Алекса Драшковић

04/03/2014

Потпуковник Алекса Драшковић у зиму 1944/45.

Пише: Милослав Самарџић

Алекса Б. Драшковић (Заљуће, Чево код Цетиња, 1907 – Мунстерау, Индијана, САД, 1996), je после шест разреда гимназије завршио Нижу школу Војне академије (1930) и Пешадијску официрску школу (1931).

Уочи рата, 1940. године, због болести је оцењен као ограничено способан и распоређен у Војни округ Цетиње. Ипак, и са нарушеним здрављем, остаје у првим борбеним редовима, успешно командујући једном од највећих четничких јединица – Дринским корпусом Југословенске војске.

У Априлском рату 1941. био је капетан 1. класе, у чин мајора је произведен 1943, а потпуковника 1944.1

Под Дражину команду ставио се још 1941. године. Током 1942. био је помоћник команданта Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине, а од маја 1943. командант Дринског корпуса. Почетком 1944. командовао је и Летећим корпусом ”27. март”.

Истакао се у више борби против Немаца, усташа и комуниста, због чега је одликован Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда.

У великим антиосовинским операцијама крајем лета и почетком јесени 1943, Дрински корпус капетана Алексе Драшковића најпре је ослободио Вардиште и Добрун, 17. септембра, наневши велике губитке Немцима и усташама. О овом успеху Врховна команда је истог дана обавестила све јединице:

„Дрински корпус под командом капетана Драшковића у области Вишеграда напао је железничке станице Вардиште и Добрун. Код села Сетихова на прузи за Прибој уништена два воза. Заузели Вардиште. Уништено 207 Немаца и усташа. Заплењено доста оружја и муниције, девет камиона и један моторцикл.”

Најпознатија битка у којој је учествовао Драшковић била је Битка за Вишеград, 5. октобра 1943. Наредних дана Дрински корпус чини лево крило у наступању према Сарајеву. Ослобађа Горажде од Немаца и Хрвата, потом их савладава на Јабучком седлу и у Месићима и напредује према Палама. Према изјави мајора Алексе Драшковића америчкој војној мисији, Немци и Хрвати савладани су у Горажду у ноћи између 9. и 10. октобра: „Преко ноћи, 10. октобра, напали смо Горажде и заузели га после дуге битке. Имали смо 9 погинулих и 22 рањена. Непријатељ је имао више од 50 мртвих и велики број рањених. Заробили смо 2 официра и 8 домобрана и усташа, 2 минобацаца, 2 митраљеза, 3 пушкомитраљеза, 48 пушака, 2 камиона, муницију, храну, одећу и обућу“.2

Тачно бројно стање Дринског корпуса за 17. октобар 1943. године износило је 3.300 војника под оружјем и 3.500 ненаоружаних људи. Фочанска бригада имала је 1.200 наоружаних и 400 ненаоружаних, Чајничка 600 плус 600, Вишеградска 1.100 плус 500 и Сребреничка 400 плус 2.000.3

„Непријатељ је успео да се повуче са безначајним губицима“, рекао је Драшковић Американцима о ослобађању Праче, 20. октобра 1943, а с друге стране ни његов Дрински корпус није имао губитака. Ово место, на половини пута између Рогатице и Пала, четници су ослободили раније, а онда су га заузели делови немачког 1. ловачког пука. Драшковић је потом изјавио да су четници 21. октобра заузели Стамболиће. „Имали смо 3 погинулих, 7 рањених, док је непријатељ имао доста убијених и рањених. Заробили смо 5 немачких војника“, гласила је његова изјава.4

После низа офанзивних борби против Осовине, уследиле су одбрамбене борбе против комуниста, који су искористили прилику и напали четнике с леђа.

Нови низ великих операција уследио је крајем зиме 1944. године, када је најјача комунистичка формација, Оперативна група дивизија бројна око 5.000 партизана, кренула у форсирање реке Лим. Драшковићев Дрински корпус, 1. милешевски корпус и летеће бригаде Команде Босне потпуковника Захарија Остојића бранили си Лим на десном крилу и ту партизани нису успели да прођу (прошли су јужно, где су положаје држали Ђуришићеви четници).

Прва велика битка за Лим одиграла се у ноћи између 6. и 7. марта. Друга пролетерска дивизија је три пута јуришала, покушавајући да форсира реку донетим сплавовима, али је пред зору морала да одступи. У похвалној наредби потпуковника Остојића од 8. марта, поред осталог се каже:

„У сва ова три напада непријатељ је претрпео потпуни неуспех. Наши борци, иако изнурени глађу, дуготрајном непрекидном борбом, голи и боси, без спавања и без одмора већ више дана, под најјачом непријатељском ватром, од чијих експлозија су затрпавани земљом борци у нашим рововима, издржали су најтежа искушења, не напуштајући своја борбена места. Сваки борац и старешина који је учествовао у овим борбама, показао се прави херој, дајући пример храбрости, истрајности, дисциплини и решености да победи. Из ровова који су обасипани непријатељском ватром стално су се чули бојни поклици и песма. Дивно је било гледати и слушати ове недаћама изнурене борце, који својим радом уливају пуно поверење у бољу будућност и победу над непријатељем…

Са отсека Стрмица-Сетихове Добрунски батаљон упутио је команданту Дринског корпуса поруку: ‘На овом отсеку израдили смо бункере до саме обале. На нашем отсеку непријатељ може прећи Лим само преко наших лешева’.

За храбро држање, високо схватање својих националних дужности, издржљивост у борби и подношење свих недаћа, дисциплинованост и испољене врлине високог војничког морала, похваљујем:

Бригаду ‘5. октобар’, Бригаду ‘Босна’, Бригаду ‘Мајора Тодоровића’, ‘Мајора Дангића’, Вишеградску и Прибојску бригаду и све старешине означених јединица. Нарочито похваљујем решеност Добрунског батаљона.

Похваљујем борце и старешине свих јединица одбране Лима и желим да и даље истрају у борбама и нашем заједничком раду до коначне победе над непријатељем.

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!

ДРАЖА НАС ВОДИ ВЕЛИЧИНИ И СЛОБОДИ!

ПОБЕДА ЈЕ НАША!5

О успешној одбрани Лима немачки командант Југоистока известио је Врховну команду Вермахта 12. марта 1944. године:

„Четници су одбили покушај црвених банди да 22 км јужно и југоисточно од Вишеграда пређу Лим. Код четника 35 погинулих, комунистички губици непознати. На страни комуниста употребљени митраљези, пушкомитраљези, један топ и један противтенковски топ.”6

„У борби 3. ов. месеца уништили смо 16. муслиманску бригаду. Погинуло је 80 и заробљено 200 партизана, комора и архива”, јављао је мајор Драшковић 7. априла 1944. о борбама против комуниста који су остали на том терену после одласка Оперативне групе дивизија. Истим радиограмом он обавештава Врховну команду да је 1. милешевски корпус капетана Радомана Рајлића „потпуно разбио” 4. санџачку бригаду.7

Дрински корпус потом одлази на запад, у долину реке Сутјеске. Драшковић је 1. маја јављао из Фоче: „Разбили смо остатке 2. талијанске, 16. муслиманске и 2. крајишке бригаде и пребацили их у Пиву ка Плужинама. Мостове на Тари и Сутјесци порушили смо. Сада одвајам део снага за помоћ Ђуришићу.”

„Упутио сам две бригаде Ђуришићу”, писао је Драшковић 6. маја, уз напомену да „домаће” комунисте уништава „споразумно са Момчиловићем”, односно са Романијским корпусом.8

У помоћ Ђуришићу тада је отишао и Јаворски корпус на челу са мајором Радомиром Цветићем. Он је 5. маја известио да је мајор Драшковић „разбио” партизанску 27. источнобосанску дивизију.9

После разбијања комуниста, Дрински корпус је савладао и усташе, ослобађајући Горажде 8. маја, о чему је мајор Драшковић известио Дражу 14. маја.10

Драшковић је био један од команданата које су лета 1944. године Немци покушавали да заробе, али без успеха.10

Септембра 1944. Дрински корпус учествује у операцијама против Немаца и усташа, потом наставља борбу против комуниста. У зиму 1944/45. Драшковић је прележао пегави тифус. Емигрирао је и ступио у америчку војску. Учествовао је у Корејском рату. Пензионисан је у чину пуковника америчке војске.

Извори:

1. Биографски подаци о Драшковићу узети су из трећег тома „Српског биографског речника” (стр. 404, Нови Сад, 2007). Ту је наведено да је Драшковић после рата умро у некој пећини поред Дрине, што није тачно. Аутор биографије преузео је овај податак из првог тома ”Албума четника” у издању ”Погледа”, а ту сам погрешио, тј. заменио сам Драшковића и Матовића, па користим прилику да то исправим. Такође није тачно средње слово, као и подаци о години и месту рођења. У овом тексту унети су подаци добијени од фамилије Драшковић из Никшића.

2(Извор: НАВ, Архив генерала Донована (шефа ОСС-ЦИА), Микрофилм 1642, Ролна 84, DECLASIFIED NND 877190, стране микрофилма 183-185.)

3 Зборник докумената, том 14, књига 3, 56.

4 НАВ, Архив генерала Донована (шефа ОСС-ЦИА), Микрофилм 1642, Ролна 84, DECLASIFIED NND 877190, стране микрофилма 183-185. На документу су означене странице 0333, 0334 и 0335.

5 АВИИ, :А, К-277, рег. бр. 2\1.

6 Зборник докумената, том 12, књига 4, 165.

7 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.

8 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 2\1.

9 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 2\1.

10 Зборник докумената, том 14, књига 3, 601.

11 Зборник докумената, том 14, књига 3, 872.