Разговори са равногорцима, 3. том

07/03/2014

Милослав Самарџић
Разговори са равногорцима, 3. том

Из рецензије пенз. пуковника мр Драгана Крсмановића:

Бирајући за саговорнике углавном официре, приређивач се одлучио да се поред свеобухватнијег и сложенијег погледа на људе и догађаје определи и за документованост, аналитичност и свеобухватност казивања, допуњеног и богатим наративним стилом. На тај начин изложена сведочанства не остављају простора за дилему о суштини и главном току догађаја, или општих оцена о личностима или догађајима.

Чак и у детаљима који, због протока времена, одступају од утврђених чињеница, сведочанства су драгоцена, јер дочаравају атмосферу ратних дана и непогрешиво сведоче о несаломивом антифашистичком духу ЈВуО.

Посебно су потресни они делови сведочанстава који говоре о напорима ОЗН-е да при крају рата, и након њега, уништи не само јединице и појединце у борбеним формацијама ЈВуО, већ и њихове породице, јатаке и симпатизере и затре сваку искру слободарског духа, који није био по мери једне партије и једног човека. И поред свега тога, у сведочанствима нема ни мржње ни жеље за осветом, већ само жала за злосрећном судбином српског народа у вихору рата.

Из рецензије историчара Александра Динчића:

Милослав Самарџић трећом књигом разговора са равногорцима наставља мемоарску причу о људима о којима се за време комунизма није смело ни чути. Овом књигом још више појачава динамику догађаја, увођењем нових и важних сведока ратне драме. Међу њима се налазе и три висока команданта. Разговоре са следбеницима Дражине борбе требало је много раније водити. Ако се не забележи-није се ни догодило. Аутор је то одлично знао. То је прва и уједно највећа историографска вредност ове књиге, јер су сведочанства сакупљана на време. Друга вредност јесте да се приче сведока и доступна документација у потпуности слажу. Трећа вредност биће да ће се аутору још многи сведоци накнадно јавити. Књига „Разговори са равногорцима“ заправо осваја слободу говора и зато је треба прочитати.

Тврди повез, већи формат (Б-5), 296 страна, богато илустровано.
ЦЕНА: 1.800 ДИНАРА. За поруџбине преко овог огласа издавач одобрава попуст од 20 посто. Поштарина и порез урачунати. Плаћање поштару, приликом преузимања књиге – 1.440 динара.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990 или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

Три књиге разговора са равногорцима по цени две.

За испоруку у иностранство, плаћање VISA, EC/MC, Maestro платним картицама, кликните ОВДЕ.

САДРЖАЈ:
ПРЕДГОВОР: Сведочења допуњују документа . . . . . . . . . . 7
1. Капетан Миломир Коларевић командант 4. јуришног корпуса. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
2. Капетан Звонимир Вучковић командант 1. равногорског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . 26
3. Капетан Никола Петковић командант 4. батаљона 1. гружанске бригаде . . . . . . . . . . . 41
4. Наредник Милун Миловановић четник Гружанског одреда и Горске краљеве гарде . . . . . . . 52
5. Загорка Васић београдски илегалац и курур . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
6. Поручник Славко Здравковић, командант Жупске бригаде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
7. Љубо Раонић четник Топличког корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
8. Лука Степановић четник Топличког корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80
9. Поручник Ивко Јовановић командант батаљона Летеће бригаде Пожешког и Златиборског корпуса . . .108
10. Мијалко Перишић пушкомитраљезац Косјерићке бригаде . . . . . . . . . . . . . .153
11. Поручник Лазар Савић командант батаљона у Церском корпусу . . . . . . . . . . . . .157
12. Потпоручник Душан Трбојевић командант Омладинског батаљона Поцерске бригаде . . . . . .178
13. Наредник Ненад Антић четник Посавотамнавске бригаде . . . . . . . . . . . . . . . . 193
14. Поручник Ђурађ Живојиновић командант 3. јасеничке бригаде . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
15. Јован Павловић четник Неготинске (Крајинске) бригаде . . . . . . . . . . . . .236
16. Потпоручник Драгутин Јовановић четник Хомољске (Изваричке) бригаде . . . . . . . . . . . . . .259
17. Милан Мића Петровић музичар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
ФОТОГРАФИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161
РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
ПРЕТПЛАТНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
БЕЛЕШКА О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

Предговор
СВЕДОЧЕЊА ДОПУЊУЈУ ДОКУМЕНТА
Ово је трећа и последња књига разговора са равногорцима, које сам снимао или записивао протекле 23 године. За четврту књигу у овом тренутку нисам сигуран. Ако је буде, то ће бити интервјуи које су равногорци давали новинарима часописа „Погледи“ од 1990. до 2006. године.
Трећа књига садржи 11 класичних интервјуа, у форми питања – одговори (капетани Миломир Коларевић и Звонко Вучковић, Загорка Васић, поручник Славко Здравковић, Љуба Раонић и Лука Степановић, поручник Ивко Јовановић, Мијалко Перишић, потпоручник Душан Трбојевић, наредник Ненад Антић и музичар Мића Петровић), затим две репортаже на основу изјава саговорника (наредник Милун Миловановић и поручник Лазар Савић), две подуже изјаве написане по мојој молби (капетан Никола Петковић и поручник Ђурађ Живојиновић), као и две изјаве које сам добио од фамилија четника. То су мемоари Јована Павловића, тј. њихов мањи део, и изјава Драгутина Јовановића, којом је покушао да пред надлежним органима докаже свој борачки стаж од 1941. године.
Све три књиге садрже 63 разговора са равногорцима, њихових изјава или записа, на око 1.000 страница. На први поглед, то је висока цифра и требало би да ми је драго што нема веће у књигама других аутора.
Али, нити је цифра висока, нити се радујем због ње. Напротив, осећам горчину што нема много више снимљених и записаних разговора, када их је могла бити, јер је пре 23 године са нама било на хиљаде равногораца. Можда сам и ја могао да урадим више, упркос вечитим егзистенцијалним невољама. Међутим, неупоредиво више је могла да учини држава, која плаћа на стотине различитих установа из ове области, са хиљадама запослених. На жалост, она то није учинила, а о разлозима је излишно и говорити.
Остаје факат да је држава систематски радила на сакупљању и објављивању сведочанстава припадника партизанског покрета, док се у случају припадника регуларне Југословенске војске у Другом светском рату – четника, углавном све свело на иницијативу појединаца. Тако, могу само да поновим закључак из предговора првом тому: када је у питању квантитет сведочанстава, комунисти заувек остају у предности, али када је реч о искрености, убедљива предност је на страни равногораца. То се јасно уочава и на основу овог тома.
На крају крајева, сачувано је много докумената, па се сведочанства могу проверавати. Ко се буде латио тог посла, видеће, поред осталог, како жива реч на неки начин оживљује документа, а такође и како их допуњује детаљима који се, по правилу, не записују, већ се саопштавају у разговорима.
У Крагујевцу, августа 2013. Милослав Самарџић