![]({"large":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/2334-1024x657.jpg","width":1024},"full":{"0":"2022\/02\/2334.jpg","1":1300,"2":834,"3":false,"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/02\/2334.jpg"}})
Зашто је пропао постхладноратовски безбедносни поредак?
Јасно је за многе и политичаре и политикологе да се НАТО са својим војним капацитетима приближио до самих граница Русије иако су даване гаранције од стране Вашингтона и Брисела још крајем Хладног рата као и почетком 1990-их да се НАТО неће ширити на Исток, тј. ка границама Русије што је иначе и био један од геополитичких предуслова за Михаила Горбачова да на миран начин распусти СССР
Интересантно је осврнути се на неколико релевантних објашњења зашто је пропао сад већ стари постхладноратовски безбедносни поредак, тј. ко је крив за његову нефункционалност. Већина објашњења у суштини „терају воду на своју воденицу“ и паушална су по природи са крајњим политичким циљем да кривицу пребаце на непријатељску страну.
Према једном објашњењу, европски безбедносни систем након 1989. г. је успостављен и потпуно је зависио од НАТО и ЕУ али Русија у њега није била укључена за разлику од већине европских земаља које су постепено биле укључиване у исти путем пуноправног чланства (и колонијалних обавеза) у НАТО и ЕУ. За земље Централне, Југоисточне и Источне Европе (укључујући и Балтик) важило је и важиће неписано правило да је чланство у ЕУ условљено претходним чланством у НАТО што није случај са земљама Западне Европе (Аустрија, Финска, Шведска). На овакав начин, ствара се антируски геополитички појас по принципу истог између два светска рата против СССР-а (“Cordonesanitaire”) с тим што су сада источноевропске чланице кордона везане за западне центре моћи дуплим везама и обавезама (и преко НАТО пакта и преко ЕУ). Чланство Русије у НАТО и ЕУ је било експлицитно искључено.
Јасно је за многе и политичаре и политикологе да се НАТО са својим војним капацитетима приближио до самих граница Русије иако су даване гаранције од стране Вашингтона и Брисела још крајем Хладног рата као и почетком 1990-их да се НАТО неће ширити на Исток, тј. ка границама Русије што је иначе и био један од геополитичких предуслова за Михаила Горбачова да на миран начин распусти СССР. Западни русофобични стратези, међутим, побијају ово објашњење износећи чињеницу да је НАТО пакт и за време Хладног рата имао заједничку границу са Русијом, односно СССР-ом обзиром да су тада као и данас Норвешка и Турска НАТО чланице. Даље се износи теза да је до проширења НАТО пакта на Исток дошло услед „агресивне“ политике Русије према Украјини у функцији одбране других земаља од сличне политике Москве.
Овде се ипак прећуткују неколико битних ствари. За време Хладног рата Турска није имала заједничку копнену границу са Русијом већ са СССР-м. Након 1990-те Русија и Турска немају заједничку копнену границу. Норвешка јесте имала заједничку копнену границу са СССР-ом као и данас са Русијом али је та граница фактички формалног карактера јер је на крајњем северу Европе и веома је кратка тако да у геополитичком смислу не игра никоме битну улогу. Теза да се НАТО проширио на Исток као одговор руске „агресивне“ политике према Украјини из 2014. г. је чист фалсификат историјске истине јер је НАТО почео да се шири још 1999. г. (Чешка, Мађарска, Пољска) и то непосредно пред агресију на Савезну Републику Југославију да би се ширење ка Русији пре 2014. г. наставило прво 2004. г. (Литванија, Летонија, Естонија, Бугарска, Румунија, Словачка, Словенија) и 2009. г. (Хрватска, Албанија). Дакле, далеко пре „агресије“ Русије на Украјину 2014. г. Након 2014. г. у НАТО су примљене две чланице на Балканском полуострву (2017. г. Црна Гора и 2020. г. Северна Македонија) које су географски довољно предалеко од било какве „агресије“ Русије. У суштини може се констатовати обрнута политика: „агресивно“ понашање Русије према Украјини је уследило као инструмент обуздавања даљег ширења НАТО пакта ка границама Русије а у превентивној функцији пацификације агресивне политике НАТО пакта према Русији. Ипак, остаје општи утисак да је глобалистички Запад намерно испровоцирао руску „агресију“ на Украјину 2014. г. како би оправдао своју сопствену агресивну политику према Русији. Колатерална штета у овом случају јесте народ Украјине који је свесно жртвован зарад реализације геополитичко-русофобичних интереса глобалистичког Запада на Истоку Европе по зацртаним пројектима ноторног русофоба Збигњева Бжежинског (1928‒2017. г.).
У сваком случају, експанзионистичка геополитика НАТО и ЕУ у правцу граница Русије као и чињеница да Русија није чланица нити НАТО нити ЕУ јесте највећи геополитички проблем у контексту афирмације НЕБС након 2014. г. Потребно је круцијално напоменути да је Русија (Владимир В. Путин је тада био премијер) била фундаментално понижена прво НАТО бомбардовањем (78 дана) Србије и Црне Горе а након тога признањем једностраног акта независности Космета (фебруар 2008) од стране албанских сепаратиста и терориста у униформама терористичке ОВК и уз свесрдну менторску помоћ Запада.
У сваком од ових конкретних у суштини антируских потеза Запада од стране НАТО и ЕУ Русија је изражавала своје незадовољство али безуспешно јер су нпр. челници НАТО напомињали да Русија као “партнерска” земља у НАТО пакту (као и Србија и још десетак земаља) има само право „гласа“ али не и право „вета“. Узалуд су били руски протести да без права на „вето“ руски „глас“ у суштини и не постоји.
Друго могуће објашњење за неефикасност постхладноратовског система колективне безбедности на Старом континенту је да ЕУ, НАТО и Русија нису успели да искористе све канале и контакте за стварни дијалог и сходно томе нису никада успели да успоставе праве и искрене односе. Треба се подсетити да су Русија и ЕУ раних 1990-их година успоставили четворострану схему својих међубилатералних односа. Дијалог између ЕУ и Русије је функционисао добро у вези са положајем енклаве Области Каљининград у оквиру Русије након учлањавања Пољске и Балтичких држава у ЕУ 2004. г. Међутим, након рата Грузије (читај САД/НАТО) против Русије на Кавказу 2008. г., програм Источног партнерства (Eastern Partnership) је ефективно искључио Русију из мултилатералних разговора у вези са регионалним проблемима безбедности и сарадње.
Раних 2000-их је основан Савет НАТО-Русије који је омогућио Русији приступ на мање-више равноправној основи расправама са НАТО чланицама у вези европске колективне безбедности. Ипак, Русија као нечланица НАТО пакта није имала право гласа по питањима конкретних одлука. Односи Русија-НАТО су константно били проблематични по питању Авганистана и заједничког програма безбедностисве до данас.
Друго објашњење за нефункционалност колективне сигурности након 1989 г. у Европи је неуспех ОЕБС-а да се развије у стварну свеевропску безбедносну организацију која би чврсто укључила у свој рад и Русију. Деведесетих година прошлог столећа, ОЕБС организација је имала неколико безбедносних мисија у Европи којима је задатак био рехабилитација простора бивше СФРЈ и одређених делова екс-СССР-а (Кавказ).
ОЕБС је био активно укључен у мониторингу изборних процеса, изградње институција као и надгледања заштите мањинских права. Ипак, Москва је константно стављала до знања руководству ОЕБС-а да је ова организација првенствено ангажована у области Источне Европе и да западни партнери константно игноришу расправе о сигурносним проблемима која су од националног интереса Русије. Тако су западни партнери Русије одбили да ратификују адаптирани Споразум о снагама наоружаним конвенционалним наоружањем у Европи (theCFATreaty) као и разговоре о војној безбедности и мерама за унапређење поверења које су некада биле на листи приоритета ОЕБС-а.
Без обзира на све горе наведено, главни изазови постхладноратовском безбедносном систему у Европи су била неслагања око геополитичке оријентације и безбедности бивших совјетских република које су се сада директно граничиле са Русијом. Након нестанка СССР-а, Русија је полагала велику геополитичку и безбедносну пажњу у вези са овим сада независним државама које су природно уколико постану чланице НАТО и ЕУ могле реално гледано да угрозе државну безбедност Русије као и њене националне интересе. Формално гледано, руски третман држава бившег СССР-а као сферу руског утицаја од примарне важности за руске националне интересе је контрадикторна са западним ставом о њиховој формалној независности. Међутим, то се у контра смеру може рећи и за све европске државе које су постале чланице НАТО/ЕУ након нестанка СССР обзиром да су учлањивањем у овакве организације изгубиле велики део своје политичке и пре свега спољнополитичке самосталности (независности/суверености). У сваком случају, западни (НАТО/ЕУ) постепено повећаван утициј и присуство у земљама „блиског суседства“ око Русије за Москву сигурно представља директан изазов руским националним интересима. Билатерално супротстављањеовакве политике и интереса до сада су резултирали сукобима у Грузији и Украјини.
Од године 2014., рат у Донбасу и западне санкције Русији су неоспорно продубили билатерално непријатељство и нетрпељивост између НАТО/ЕУ и Русије еродирајући на тај начин постхладноратовски систем безбедности који је ионако до тада био крхке природе поготово од времена НАТО агресије на Југославију 1999. г. Наводни руски сајбер напади типа оних из 2016. г. у вези са председничким изборима у САД или они на западне портале са русофобичнимизјавама су додатно искомпликовали безбедносне односе. И постхладноратовски НСП и НЕБС су уздрмани изласком Велике Британије из састава ЕУ (Brexit) а без обзира на све Бајденове формалне изјаве у вези са америчком подршком европској безбедности која је била и остала витална још од краја Другог светског рата ипак остаје сенка Трампове јавне критике функционалности НАТО пакта и улоге војске САД у њему и то поготово у Европи.
Др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
Изворник: http://global-politics.eu/sotirovic/reformulacija-sistema-evropske-bezbednosti/
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-170x95.jpg","width":170,"filesize":3172},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-270x152.jpg","width":270,"filesize":7008},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-475x267.jpg","width":475,"filesize":20954}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Zarko-i-Stanika-Nikolic-Foto-Privatna-Arhiva-170x95.jpg","width":170,"filesize":12901},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Zarko-i-Stanika-Nikolic-Foto-Privatna-Arhiva-270x152.jpg","width":270,"filesize":16297},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/Zarko-i-Stanika-Nikolic-Foto-Privatna-Arhiva-475x267.jpg","width":475,"filesize":25791}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/481414_srpski-bog-tabla_f-170x95.jpg","width":170,"filesize":6309},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/481414_srpski-bog-tabla_f-270x152.jpg","width":270,"filesize":14167},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/481414_srpski-bog-tabla_f-475x267.jpg","width":475,"filesize":38432}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/1715263943847-krop-stroj-170x95.jpg","width":170,"filesize":16624},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/1715263943847-krop-stroj-270x152.jpg","width":270,"filesize":22553},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/05\/1715263943847-krop-stroj-475x267.jpg","width":475,"filesize":42704}})
![]({"jaw_blog-16_9-small":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-170x95.jpg","width":170,"filesize":3172},"jaw_blog-16_9-middle":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-270x152.jpg","width":270,"filesize":7008},"jaw_blog-16_9":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-475x267.jpg","width":475,"filesize":20954},"jaw_blog-16_9-big":{"file":"https:\/\/www.pogledi.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/002-878x494.jpg","width":878,"filesize":71200}})