Предисторија: Независна држава Хрватска
- 15/03/2013
-
- 13. април 1941. године. Павелићеве присталице поред убијених српских цивила и заробљених војника Југословенске војске. У ово време још нису добили заједничку униформу, па су носили траке са словом “U”
-
- Младен Лорковић (десно) и Зигфрид Каше у Загребу маја 1941. године. Лорковић, правник по професији, постао је усташа још 1934. године; важио је за германофила и великог србомрсца. Један је од петорице потписника изјаве од 30. марта 1941. којом се захтева немачка помоћ у успостављању самосталне хрватске државе. Павелић га 9. јуна 1941. именује за министра спољних послова. У априлу 1943. био је умешан у аферу око кријумчарења злата, због које је шеф његовог кабинета Иво Колак осуђен на смрт. Дана 28. априла разрешен је дужности министра спољних послова. Именован је за државног министра без ресора, задужен за послове са немачком војском. Када су немачка ратна кола кренула низбрдо покушао је уз помоћ ХСС-а да ступи у преговоре са Западним савезницима и обезбеди прелаз “НДХ” на победничку страну. За ове преговоре знао је и Павелић кога је сам Лорковић обавестио. Међутим, августа 1944. године, Павелић га избацује из владе и ставља под суд, под изговором “завере против поглавника и немачких савезника”. Ухапшен је и затворен у Копривници, а одатле је пребачен у Лепоглаву, заједно са министром оружаних снага Антом Вокићем и другим присталицама промене курса “НДХ”. Сви су побијени у Лепоглави од стране усташа крајем априла 1945. године, непосредно пре Павелићевог напуштања Загреба. Каше је био члан Национал-социјалистичке радничке партије од 1926. године. Постављен је 20. априла 1941. године за посланика Трећег Рајха у нацистичкој Хрватској. Важио је за ватреног присталицу усташког режима, не само због идеолошке блискости, већ и због редовне, месечне “дозе мита” коју му је усташка влада уплаћивала на један тајни рачун у швајцарској банци. Маја 1945. године побегао је у Аустрију, одакле је враћен Југославији. Осуђен на смрт као ратни злочинац и обешен 7. јуна 1947. године.
-
- Павелић у првој посети Трећем Рајху, са немачким министром спољних послова Рибентропом, 6. јуна 1941. у Салцбургу
-
- Први сусрет Павелића и Хитлера 6. јуна 1941. године у Хитлеровој резиденцији Бергхоф код Берхтесгадена у Баварској
-
- Усташа “позира” са својим жртвама. Током рата настало је на десетине фотографија усташа и њихових жртава за време или непосредно након ликвидације. Хрвати су били убеђени у победу свог ратног табора па су сматрали да себи могу да приуште овакве “ратне успомене”. После рата, почеће систематски да прикривају и своје злочине и све трагове који те злочине осветљавају. Немци ће поступити обрнуто.
-
- Усташе са главом Јована Блаженовића из Дракулића, радника Фабрике дувана Бања Лука, кога су усташе убиле фебруара 1942. у познатом великом злочину када је у три бањалучка села убијено 2.700 Срба. Усташе у првом плану су: Анте Пезић, Мехмед Церић, Фрањо Ликанац и Марко Колаковић а снимак начинио усташа Стипе Краљевић
-
- Хрвати са својом жртвом. Усташа лево се спрема да закоље несрећника а усташа десно држи чинију у коју треба да истече крв из грла жртве
-
- Посмртни остаци 196 Срба убијених 28/29. априла 1941. године у Гудовцу код Бјеловара. Био је то први масовни злочин Хрвата над Србима у “НДХ”.
-
- Остаци цркве Свете Петке у Коларићу на Кордуну у којој су Хрвати поклали и спалили 26. априла 1942. године 102 становника из овог и околних села
-
- Српче које су Хрвати убили метком из пиштоља у стомак, лета 1941. у Бихаћу. Снимак су начинили италијански војници.
-
- Чланови једне српске породице, које су Хрвати поклали у селу Читлуку код Козарске Дубице 30. августа 1941. године
-
- Љубан Једнак (Горње Селиште код Глине, 2. септембар 1916. — Београд, 5. мај 1997.) једини је преживели сведок по злу чувеног и јединственог злочина, који су починиле усташе крајем јула и почетком августа 1941. године у Православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини у тадашњој Независној Држави Хрватској. За непуних десет дана користећи се специјалним ножевима, тзв србосјецима, Павелићеве усташе су у храму Божјем заклали 1.564 Србина са подручја Кордуна, Баније и Поткозарја. Љубан Једнак био је сведок у поратном судском процесу на суђењу министру унутрашњих послова тзв. НДХ Андрији Артуковићу. Једнак је доживио судбину својих Крајишника, прогнан је у „Олуји“ 1995. године и 1997. године умро у Београду, далеко од свог родног краја.
-
- “Покрштавање” Срба у цркви у Глини лета 1941. године. С лева Гавриловић, Келечевић Давид (трговац), Лазо Стефановић (пекар), Ђуро Пилиповић (лугар)
-
- Снимљено истом приликом. С десна трећи Момчило Ракић, четврти Љуба Тркуља, пети Душан Десић, девети Перо Маренић
-
- Остаци тела 14 особа из три српске породице, побијене у својим кућама. Усташе доносе лешеве у ову сoбу и спаљују их
-
- Петар Теслић индустријалац из Сиска, кога је 1941. убио и масакрирао његов радник Хрват. Фотографију су начинили злочинци непосредно по убиству.
-
- Хрвати стоје у јами на телима тек покланих Срба. Да им се униформе не би прљале крвљу жртава, ови кољачи су се скидали у доњи веш и тако полуголи вршили ликвидације цивила.