Милан Цвјетићанин

04/05/2013

Мајор Милан Цвјетићанин (Босанска Крупа 1915 – Чикаго 1963), завршио је шест разреда гимназије, Инжењеријску подофицирску школу и електромашински курс Машинске школе морнарице. У Априлском рату 1941. био је потпоручник 2. пионирског пука у Карловцу. Избегао је заробљавање и склонио се у планине око Котор Вароши. Организовао је четничку петорку, коју је брзо претворио у Летећи одред пука ”Гаврило Принцип”. Потом је организовао чету, па батаљон, да би током 1942. постао командант пука ”Гаврило Принцип” у саставу Динарске четничке дивизије. Пук је 1943. преформиран у Босански корпус ”Гаврило Принцип” Динарске четничке дивизије, којим је Цвјетићанин командовао до краја рата. Поводом Цвјетићанинове преране смрти, др Божидар Пурић, бивши председник Југословенске владе, написао је:

”Јунак, а увек скроман и отмен, без личне сујете, увек само за опште добро. За своја ратна дела, и две тешке ране, одликован је Златном медаљом за храброст, Карађорђевом звездом са мачевима и чином активног мајора. То су била крваво заслужена признања и почасти. Али оно што је било главно и најкарактеристичније у Милановом животу, то је био његов труд свагда и свакад, да увек буде достојан Гаврила Принципа, достојан свога команданта генерала Драгољуба Михаиловића, достојан оних безбројних знаних и незнаних јунака из Балканских ратова и из Првог светског рата… Није чудо што га је срце физички издало у 47. години живота. Поред породице у Америци, у отаxбини оставља уцвељену стару мајку и две сестре. Заплакаће данас за њим његова Босанска крајина и цело неослобођено Српство”… (”Српске новине”, :икаго, јул 1963.)

Од смрти војводе Јевђевића, 1962. године, мајор Милан Цвјетићанин је био председник Организације српских четника ”Равна Гора”.

Сахрањен је на српском гробљу крај Манастира Свети Сава у Либертвилу код Чикага.

Био је ожењен Браниславом, изродили су двоје деце, сина Велимира и ћерку Мирјану.

Милослав Самарџић