Осврт једног француског интелектуалца на лажи о ''Касапину'' (Фиделу Кастру)
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Срби пишу хрватским писм...

      • 12/01/2025

      Моја велика православна српска...

      • 23/05/2024

      Сценариста и идејни творац Мил...

      • 14/05/2024

      Сабор на Равној Гори

      • 09/05/2024
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeАктуелноОсврт једног француског интелектуалца на лажи о ”Касапину” (Фиделу Кастру)

Осврт једног француског интелектуалца на лажи о ”Касапину” (Фиделу Кастру)

  • 29/11/2016
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr
  • Пише Жил-Вилиам Голднадел (Gilles William Goldnadel) писац и адвокат, аутор недељне хронике у Фигаро магазину, председник «Адвокати без границе»
  • Објављено 28/11/2016 у 13:29 у FIGAROVOX/CHRONIQUE http://www.lefigaro.fr/vox/monde/2016/11/28/31002-20161128ARTFIG00157-mort-de-fidel-castro-l-anticommunisme-est-un-humanisme-sauf-en-france.php?redirect_premium

«Лидер Максимо» је умро 25. новембра. За Жил-Вилијам Голднадела, у земљи Жоржа Маршеа (некадашњи дугогодишњи лидер КПФ – примедба преводиоца), комунизам тек треба процесуирати, што доказују опроштајне поруке у славу касапина из Хаване.

Није то први пут да нам праве ту горку шалу. Увек исто, помислимо да јој је крај, да су овог пута схватили. Да неће више поновити. Та глупа високопарност. Непристојна одавања почасти. Ускраћивање реалности. Али не, поновили су опет.

Оплакивали су Кастра. Ни његова сестра, Хуанита, неће присуствовати сахрани свом брату: «Претворио је острво у један оргоман затвор окружен водом». Али, поједини у Француској више осећају братсво према Фиделу од сестре тог тамничара.

Пре него што ћемо покушати да објаснимо необјашњиво, ево кратак подсетник умањене реалности. Кастро није био само јужно-амерички диктатор. Он је био и касапин, стручњак за дерање. Није се задовољавао тортуром и елиминисањем својих опонената, трговао је њиховом крвљу, као што је Вол Стрит Журнал подсетио у једном чланку 30. децембра 2005: 27. маја 1966, 3,5 литра крви по особи је медицински вађено од 166 затвореника по личној наредби Фидел Кастра и продато комунистичком Вијетнаму по цени од 100$ по литру. После вађења крви, 866 осуђеника, у стању мождане анемије, парализовани и несвесни, однети су на носилима и убијени.

Мигуел А. Фариа у књизи «Куба, једна револуција» пише на страни 415: «Од кад је Фидел Кастро преузео контролу над острвом 1959, најпоузданије процене износе да је између 30.000 и 40.000 људи побијено  плотунима или у кубанским казаматима.»

Од првих дана револуције, Кастро је наређивао погубљење по преком поступку у циљу успостављања ”културе страха”, која је брзо уништила сваки оптор. Салонски револуционари који га у Француској подржавају благонаклоно му праштају његово насиље, док у исто време обично проклињу смртну казну која се примењује над убицама општег кривичног права. Вољно прећуткују да је у наредним деценијама Кастро обезбедио послушност свог народа продужујући стање терора.

Користимо окрутну жалост која је задесила комунистичку галаксију и њене дружбенике, да бисмо се осврнули и на оног чија је христична икона красила студентске собе 1970-тих година, али још и данас краси мајице шачице ретардираних. Че Гевара, пре но што се играо герилца у Боливији, руководио је злогласним затвором Кабана, где је награђен надиком «карнићерито» – мали касапин. Према Стефану Куртоау, аутору «Црне књиге комунизма», тај затвор је био место где су тортура и сакаћење били свакодневна појава. Према «Арчива Куба», невладином удружењу из Њу Џерзија, које је себи дало задатак да документује Кастрове злочине, 1959-те у Кабани убијена је најмање 151 невина особа.

Међу 94 деце за које се могла установити смрт, 22 су убили ескадрони под вођством идола есктремне левице.

Подсећајући на данашњу ситуацију, а и без приче о економском банкротству, Кристоф Делоар, председник Новинара без границе (Reporter Sans Frontières) је навео у суботу да се Куба налази на 171. месту (од 180) на светској табели слободе штампе.

Оплакивали су Кастра. Не говорим о комунистима. Не о Пијер Лорану (секретар данашњег КПФ – прим. прев), сину Пола (број 2 КПФ-а 1970-тих – прим. прев) за кога је «мајстор једне од најважније револуције покренуте у 20. веку… доказ о могућности изграђивања праведног и сувереног друштва  за све нације».

Не говорим о нашем садашњем Председнику Републике, који је толико радостан што је помислио да је дотакао Историју тиме што је дотакао старца (Франсоа Оланд ишао је у званичну посету Куби – прим. прев), чији дегутантни еуфемизми у својој убитачној почасти («кршење људска права… разочарење») показује колико социјалисти још увек нису пресекли раскрварену пупчану врпцу.

Говорим о друговима у поразу, говорим о карневалским друговима: Кристиан Тобира (до недавно министарка правде и спроводилац Закона о истополним браковима – прим. прев.), којој никад не недостаје хипербола: «Последњи великан 20. века…». Говорим о Клемантин Отан (портпаролка преставника КПФ на претходним председничким изборима – прим. прев.), љубазно позвану на државну радио станицу Франс интер, у недељу, да изгрди оне који славе Кисинџера ударајући на Кастра, и која је свакако заслужила да добије место на тој радио станици, али као хумориста, за овај незабораван и дирљив Твит: «Фидел Кастру, за кубанску револуцију, отпор америчком империјализму, искуство `социјализма` прошлог века. Хаста сиемпре!»

Говорим, на крају, о Жан-Лик Меланшону (КПФ кандидат на претходним председничким изборима – прим. прев.), о којем је Онфре (Michel Onfray, филозоф) рекао у суботу у националном недељнику ”Поан” да је «дувао тепих», тј у најмању руку опијатски томпус, писшући невероватан твит: «Фидел! Фидел! Па шта се десило са Фиделом? Будућност је била обећана. Фидел! Фидел! Боливарски мач хода у небеса!»

Препоручујем, опет, свима који нису видели, да гледају почаст будућег кандидата (на председничким изборима – прим. прев.), недавно прихваћеног за кандидата у име КПФ, чији се мач узлетео у небо, у суботу ујутру, испред амбасаде Кубе. Беседа која изазива сузе. Вероватно су исто тако, једног модрог јутра 1953-ће, стаљинисти са поцрвенелим очима одали пошту малом оцу народа који данас очекује свог верног пратиоца.

Већ могу да замислим поједине који ће овом последњом реченицом бити шокирани.
Скандал је у нечем другом. У томе је што, управо, није скандалозно што су јавне почасти касапину са Хаване  одате од стране познатих личности.

И објашњење долази.

Прво, патолошка мржња Запада, у свом анти-америчком облику. Све се праштало Фиделу у име свете борбе против јанки-империјализма. Све, па и истребљење и ”довођење у ред” свог народа. Али, та радикална мржња Запада није само политичка, већ и расна. Дозволите ми да цитирам своју маленкост према чланку «Размишљање о питању белаца» (2011): «Треба се навићи на неразум: неки мрачни гад кубански, венецуелански, боливијски или црномањасти Мексиканац са, ко зна?, умешаним индијанским претком, неће никад бити омражен колико чилеански гад попут Пиночеа, прогањан до гроба, којег је и Сартр омаловажавао за класично «лице латинског гада», налик на Франка».

Онда и посебно, због чињенице што комунизму тек треба да буде суђено у Француској. То је тужна француска специфичност.

Само у Француској нису архиви КГБ-а проучавани после пада Совјетског Савеза, што је растужило моју драгу Ани Кригел (комунисткиња у младости, научник, проучавала комунизам у Француској, покојна – прим. прев.). Чак и у Италији, с комунистичким схватањем историјског компромиса, архиве су проговориле, па знамо који друг или новинар је био на платном списку Совјетског буџета. Само у Француској политизирани синдикати могу слободно признавати везе са КП а да им се углед не уруши. Само у Француској се комунистичка партија сме још увек да носи то име, китећи се српом и чекићем. Само у Француској популарни музичари могу наступати на ”вашару комунизма” (фестивал који сваке године организује лист КПФ Л`Хуманите” – прим. прев), а да им не прети никаква осуда. Само у Француској, странка моралне левице на изборима се удружују са комунистичком партијом, а да се не постиде, нити буду дискредитоване.

Јер, у Француској они који су се жустро борили против комунизма и њихових подржаваоца из екстремне левице, су медијски етикетирани и сложени у гето екстремне деснице. То је посебно био случај са Стефаном Куртоаом, који је био близу друштвене смрти зато што је писао своју «Црну књигу комунизма».

Зато што је имао самоубиствену храброст да број људских бића убијених да би се устоличио комунизам процени на 100 милиона. Пол Кангор у свом «The Communist» цени да је књига Куртоаа далеко испод чињеница. Куртоа је проценио на 20 милиона жртве Стаљина, али Александар Јаковљев, помоћник Горбачова којег цитира Кангор, процењује покољ у Совјетском Савезу на између 60 и 70 милиона људских бића.

Антикомунизан је хуманизам.

Грађански Пост скриптум: у недељу у 13х на ТФ1, могли смо видети Кубанце избеглице на Флориди, бивши «боут пипол», како свечано славе смрт диктатора. Али не на државном каналу Франс 2, где смо у исто време видели само уплакане Кубанце. За све који, као ја, не могу прихватити доминацију идеологије над недељивим добром, које кроз порез плаћају грађани – као природну катастрофу, скрећем пажњу на стварање «Колектива корисника аудиовизуелних друштвених услуга» (contact@collectif-uspa.fr).

Превео: Слободан Костадиновић

Пријеки судови Саве Ковачевића

  • 26/11/2016

Комунистички прогон лекара

  • 03/12/2016

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Актуелно

Зашто Срби пишу хрватским писмом? (1. део)

  • 12/01/2025
Актуелно

Моја велика православна српска „геноцидна“ фамилија

  • 23/05/2024
Актуелно

Сценариста и идејни творац Милош Драгојевић о настанку свог контровезног стрипа

  • 14/05/2024
Актуелно

Сабор на Равној Гори

  • 09/05/2024

Do not miss

Актуелно

Зашто Срби пишу хрватским писмом? (1. део)

  • 12/01/2025

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi