Зашто су се разишли војводе Јевђевић и Ђујић?

11/10/2014

Војводе Јевђевић и Ђујић испред Манастира ”Свети Сава” у Либертвилу

Мемоарски записи Перице П. Совиља

Зашто су се разишли војводе Јевђевић и Ђујић?

На том конгресу војвода Јевђевић поред осталог каже: „Војвода Ђујић поставља блиску сарадњу са југословенским `Равногорским одбором` у Лондону. Са тим се ја не слажем”. Војвода Ђујић је поред осталог рекао: „То су све угледни људи, искусни у политици. Они су нам данас потребни”

ПИШЕ: Перица П. СОВИЉ

Мај 1957, Шести конгрес Организације српских четника. Присустовао је и војвода Доброслав Јевђевић, који је дошао из Рима, Италија.
Многима није познато ради чега је дошао неспоразум између двојице четничких војвода, Ђујића и Јевђевића?
Био сам на том конгресу, као члан Централне управе Организације српских четника, по дужности шефа Хумане секције.
Војвода Ђујић беше председник Организације српских четника од 31. маја 1952. године. Војвода Јевђевић живео је у Риму, он беше почасни председник Организације српских четника.
У Лондону, Енглеска, постојао је неки југословенски „Равногорски одбор”, у ком су били многи политичари Краљевине Југославије. Војвода Ђујић је започео сарадњу са горе поменутим одбором, без сагласности војводе Јевђевића. На том конгресу војвода Јевђевић поред осталог каже: „Војвода Ђујић поставља блиску сарадњу са југословенским ‚Равногорским одбором` у Лондону. Са тим се ја не слажем. Ми смо српска четничка организација, којој је политички програм српски, а не југословенски. Парола нам је ‚Уједињење свих српских земаља у једну јаку и велику Србију`.”
Војвода Ђујић је бранио његову сарадњу са југословенским „Равногорским одбором” у Лондону. Он је поред осталог рекао: „То су све угледни људи, искусни у политици. Они су нам данас потребни, јер ће нам са њиховим искуством на Западу много помоћи. Међу нама четницима немамо политички изграђеног кадра. Уз помоћ `Равногорског одбора` у Лондону, убрзаћемо пад комунистичког режима у Југославији.”
На конгресу настаје дискусија. Већина делегата подржава војводу Ђујића. После се прелази на бирење Централне управе Организације српских четника. Такорећи изгласана је и потврђена стара управа на челу са војводом Момчилом Р. Ђујићем као председником. Подпредседник Ђоко П. Марић. Почасни председник: војвода Доброслав Јевђевић.
Кроз целу 1957. годину по свим месним одборима није ишло глатко. Децембра месеца 1957. године долазе неспоразуми међу чланством Месног одбора Организације српских четника у Милвокију, Висконсин. Сазива се ванредна скупштина Месног одбора и појављују се два кандидата за председника. Једни су да се подржи сарадња са југословенским „Равногорским одбором” у Лондону и да се да подршка војводи Ђујићу. Други су да се не сарађује са југословенским „Равногорским одбором” и да се да подршка војводи Јевђевићу.
Крајем децембра месеца 1957. године сазива се ванредна скупштина Месног одбора у Милвокију. У списку одбора имамо 125 чланова, од којих 95 редовно плаћају чланарину. На скупштину је дошао 61 пуноправан члан.
Кандидат за председника из редова оних који подржавају војводу Ђујића је Гојко Грубор, а из редова оних који су за војводу Јевђевића кандидат је мајор Младен Костић, председник Месног одбора кроз 1957. годину.
За Гојка Грубора гласају 33 члана, а за мајора Младена Костића 28 чланова. Гојко Грубор побеђује мајора Младена Костића за 5 гласова.
Присталице војводе Јевђевића тада решише да дижу нови чартер-дозволу у држави Висконсин, под именом ОРГАНИЗАЦИЈА СРПСКИХ ЧЕТНИКА “РАВНА ГОРА”, МЕСНИ ОДБОР У МИЛВОКИЈУ, ВИСКОНСИН.
Маја месеца 1958. године одржава се конгрес под горњим именом, на ком се бира нова управа: Почасни председник Организације – војвода Доброслав Јевђевић; председник Организације српских четника „Равна Гора” – Ђоко П. Марић; потпредседник – Томица Иванчевић; секретар – мајор Младен Костић; шеф штампе и пропаганде – Божо Соколовић.
Током 1963. године наиђе такозвано црквено питање. У одбору се гласа за подршку епископу Дионисију или патријарху Герману, под именом подршка “Мајци Цркви”.
Божо Соколовић, Симо Бурсаћ, Никола Рајак, Никола Милуновић, Крстан Ждеро и Илија Трбојевић остају уз „Мајку Цркву” и напуштају чланство у Месном одбору.
Исто је било и у Удружењу „Дража Михаиловић”, Срској народној одбрани и Српској братској помћи. У свим одборима поменутих организација у Милвокију, месне управе и већина чланства остају уз епископа Дионисија.
На челу Управе Месног одбора ОСЧ у Милвокију, за подршку епископу Дионисију били су: председник одбора мајор Младен Костић, потпредседник Перо Пантић, секретар Перица П. Совиљ, благајник Никола Контић и предсдник Надзорног одбора Душан Радусин.
У Милвокију се оснива Одбор за подршку епископа Дионисија. На чело тога одбора долази Ђоко П. Марић.
Месни одбор Организације српских четника „Равна Гора” у Милвокију следе: Српски културни клуб „Свети Сава”, Српска народна одбрана, Удружење српских бораца „Дражо Михаиловић”, Српска братска помоћ, Удружење ратника и Српски спортски клуб. Из свих поменутих организација беше око 350 душа. Сви они посташе чланови новоосноване Црквено-школске општине „Свети Никола”. За свештеника нам долази Марко Б. Тодоровић, стар свега 23 године.
Српске новине, Чикаго, број 681, септембар 2014.