Владимир Ђорђевић: КРВАВИ БОЖИЋ, Исповест Оца Василија

25/05/2023

Владимир Ђорђевић

КРВАВИ БОЖИЋ

Исповест Оца Василија

Пето издање

Поглед на „Крвави Божић“

Исповест оца Василија представља дијамант годинама брушен људском патњом, истрајношћу и вером. Ова прича је клупко разноврсних нити – историје, традиције, судбине и религије – повезаних крвљу српског народа. При свеобухватном сагледавању овог предања преношеног с колена на колено, неизоставна је помисао на то колико су та колена израњављена бивајући темељ очувања вредности. Из овог осврта на прошлост произилази значајна поука за будућност: да се на колена не пада пред непријатељем, већ само пред Богом, уз молитву за спасење и нас, а и оних који желе да нам га одузму. Та идеја заслужује да буде записана у вечности као звезда водиља свакоме ко може да је пригрли.

Али како записати оно што се учи срцем? Када бисмо ову дирљиву исповест оградили ма којим другим књижевним оквиром, она би изгубила јачину. Како објаснити да постоји земља у којој речи „другови“ и „ослободиоци“ при изговору звуче као антоними својих првобитних значења? Којом стилском фигуром назвати урлик Бугара на Солунском фронту „Бежите живи, ево мртвих!“ при погледу на кост и кожу од српских војника који одлучно јуришају у заштиту својих покољења? Како објаснити елегичне тонове који уместо жала буде осећање поноса и бодре нас да тежимо радости? Какав би био еп у коме бисмо опевали страдање истог народа, идеологијом подељеног у два табора, где се не види граница између протагонисте и антагонисте? Чиме бисмо објаснили кршење заклетве „А што Бог свеже, човек да не раставља?“ Као бајка, ова исповест би била започета реченицом: „Била једном једна земља Србија“ и то би у читаочевој уобразиљи побудило помисли о Сунцем окупаном житу, модрим шљивама и славској трпези. Мало ко би помислио на народ који је те драгоцености бранио голим грудима. А Србија није само била, већ јесте, и биће, све док је таквих.

Иако нам се отац Василије обраћа у првом лицу, његове речи боји ехо предака, те се чини да „прво лице“ говори у име свих непознатих, борама избразданих лица која су делила његову судбину. Форма приповедања временом постаје све слојевитија – у динамичној смени управног и неуправног говора ипак највише одзвајању прећутане речи и тихе молитве.

Кроз описе свакодневног живота на сеоском имању у Шумадији увиђамо да ровови нису једино место где се води борба. Породична кућа врви као мравињак где свако има своје задужење вођено мудрошћу најстаријих. Мајке, проводећи дане са рукама у тесту или на њиви под врелим Сунцем покушавају да молитвом одагнају бриге чекајући мужеве. Деца одмалена уче да свако носи свој крст, те под његовом тежином муњевитом брзином постају људи. Најважнији моменти живота одвијају се за славским столом- ту су се песмом и радошћу обележавали празници, а кад је ступио рат- већало се о томе како поново повратити ту радост у сваки српски дом. Породица која се кроз све недаће држала заједно, изнедрила је ову причу како би нам показала да је она светиња која се брани љубављу и разумевањем. Сваки члан породице који се с вером у Бога храбро жртвује за своје потомке наставља да постоји у њиховим срцима јер „Бог је јачи од смрти, а Бог је љубав“.

Нина Мрђа, глумица и филозоф

Биографија аутора, клик ОВДЕ.

Меки повез, формат А-5, 232 стране.

Наруџбине:
МЕЈЛ: pogledikg@gmail.com
ТЕЛЕФОН И ВИБЕР: 064/1-880-990.
Потребно је да наведете Вашу пуну адресу и број телефона.

ЦЕНА: 900 динара.
Поштарина и порез урачунати.