VOICE о филму ”Опкољени”: СС-овци у јесен 1942. нису гонили четнике на Равној Гори, већ партизане не Копаонику!

09/05/2022

Уз помоћ историчара које цитира, овај портал дошао је до великих историјских открића, међу којима је највеће да су у јесен 1942. у Србији постојале партизанске јединице

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

После филмских критичара, о ”Опкољенима” су поново почели да пишу они који нису гледали филм, али га ”као таквог најоштрије осуђују”. Ово је била уобичајена реченица у доба социјалистичке Југославије, а односила се на дисидентске књиге, које комунисти нису читали, али су их, ”као такве” – са етикетом, осуђивали и забрањивали. Да се подсетимо само случаја песника Гојка Ђока, који је 1980-тих робијао због песме ”Вунена времена”. Јер, социјализам је ”најлепши од свих светова”, па ко за социјалистичка времена каже да су вунена, мора на робију, а књига се, наравно, забрањује.
Срећом, тај тоталитарни систем је иза нас. Остали су још само његови репови, попут портала voice.org, који нас је почастио насловом: ”Ревизионистичка пропаганда опколила и велико платно”.
Овом порталу не смета филм као филм, већ филмска прича. Да је снимљено ма шта друго, они не би реаговали, јер и немају рубрику посвећену филму. Њима смета што су ”Опкољени” филм о Дражиним четницима који није снимљен на начин како се то радило у социјалистичкој Југославији, а посебно им смета напомена ”на основу истинитих догађаја”. Да ли је филм заиста снимљен према истинитим догађајима, питали су историчара Милована Писарија. Ево шта су сазнали:
”Како је наведено на официјалном сајту, као и на плакату филма, радња овог четничког блокбастера заснована је на ‘истинитом догађају’. Текст на основу ког је снимљен филм доступан је на сајту, а написао га је сам режисер филма, Милослав Самарџић.
Историчар Милован Писари каже за ВОИЦЕ да у тексту на основу ког је урађен филм постоји више нејасноћа и непроверених информација, као и да није пронашао податке о акцијама против команданта Горске краљеве гарде Југословенске војске у Отаџбини Николе Калабића током 1942 године.
‘У трејлеру филма се наводи да је то тренутак када СС-овци опколе и желе да ухапсе Калабића и наводи се да се то дешава 1942. године. У тексту на сајту, се пак позива на операцију Хајка, коју се Немци извршили 1944. године. То су две у потпуности различите ствари. У трејлеру се види и СС дивизија Принц Еуген, коју су чинили банатски Немци. Она је основана почетком марта 1942. године, а они су у јесен те године, према подацима, били у околини Копаоника и ловили тамошње партизане. Он је измислио ту доста ствари, преузео из различитих контекста и направио једну комбинацију“ казао је Писари.
Он додаје да је очигледан циљ аутора био да, по америчком моделу, направи херојску причу о четницима и самом Калабићу, указујући, међутим, да је добро познато да је управо Калабић био један од највећих четничких злочинаца.
‘Укратко, он жели да од злочинца направи хероја! Ово није само фалсификовање историје, овде нам се намеће нешто што не постоји, нешто што ни са моралне ни са историјске преспективе не сме да прође. Калабић је одговоран за бројне документоване злочине, преговарао је са Немцима и био један од најгорих колаборациониста’, истиче овај историчар.”
Гугл каже да је др Милован Писари ”самостални историчар и члан Форума за примењену историју из Београда”. Радова о Другом светском рату – нема. На основу онога што је овде изјавио, изгледа да о том периоду нема ни основне информације, иначе не би рекао како је дивизија ”Принц Еуген” у јесен 1942. ”ловила” партизане на Копаонику. Она је тамо, у ствари, изводила Операцију ”Копаоник”, против Расинског корпуса мајора Драгутина Кесеровића, то јест, против Дражиних четника. Сем тога, делови дивизије гонили су Јаворски и Опленачки корпус, као и Горску краљеву гарду. У јесен 1942, у Србији није било партизана против којих би Немци могли да ангажују једну дивизију.
Писарија је, пошто није у тему, збунио садржај сајта filmnikolakalabic.com. Наиме, ту је објављен чланак о Операцији ”Хајка”, али само као један од примера осовинских акција против Гарде. Таквих операција било је 1942. године – о једној је снимљен филм ”Опкољени” – затим 1943. и 1944. године. Али, Писари сматра четнике колаборационистима и држи се ”научног” принципа из прошлих времена: уколико су чињенице другачије, утилико горе по чињенице.
На исти начин, у овом чланку говори и историчар Миливој Бешлин, који је, такође ”као такве”, осудио појаве ”историјског ревизионизма кроз културно-уметничке садржаје”.
Када се овај комунистички језик преведе на српски, то значи да је историографија социјалистичке Југославије нека врста ”светог писма”, а када неко каже нешто супротвно, ма колико то било документовано, одмах му се прилепи етикета ревизионизма. Писаријеве и Бешлинове колеге не могу преко десет година пред судом да докажу да је Калабић починио један злочин. Па ипак, саму идеју да се уз Калабићево име не напише реч ”злочинац”, они сматрају ревизионистичком. С друге стране, државна комисија је пописала 60.000 појединачних злочина комуниста у Србији, после 12. септембра 1944. године. И на то Писари, Бешлин и другови кажу исто: ревизионизам!
Чак и филмове настале у тоталитаризму – партизаске филмове – Бешлин не сматра пропагандним, подразумевајући да су снимани на основу истинитих догађаја, док с друге стране за филмску причу ”Опкољених” тврди да је лаж:
”То су ипак филмови (партизански) који су имали глобалну резонанцу и који се озбиљно котирају и у међународној заједници. Филм је фикција, али не можете кроз филм ширити тако очигледну пропаганду и лажи са погрешним мотивима. Мотиви ових људи који то данас раде нису нимало повезани са уметношћу, већ искључиво са пропагандом и то личи на оне пропагандне филмске журнале који су ишли у различитим тоталитарним режимима“, казао је Бешлин.
Песари и Бешлин, очигледно, избегавају тако тешке послове као што су архивско и теренско истраживање. Зато, ево два цитата које лако могу проверити, јер су из књига које има свака библиотека у Србији.
Први цитат је наредба Хајнриха Химлера, шефа полиције и СС-а, од 17. јула 1942:
”Основица сваког успеха у Србији и целој Југоисточној Европи лежи у уништењу Михаиловића. Употребите све снаге да М. и еегов штаб пронађете, тако да би он могао бити уништен. Свако средство које томе допринесе је згодно” (И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, у оригиналном издању страна 55).
Други цитат је извештај генерала Александра Лера, команданта Балкана, Врховној команди Вермахта, из новембра 1942:
”За Србију и даље остаје као најважнији задатак савладавање Михаиловићевог покрета свим расположивим средствима. (Зборник докумената и података НОР-а, том 12, књига 2, стране 895-897).