркуља, пети Душан Десић, девети Перо Маренић
Хрвати приморавају српске сељаке да ископају сопствене гробнице

Хрвати “позирају” испред спаљене цркве Света Недеља у Војнићу.
Усташе са групом српских сељака непосредно пред ликвидацију
Чланови једне српске породице коју су Хрвати убили у сопственој кући
Српска породица коју су Хрвати убили на прагу куће

Остаци тела 14 особа из три српске породице, побијене у својим кућама. Усташе доносе лешеве у ову сoбу и спаљују их
Тела два човека које су усташе убиле и обесиле наглавачке у околини Соколца у Источној Босни
Петар Теслић индустријалац из Сиска, кога је 1941. убио и масакрирао његов радник Хрват. Фотографију су начинили злочинци непосредно по убиству.
Српски сељаци које су усташе приморале да копају сопствене гробове, негде у Источној Босни 1941.

Хрвати стоје у јами на телима тек покланих Срба. Да им се униформе не би прљале крвљу жртава, ови кољачи су се скидали у доњи веш и тако полуголи вршили ликвидације цивила.
Снимљено истом приликом.
Тело жртве коју су Хрвати убили ударцима тупим предметом у главу























Порука слушаоцима хрватске музике

  • 15/03/2013

Предисторија: муслимански есесовци

  • 15/03/2013

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Злочини над Србима

Краљево: Подигнут споменик жртвама нациста и комуниста

  • 16/10/2024
Злочини над Србима

НАТО бомбардовање 1999. године

  • 24/03/2022
Злочини над Србима

Крагујевачка трагедија 1941.

  • 16/03/2013
Злочини над Србима

Предисторија: муслимански есесовци

  • 15/03/2013

Tags

  • галерија
  • хрватска

Do not miss

Злочини над Србима

Краљево: Подигнут споменик жртвама нациста и комуниста

  • 16/10/2024

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi