
У новембру 2026. навршава се пуних 80.година од смрти мајора Војислава Туфегџића, команданта Церског корпуса Југословенске војске под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића. Тим поводом, у недељу 6. септембра потомци Војислава Туфегџића и припадници Четничког равногорског покрета ‘’Цер’’ на међи између села Бела Река и Радовашница (међу локалним мештанима знано као Сунчани брег), подигли су скромно спомен обележје у знак сећања на овај догађај. Споменик се налази у непосредној близини места погибије мајора Туфегџића и групе четника која је била у његовој пратњи, међу којима је био и његов рођени брат Божидар.
Скупу је присуствовало око стотинак људи.

Званична церемонија откривања је почела интонирањем химне ,,Боже правде‘‘ а потом и песмом свих четника ,,Спрем‘те се, спрем‘те четници‘‘. Споменик су открили председник покрета Зоран Петровић и писац Јанко Мрковачки у име фамилије Туфегџић. Локално свештенство је одржало кратак помен и освештавање споменика. Зоран Петровић је затим у улози водитеља поздравио све присутне и пожелео добродошлицу свима, да би реч препустио Јанку Мрковачком, рођеном унуку Јанка Туфегџића.
Капетан Јанко Туфегџић такође официр Церско-мајевичке групе корпуса за време рата, био је стриц Војислава и Божидара. На жалост, Војини директни потомци, син Србољуб и његова деца, с обзиром да живе на Флориди, ове године нису долазили у Србију. Нешто касније, у току дана, контактирани су видео позивом, где су на један дирљив и крајње емотиван начин изразили своје жаљење што нису били у могућности да тај дан буду на том скупу, обећавши да ће доћи у новембру, на саму годишњицу.

Затим је се присутнима обратило и неколико гостију из других сродних националних организација. Напослетку, све се завршило уз договор да се у новембру опет сви искупимо на истом месту. Домаћини су потом позвали све присутне да се врате до просторија Месне заједнице у оближњем селу Богосавац, где је дружење настављено уз пригодну трпезу.
Драган Б. Топаловић
*Песма посвећена Мајору Воји Туфегџићу и његовим пратиоцима који изгинуше храбро у борби против комуниста 6.новембра 1946.године у селу Бела Река под планином Цер.
ВЕЧНА ВАМ СЛАВА СРПСКИ ЈУНАЦИ
У Белој Реци под Цером сивим
где ветри носе шапат планине
још чува зора траг једне сени
где Воја са својом пратњом гине.
Носио пушку ал‘срце веће
но што га носи човек од крви
за огњиште, за своју браћу
стајао је усправно и увек први.
На Белу Реку мук се спустио
док задња кап не натопи траву
као да је Цер за њим плакао
шумећи тихо јунаку у славу.
Док ветар дува и лишће шушти
а Цер се тихо над селом буди
име мајора Воје храброг
у срцу вечно носиће људи.
И брат Божа и цела пратња
у Белој Реци изгину тада
на небу беху облаци тамни
јер зло је Србијом почело да влада.
Затресла се гора пукла је тама
одјекну пушка низ јаруге сиве
у Белој Реци крв се проли
утихнуше очи пркосне и живе.
Не плаче Цер због ветра само
ни Бела Река због кише што лије
већ због јунака што осташе тамо
где сад тишина над хумкама бдије.
Мајка је ноћу палила свеће
чекала синове да врата отворе
ал‘ само гавран са Цера слете
и црне вести донесе с‘горе.
Мараму скиде расплете косе
мртве јој синове у Штитар носе
вечна Вам слава српски јунаци
заплаче тужно и мараму баци.
И отац Чеда болу се преда
скамењен од бола са сузним очима
са тугом у срцу испред себе
он сад у мртве синове гледа.
Од Штитара па све до Зворника
тог јесењег дана беше тужна слика
а Дрина им гроб поста без крста и знамења
сакри им кости у дубине између вирова и камења.
Нека их памти вода плава
нека их памте Цер и стене
јер гроб њихов не покрива земља
већ хладна вода и дубине њене.
Поред старе крушке где у хладу
једна мала колиба дрема
осташе вечно Дражини јунаци
јер победа је њина и предаје нема.
Вечна Вам слава српски јунаци
Написао Зоран Петровић