Немачки официри нису одговарали за стрељања 1941.
  • Погледи
  • Актуелно
  • Књиге
    • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
  • YouTube
  • World War II
  • Контакт
  • English
      EnglishСрпски

  • Погледи
  • Актуелно
    • Најновије

      Митрополит Методије: Ако хоћет...

      • 13/11/2025

      Краљево: Помен жртвама нациста...

      • 24/10/2025

      Достојевски о комунистима

      • 14/07/2025

      Мел Гибсон у Хиландару на Видо...

      • 29/06/2025
  • Књиге
    • У ПОНУДИ
    • Распродато
    • Милослав Самарџић
  • Филмови
  • Форум
  • Галерије
    • Четници (Југословенска војска)
    • РАТ 1991-1995.
    • Злочини над Србима
    • Српска православна црква
    • Србија
  • Историја
      • Историографија
        • Историјски филмови
        • Издања ”Погледа”
        • Књиге
        • Чланци
      • Aрхива листа “Погледи”
        • ”Погледи”, по темама (1)
          • Четници (1)
          • Четници (2)
          • Злочини комуниста
      • Дража Михаиловић
        • Биографија
        • Албуми
        • Дража у политици
        • Процес рехабилитације
      • Aрхива листа “Погледи”
        • Милослав Самарџић
          • Четници
          • Чланци и репортаже
          • Уводници
          • Полемике
      • Четници (Југословенска војска)
        • Јединице, наоружање, формацијска питања
        • Команданти
        • Списак палих четника
        • Други народи у четницима
        • Антиосовински фронт
        • Антикомунистички фронт
        • Питање ратних злочина
        • Остале теме
      • Други светски рат
        • Недићевци
        • Љотићевци
        • Комунисти – партизани
      • Комунистички злочини
        • Спискови жртава комуниста
        • Документа, анализе
      • Ратови 1912-1918.
        • Анализе, јубилеји
        • Албуми
      • Четници до 1941.
        • Стари четници
        • Албум, војводе
      • Разно
        • Српска Босна
        • Српска Бока
        • Македонија
  • YouTube
    • Одабрано

      Video
      YouTube

      Највеће битке партизана и четника – Битка на...

      ”Партизани се разбегли ка Јошаници. Сада је момена...

      • 13/04/2025
      Video
      YouTube

      Zasto Srbi pisu hrvatskim pismom? Sta se krije od ...

      Колико дуго траје наметање хрватске латинице Српск...

      • 06/04/2025
      Video
      YouTube

      Od klupice do ludnice #park #ludnica #komunizam

      • 03/04/2025
      Video
      YouTube

      Film Djeneral: Prvo rusenje mosta u istoriji srpsk...

      Prvo rusenje mosta u istoriji srpskog filma bice p...

      • 30/03/2025
      Video
      YouTube

      Udba – Ubice dece, nisu prezali da ubiju dev...

      Dragisa Kasikovic je ubijen sa 64 uboda, Ivanka sa...

      • 23/03/2025
      Video
      YouTube

      KO JE PROBIO Solunski front – Sumadijska div...

      Свет је био запањен српским победама на Церу и Кол...

      • 02/03/2025
  • World War II
  • Контакт
  • English
    • Српски
HomeИсторијаИсториографијаЧланциНемачки официри нису одговарали за стрељања 1941.

Немачки официри нису одговарали за стрељања 1941.

  • 20/12/2025
0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Крагујевац, октобра 1941. Немци сакупљају Србе за стрељање. Фото: Музеј Југославије

Мајора Кенига и друге официре, СФРЈ није (превише) тражила, а и када их је тражила, немачка држава их је штитила. Директан потомак Ота Деша био је високопозициониран у немачким и европским правосудним институцијама

На ову тему: Крагујевачка трагедија 1941.

Ширење вести је кад се перје из јастука баци са десетог спрата. Деманти те вести је кад се свако перо врати у јастук.

Пре неког времана пуштена је вест да је команданта стрељања у Крагујевцу, мајора Паула Кенига, убио један четник 1943. године. Онда је та вест почела да се шири Интернетом…

Дакле, и мајор Кениг, и његов претпостављени официр, Ото Деш, преживели су рат. Ни један немачки официр није изведен пред суд за стрељања у Србији 1941. Ондашња југословенска држава није их (превише) тражила, а и кад су тражени, немачка држава их је штитила.

На ову тему, за ”Слободу”, гласило СНО у Чикагу, говорио је Ненад Карамијалковић, помоћник директора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац. У наставку, преносимо делове из тог интервјуа.

Шта знамо о Паулу Кенигу, човеку који је командовао деловима јединица које су пуцале у Крагујевцу?

– Кениг је по професији био теолог, професор у државној гимназији у Цвикауу што још више звучи гротескно када имате у виду његову улогу у злочину. Као и Деш, рат је почео као резервни официр, брзо напредовао и после повратка са источног фронта завршио у војној болници због нервних поремећаја. Ту му се губи сваки траг као официру, али не и као војно одговорном за масовна стрељања. После рата је живео на својој адреси у граду Цвикау, што потврђују локални именици, али након 1948. више га нигде није било могуће пронаћи. Потрајале су деценије покушаја да се утврди истина, била је припремљена и оптужница, али су надлежни у Немачкој тврдили да га не могу лоцирати. Највероватније је, као и многи други, тихо умро у анонимности, успешно избегавши сваки вид суочавања са правдом. Mожда најбоље сведочанство о његовом карактеру даје један од његових војника, који га је описао као „циника са патолошком потребом за стављањем себе у први план, без имало саосећања према цивилима“ – потпуна супротност свему што професија теолога икада треба да буде.

Ко је био Ото Деш и како је могуће да никада није одговарао за злочине у Краљеву и Крагујевцу?

– Ото Деш је био образован, друштвено угледан и добро позициониран човек рођен у Ашафенбургу, из веома имућне породице која је оставила трага у развоју индустрије одеће у Немачкој. По струци је био стоматолог, али је имао и академску докторску титулу, што говори о ауторитету који је уживао. Као резервни официр Вермахта, већ је 1941. командовао војним јединицама на подручју Србије и био један од оних који су издавали или надзирали директна наређења за масовна стрељања у Крагујевцу и Краљеву. На крају рата нашао се у Курландији, у огромном окружењу немачке војске и, за разлику од већине, успео је да избегне заробљавање и потпуно нестане. Тек деценијама касније, захваљујући иницијативи из САД, покренута је истрага у Немачкој. Деш је лоциран, испитиван, чак је и оптужница припремљена, али је због „тешког здравственог стања“ поступак обустављен. Умро је мирно, у кревету у градићу Хемау 1972. године – не одговарајући никада за злочине које је починио. То најбоље показује колико је послератна Немачка штитила многе од најодговорнијих људи свог режима.

Када сагледате све, да ли се наслов Вашег предавања „Злочин и казна“ може данас преименовати у наслов „злочин –  без казне“?

– Нажалост, мислим да може. Често кажемо да је правда спора, али достижна. У овом случају правда је остала и спора, и недостижна. Немачка јавност и немачка држава никада се нису званично извиниле за масовна стрељања у Србији. Судски процеси готово да нису спроведени. Од свих официра који су досезали највиши ниво одговорности, већина је своје животе завршила мирно, далеко од судница. Једна од ироничних епизода историје је и то што је директан потомак Ота Деша био високопозициониран у немачким и европским правосудним институцијама. Наравно да потомци нису одговорни за дела својих предака, али симболика је снажна. Све то оставља горак укус и потврђује да је прича о злочину и казни – заправо прича о злочину без казне.

Шта сматрате да је данас најважније када говоримо о овим темама?

– Најважније је да не заборавимо имена жртава, али и да знамо имена починилаца. Историјска одговорност није осуда народа, већ осветљавање истине. Ако ми не подсећамо, тешко да ће то учинити било ко други.

Разговарала: Марина Дабић

Видео:

У Далмацији, Босни и Лици устанак 1941. дигли су ч...

  • 13/12/2025

Игор Ивановић: ТАЈНА ДРАЖИНОГ ГРОБА

  • 20/12/2025

Share this

0
SHARES
FacebookTwitterGooglePinterest
RedditTumblr

Related Posts

Чланци

Ивањица – први ослобођени град

  • 18/11/2025
Чланци

”Отписани” и ”Заиста отписани”

  • 31/08/2025
Чланци

О скрнављењу немачких лешава 1941. године

  • 25/07/2025
Чланци

Помен Милутину Јанковићу

  • 04/07/2025

Do not miss

Чланци

Ивањица – први ослобођени град

  • 18/11/2025

Помозите рад ''Погледа'' својом донацијом. За донације из Србије: Рачун број 325-9500500624650-92, ОТП банка Сврха уплате: Донација Прималац: Погледи д.о.о. Немањина 16, 34 000 Крагујевац За донације из иностранства: Пеј пал налог
Copyright © 2020 Polgedi