Фалсификати ТВ серије Равна Гора

06/03/2014

Милослав Самарџић:
Фалсификати ТВ серије Равна Гора

Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не штима: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли.
Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано.

САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА?
Далибор на Равној Гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Промоција нове идеологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
ДРУГИ ДЕО: КРИТИКА ПО ЕПИЗОДАМА
Прва епизода: Ван свих очекивања . . . . . . . . . . . . . . . .27
Друга епизода: Син Драган и Ђота . . . . . . . . . . . . . . . .31
Трећа епизода: Четници су ту, само да пусте браде . . . . . . . .35
Четврта епизода: Ево Драже! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Пета епизода: Чист фалсификат! . . . . . . . . . . . . . . . . .45
Шеста епизода: Штиглић је преживео бомбардовање! . . . . . .49
Седма епизода: Нови фалсификати . . . . . . . . . . . . . . . 55
Осма епизода: Системско фалсификовање . . . . . . . . . . . .59
Девета епизода: А сад – пљачка сиротиње . . . . . . . . . . . . 65
Десета епизода: И то прође… . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
ТРЕЋИ ДЕО: ЗАШТО ЈЕ ИСПАЛО НАОПАКО?
Шта уистину гледамо недељом увече? . . . . . . . . . . . . . . 79
„Кама“ Радоша Бајића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Зашто је испало наопако? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Полемика о серији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
ЧЕТВРТИ ДЕО: О НЕКИМ АКТЕРИМА И ДОГАЂАЈИМА ИЗ 1941. ГОДИНЕ
Село Планиница пролећа и лета 1941. . . . . . . . . . . . . . 115
Краљ Петар у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . .125
Дражин лик априла и маја 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Комунисти у Априлском рату 1941. . . . . . . . . . . . . . . . 141
ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
ПОГОВОР МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА . . . . . . . . .151

ПРЕДГОВОР
У недељу, 10. новембра 2013. године, у ударном термину Првог програма Радио телевизије Србије, почело је емитовање прве серије „Драмске трилогије 1941-1945“, под насловом „Равна Гора“. Та прва серија састоји се од десет 50-томинутних епизода и емитована је до 12. јануара 2014. године.
Што се тиче наставка, најављено је да ће се звати „Ужичка република“. То би требало да значи да ће се у првој серији акценат ставити на Дражине четнике, а у другој на партизане. Уочи емитовања, на други наслов нико није обраћао пажњу, али је „Равна Гора“ изазвала реакције на свим странама: (нео)комунисти су је осуђивали и пре него што су је видели, док су је љубитељи праве историје бранили – такође на невиђено. Јер, аутор „Равне Горе“, Радош Бајић, најављивао је да ће се „први пут“ једна ТВ серија у Србији снимати према „истинитим догађајима”, а посебно да ће на тај начин бити исправљена „национална неправда која је учињена патриотском покрету српског народа на чијем челу је био ђенерал Михаиловић“.
Према томе, реакције и једних и других биле су очекиване. Међутим, још од прве епизоде видело се да нешто не штима: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Од те прве епизоде почео сам да пишем критике серије из историјског угла – који је сам њен аутор означио као најважнији, не потенцирајући „уметничке слободе“ – али тада нисам ни помишљао на књигу. Идеја за штампање књиге дошла је после преломне пете епизоде, под насловом „Кама“. До те епизоде још је било доста оних који су се надали да ће Дража и његови људи, а с друге стране и комунисти, на крају ипак бити приказани реално. Тада је све постало јасно као дан и негативне критике су убедљиво превладале.
ТВ серија „Равна Гора“ заиста има историјски значај, али на жалост не у оном смислу о ком је говорио њен аутор. Она је значајна пре свега као документ о нашем добу. Аутор се обратио надлежним историјским установама и особама са звучним звањима и титулама, па је ипак све испало наопако, чак и датуми, географски појмови и типови наоружања. Наопако је, наравно, и оно најважније: ко су током Другог светског рата у Краљевини Југославији били „добри момци“, а ко „лоши момци“. Ми који проучавамо Други светски рат знали смо да мора испасти наопако – о чему сведочи и прва глава ове књиге, написана и објављена више од годину дана пре емитовања серије – то јест да ће бити приказано оно што званична историја већ годинама тврди. Али, историјске књиге имају мале тираже, док је још једна „серија рекордне гледаности“ окупила вишемилионску пулбику.
Тако је она представила званичну историографију широким масама, а нама наметнула обавезу да све то детаљно евидентирамо.
Крагујевац, јануара 2014.
Милослав Самарџић
ИЗ ПОГОВОРА МР ДРАГАНА КРСМАНОВИЋА

Некада се то учило само на специјалним војним курсевима за психолошко-пропагандну делатност. Сада се изучава на свим студијама маркетинга. Како ради људски мозак, шта најлакше уочава, и најлакше памти, како утицати на њега и како произвести жељену реакцију.
Постоје мање или више отпорни, они за чију је „обраду“ потребно више времена, али потпуно заштићених нема – због природе људског запажања до свачијег се мозга може допрети. При томе су утисак и вредносни став раздвојени и не морају се поклапати.
Примера ради, у току једног истраживања, на питање која је прва асоцијација на „кока-колу“ испитаници су (под утицајем рекламних кампања) изјавили да је то „младост, спорт, авантура, уживање…“ при чему је на питање о корисности већина одговорила да је „кока-кола“ штетна по здравље, да се добија синтетички и да се не може по укусу поредити са воћним соковима.
На истом истраживању, прва асоцијација на „пасуљ“ је „народна кухиња, војна вежба, сиротињска храна…“ при чему су сви одговорили да је пасуљ здрав и користан у исхрани.
И какве то везе има са серијом „Равна Гора“? Веровали или не, велике.
На страну кардиналне грешке у историографији, у датумима, местима, догађајима, опреми и наоружању и практично свему. Најпре ћемо кренути од намере сценаристе и редитеља. Јер, као што је наука доказала да се у новинама (због природе распореда људске пажње) најбоље памти текст или реклама у горњем десном углу, или на полицама у супермаркету оно што је у висини очију, исто тако треба видети шта је оно што ће из серије „Равна Гора“ остати упамћено када избледе сећања на лош сценарио, очајну режију и натегнуту глуму.
Када је Југословенска војска и оружани одред генерала Михаиловића у питању, у сећању ће остати следеће:
– да се група кретала без јасне команде, јасног циља и јасног вођства,
– група нигде није водила борбу са непријатељем, непријатељски војници нити једном нису приказани у борби,
– војници су самовољни и склони свим врстама злочина (крађе, силовања, убиства),
– официри и војници само једу и брину о храни,
– стална свађа међу официрима,
– пуковник Михаиловић је несигуран, скоро утучен.
Којим се филмским средствима режисер користио да би те поруке поткрепио, а која немају упоришта у историјским чињеницама?
Изостављен је период борби у Априлском рату, пуковник Михаиловић није приказан у борбама код Добоја, при рушењу пруге код Олова или одбијајући напад Немаца код Хан-Пијеска или на Тари. Ни у једној сцени не видимо Немце у борби, а када се виде сцене експлозија не зна се ко је непријатељ.
Ван историјског контекста потпуно су измишљени злочини које су борци под Михаиловићевом командом починили. У југословенској кинематографији из „најкомунистичкијих времена“ нико се није усудио да тако експлицитно прикаже сцену клања човека. Ова сцена је кључна у целокупном серијалу, њена упечатљивост је изузетна без обзира што се зна да овај филмски злочин нема упоришта у догађајима везаним за април 1941. године и пуковника Михаиловића. Посебна тежина је у чињеници да је сцена приказана у програму са ознаком да је препоручљива за гледаоце старије од 12 година. Због природе људског памћења, гледаоци ће за неколико месеци заборавити, и онако танку, фабулу. У сећању ће остати само сцена крвавог ножа који се пере у потоку.
А све је то наставак старе психолошко-пропагандне школе из комунистичких времена. Која је прва асоцијација кад је Југословенска војска – четници у питању: кама и клање, масна брада и гибаница, неуредни и крезави борци, недисциплина… Свако би лако могао да опише четника: дуга и неуредна брада, црна шубара са кокардом, дуга коса, пијан, укрштени реденици преко груди а поврх свега „певаљка у крилу“…
Изражајна средства су друга, али на симболичком плану промене нема, Бајић је само наставак Булајића, а његова прича је само покушај да се српској јавности подметне још једно кукавичје јаје.
Са друге стране, настављено је неговање „култа личности“ Јосипа Броза. Због тога је хронологија догађаја померена цео месец „унапред“. Свима који макар мало познају историју, познато је да Броз није дошао у Србију пре 16. маја 1941. године. Због чега је сценариста морао да га у Србију пребаци раније, није познато. Уместо преко моста (који је срушила Југословенска војска), у Земун (који је тек најесен предат НДХ), се ишло бродом. Зна се где је Броз становао, са киме се састајао и о чему су причали. Зна се и да су у то време СССР и Трећи рајх „били у љубави“ и да су прогласи КПЈ више нападали империјалисте него нацисте. Комунисти су се спремали за властиту револуцију и сцена у којој је устанак „за мало“ избио почетком маја, само да је камион скренуо на праву страну, била би смешна да није тенденциозна. Није било никаквих одреда и никаквих заседа. На страну што ни купљења и стрељања таоца није било почетком маја. Све је то позајмљено из неких каснијих месеци. (…)