Роман који не сме бити награђен
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Зашто Срби пишу хрватским писм...

      • 12/01/2025

      Моја велика православна српска...

      • 23/05/2024

      Сценариста и идејни творац Мил...

      • 14/05/2024

      Сабор на Равној Гори

      • 09/05/2024
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeAрхиваМилослав СамарџићЧланци и репортажеРоман који не сме бити награђен

Роман који не сме бити награђен

  • 02/05/2013
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

КЊИЖЕВНОСТ

Роман који не сме бити награђен

(Драгољуб Гоцан Аврамовић: ”Албинов противгамбит”, Социјална мисао, Београд, 2003)

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Да ли сте читали најновији роман награђен НИН-овом наградом? Ја нисам. И нећу, јер у ствари те награђене романе не читам одавно. Али, ево, издвојићу мишљење једног учесника дискусија на нашем сајту www.pogledi.rs:

”Испред мене још увек стоји књига овогодишњег лауреата. Дело почиње описом сцене где девојку силује пас. Девојка на крају почиње да ужива. То је, као, писац ставио на сам почетак да би у старту згадио лоше читаоце.

Остатак књиге чак није ни пљување по нацији (бар би имало неку тему) већ најобичније тандркање без реда и везе. Човек се трудио да буде саркастичан и виспрен, али је само успевао да прича без везе. Просто да не верујеш на колико се страница може написати једно велико НИШТА.

Још једну добру оцену писца и дела дала је Исидора Бјелица, рекавши да је то човек који је до јуче, уз помоћ жене и пријатеља, успевао да прода и до сто примерака својих причица и песмица.”

Тако пише ”Шумадинац”.

Како је било прошле године, писао је јереј Велибор Џомић. Ево насловнице његовог текста из ”Погледа”:

”НИН-ОВА НАГРАДА – ЗА СРБОМРЖЊУ

Ново време тражи нове мере: најбољи је онај који најбоље може да пљуне по Србском народу и Србској Цркви. У 2002. години жири је, између многих, изабрао Младена Маркова. Честитамо!”

А претпрошле године чланак о додели НИН-ове награде писао је један од негдашњих чланова НИН-овог жирија, Ђорђе Јанић, који је брзо схватио да му ту није место:

”ПРОМОЦИЈА ЗЛА

Роман `Хобо` је добио НИН-ову награду зато што се том књигом промовише зло као владајуће стање наше епохе”.

Каде је пре четири године НИН-ову награду добио роман ”У потпалубљу”, појавило се питање: да ли ови додељују награду за најбољи, или за најгори роман године?

Питање је, у ствари, актуелно поодавно. Од почетка. Јер у комунистичком режиму није било услова ни за писање романа (слобода!), нити за праведно награђивање. Принцип је исти и сада у време власти неокомуниста, само су неке нијансе другачије. Онда ”Сеобе” нису добиле НИН-ову награду јер афирмишу српски народ (а и аутор је ”идеолошки непријатељ”), сада ”Последњи лет за Сарајево” није добио НИН-ову награду јер је превише истинит, а та истина, на њихову жалост, иде Србима у прилог (а и аутор је ”идеолошки непријатељ” – пријатељ др Радована Караџића!). О књизи Милоша Црњанског НИН-у је речено у неком телу Комунистичке партије. О књизи Моме Капора НИН-у је речено у неком страном фонду који даје паре да би тај лист уопште излазио.

Један од романа који ове године није привукао пажњу НИН-овог жирија је ”Албинов противгамбит” Драгољуба Гоцана Аврамовића. Овај роман није ушао ни у шири избор, нити су му, и иначе, медији посветили пажњу.

А требало је…

Као прво, ово је прави роман.

Као друго, ово је оригиналан роман. Наилазећи на фотографије шаховских табли, са стручним описима позиција црног и белог, читалац ће се сетити како критичари лудују за таквим новаторијама у уметничким делима. Да су се само ови НИН-ови лауреати сетили тога, стигли би и до Нобелове награде!

Али, сетио се погрешан човек. Погрешан од самог почетка. Њему су још 1945. комунисти отели готово сву имовину. ”Идеолошки непријатељ”! То јест, отели су његовом оцу. Кад је стасао, и он се сврстао у ”непријатељску” колону. Уместо да пише књиге о ”револуцији која тече”, дохватио се историје мало старије од 1941. године. И увек је ишао у цркву…

Тако се већ у ових пар редака види да је Драгољуб Гоцан Аврамовић особа која се налази на сасвим другој страни од владајућег естаблишмента – како у политици, тако и у културним установама. За разлику од њих, он не смишља квази уметничка решеља да би прикрио или изобличио стварност, што је био основни задатак писаца у комунизму, па ево и сада у неокомунизму. Напротив, Аврамовић ставља пред читаоца оно што је упијао у својој средини – у варошици Блаце, на северу Топлице, између Копаоника и Јастрепца – од појединих речи и израза, до аутентичних ликова и наравно истините приче.

А та прича је управо оно због чега ”Албинов противгамбит” данас не може да добије награду, чак и када би аутор испуњавао друге услове (а по природи ствари аутор оваквог романа не може да их испуни: једно произилази из другог; он је од 1945. у овом ланцу догађаја, они су од 1945. у оном другом ланцу догађаја).

Наиме, у ”Албиновом противгамбиту” први пут се даје психолошки портрет једног комунистичког масовног убице. Правог убице, само му је име промењено.

До сада се писало о четницима као о убицама, још од ”Деоба” Добрице Ћосића – које су наравно добиле НИН-ову награду. Тако је трајао тај стереотип, и још траје, с тим што се у последњим ратовима, из девдесетих, са четника проширио на све Србе. (За некога ко је знао да су четници представљали 90 посто српског народа – то је природан след догађаја; и комунисти су, запрвао, ратовали против српског народа, само што то нису смели да кажу.)

Међутим, када истину из комунистичких књига више није могла да брани претња робијом, неке чињенице почеше да излазе на светло дана. Тако, сазнало се да је комунистички суд 1945. године пуковнику Драгутину Кесеровићу судио за 13 убистава почињених за четири ратне године на целој територији Расинског четничког корпуса, дакле на територији знатно већој од оне омеђене ”Деобама” и Ћосићевим Расинским партизанским одредом. Истовремено, повела се полемика на тему колико ХИЉАДА цивила су комунисти, непосредно после рата, ликвидирали на том подручју, у околини Крушевца.

О чему, онда, пише Добрица Ћосић?

Да ли он заправо приказује психолошке портрете својих ратних другова, па их само облачи у четничке униформе?

Какав је, дакле, портрет једног комунистичког масовног убице?

Класичан, као и портрет сваког другог убице. Убица је – убица, само тражи ко ће га подржати и заштити.

Дакле: од малена склон насиљу. Најгори ђак. Краде и спаљује дневнике са својим јединицама. Краде и друге ствари. Једва је дочекао партизане и ”револуцију”. Убијао из задовољства. Убио и једно дете. После председник комитета. Неук, али питао се за све у општини. Није могао да спава, ноћу га прогониле жртве. Дочекао опозицију 1990. године. Дочекао је рафалом из аутомата (срећом, нико није погинуо). Сахрањен у Алеји великана.

 

(БРОЈ 261, МАРТ 2004)

200 година Првог српског устанка

  • 02/05/2013

Сабрана дела Д. Љотића

  • 02/05/2013

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Чланци и репортаже

Бугарска

  • 02/05/2013
Чланци и репортаже

Сабрана дела Д. Љотића

  • 02/05/2013
Чланци и репортаже

200 година Првог српског устанка

  • 02/05/2013
Чланци и репортаже

Формулари за стрељање!

  • 02/05/2013

Do not miss

Чланци и репортаже

Бугарска

  • 02/05/2013

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi