Рат је почео 28. јула, а не 28. јуна 1914!

25/06/2014

Иако се то зна, западни историчари и политичари, настоје да фалсификују историју, и да опет, у предвечерје 100 годишњице тог рата, по ко зна који пут, прогласе Србију, за изазивача Великог рата, оствареног путем атентата на аустроугарског престолонаследника 28.јуна 1914.

Пише: Слободан Турлаков

Налазимо се у предвечерје обележавања почетка Првог светског рата, што је прилика за многе западне историчаре да опет врате у оптицај тезу да је Србија крива за тај рат. А та се кривица доказује сарајевским атентатом, на Видовдан, 15/28. јуна 1914, у ком је убијен аустроуграски престолонаследник Франц Фердинанд, па се, према томе, почетак Великог рата везује за тај дан и за то убиство.

Још током версајске Мировне конференције, утврђено је да је Немачка била изазивач Великог рата, што су њени представници признали и потписали. Међутим, историчари и многе јавне личности, још пре Хитлера, стављали су под знак питања то признање, јер је оно, наводно, од намачких представника изнуђено, па су, због тога, и Версајски уговор о миру и каснији појединачни уговори између зарађених страна, често проглашавани узроком Другог светског рата, који је, опет, почела и изазвала Немачка.

Све се то зна, али уместо да се цео проблем постави у смеру тражења коначне истине, мада је она евидентна и без тог тражења, јер је немачки цар Виљем II објављивањем рата Русији, 1.августа 1914, локални рат Аустроугарски са Србијом, претворио у светски конфликт и тако учинио, стварно и неопозиво, Немачку за изазивача и кривца Великог рата.

Међутим, иако се то зна, западни историчари и политичари, настоје да фалсификују историју, и да опет, у предвечерје 100 годишњице тог рата, по ко зна који пут, прогласе Србију, за изазивача Великог рата, оствареног путем атентата на аустроугарског престолонаследника 28.јуна 1914..

Но, материјална истина је тврдоглава, јер се стварни почетак рата –.након незадовољавајућег одговора Србије на познати аустроугарски ултиматум – збио тачно месец дана касније, дакле 28. јула, и ако се жели његово обележавање, онда се оно може обавити само тог дана кад је стварно почео, артиљеријским бомбардовањем Београда са Бежанијске косе.

Одиста, да је рат почео како се тврди и како сад хоће да се обележи даном 28.јуном, када је Фердинанд убијен у Сарајеву, зар би у Србији тих скоро месец дана, од 28. јуна, скоро до 28 јула, пламтела предизборна кампања, када је скоро цела влада на челу са Пашићем била разастрта Србијом у преизборној агитацији, док је у Београду остао само Лазар Пачу, министар финансија? Или, зар би војвода Путник, начелник Врховне команде, тих дана отишао баш у Аустрију, на бањско лечење?

Наравно, то је ван сваке памети, али не и ван вечног непријатељства које Запад осећа, гаји и спроводи против Србије, до дана данашњег, а и свих сутрапшњих.

Према томе, за Србију постоји само један датум обележавања (а не прослављања!), стогодишњице Великог рата, само 28. јула, када је Аустроугарска отпочела оружана непријатељства против Србије, и када јој је отвореним телеграмом, преко Темишвара или Букурешта, објавила рат.

Као и толико пута, до дана данашњег, Запад и овога пута жели да прекроји утврђене чињенице, и тако речени атентат обележава као почетак рата, што ми, Србија, никако нисмо смели да прихватимо. На жалост, чак и научне установе и неки други непозвани организатори, прихватају ту подвалу, и на скорашњи Видовдан, 28.јуна, обележиће 100 година од почетка Великог рата, чиме признајемо оно што се на Западу хоће, да смо стварни изазивачи рата и да је он почео на дан када је Гаврило Принцип убио Фердинада.

Зар није било нормално, да не кажемо – нужно, да ми у Србији обележимо ту стогодишњицу, онда када је она имала свој једини и стварни почетак, тј. 28 јула?! Јер, ми имамо шта да обележимо: изразе туге и жалости за трећином активног становништва Србије, побијеним током тог рата, уз толика друга стравична страдања и рушења, која су ионако слабо развијену Србију потпуно уназадили, па је тако та стогодишњица, за нас, Србе, све друго само не научно-историјска тема, већ још једно незаобилазно присећање на страдање и ништење које су наши вечити непријтељи и желели и то спроводили на најбестијалнији начин, какав Европа није познавала.

Није било нормално и није се могло то ни очекивати, јер би то било против онога што Запад хоће. Тако је све од 5. октобра, од кад све Владе чине оно што њихови западни спонзори од њих траже, па и ова садашња, која проглашава, упркос свих историјских чињеница, да нам је Немачка највећи пријатељ, а ми њен верни савезник; да смо, шта више, по угледу на Аустрију, стварали нашу државу! Колико је то далеко од Србије и српског народа не треба ни помињати, али треба рећи да је то близу, још како и колико, оних који су на власти. Нико да им понови аманет Светог Саве: „Не тражите новог пријатеља, у доказаном старом душманину“, још из 1225.године!

Срећом, а ко зна, можда и намерно, Српска академија наука и уметности, одржала је свој научни скуп поводом 100 година од почетка Великог рата, прошле недеље, и тако се није натоциљала на западну жељу. У добри час!

Слободан Турлаков

П.С. Да забележимо, не баш узгред, оно што је престолонаследник Фердианад рекао о нама Србима: „То је гомила лопова и убица, мангупа и још више фукара“. Дпдуше, Крлежа је био милостивији у својој оцени нас Срба, кад је с тугом прокоментарисао слом Аустроуграске: „Кад човјек помисли, да су ти ушљиви Византинци срушили велику царевину!“ Хвала му на признању.

А кад човек, Србин, помисли: колико незнања и неукости, али и злонамерности код оних, који владају нама, за своје добро!! Страааашно!